Zanimljivost dana: Japanski Harley Davidson – Sankyo Rikuo Motorcycles
Harley Davidson je proizvođač kojem nije potrebno neko veće predstavljanje. Ako ste čitali našu priču o poseti zvaničnom muzeju u američkoj saveznoj državi Viskonsin, onda sigurno znate da je firma iz Milvokija, uvek bila jednom nogom u grobu. Harley Davidson je često pokušavao da reši probleme tako što bi uvozio inostrane modele firmi kao što su na primer DKW i Aermacchi i prodavao ih pod svojom oznakom, kao i proizvodnjom bicikla i skutera, ali samo jednom u istoriji se desilo da prodaju licencu drugoj firmi. Ironično, to se dogodilo s kompanijom sa sedištem na teritoriji najvećeg protivnika Amerikanaca u Drugom svetskom ratu. Radi se o firmi Rikuo iz Japana.
Razlog za tako nešto zapravo leži u tržištu Velike Britanije, gde je 1921. godine uveden porez od čak 50% na sve inostrane motocikle. Na taj način Britanci su želeli da zaštite domaću industriju, ali novi zakon nije važio samo za ovo Ostrvo već i za sve ostale države pod njegovom kontrolom.
U spomenutom periodu, Harley Davidson je izvozio oko polovinu svojih proizvoda u ostatak sveta, a posebno popularnim se pokazalo australijsko tržište. „Jenkiji“ su znali da će prodaja biti oštećena ovim britanskim propisom, pa su poslali jednog od svojih biznismena Alfreda Čajlda da poseti razne države i razmotri gde bi se Harley Davidson mogao prodavati.
Put ga je naveo u Japan gde je lokalni distributer Sankyo Company Limited tražio partnera. Kao deo dogovora, Amerikanci su otvorili 400 izložbeno-prodajnih salona u Japanu, pa je prodaja cvetala narednih godina. Ipak, do kasnih dvadesetih godina prošlog veka, „Velika depresija“ je zahvatila svet, što uslovljava da i japanski jen izgubi svoju moć u poređenju sa američkim dolarom.
Čajld se nije dao obeshrabriti i predložio je da Harley Davidson lično proizvodi motocikle u Japanu umesto da ih proizvodi u Americi. Krajem 1931. godine je potpisan ugovor po kojem bi Sankyo proizvodio američke modele, a za uzvrat plaćao naknadu za korišćenje intelektualne svojine.
Motocikli su i dalje nosili Harley Davidson oznaku, a prvi primerci su napustili fabriku 1935. godine. Partnerstvo je trajalo manje od dve godine. Krajem 1936. godine, kada je Harley Davidson predstavio novi motor nazvan „Knucklehead“, Japanci su ga testirali, ali im se nikako nije dopao i odbili su da obnove licencu.
Na sve to je potrebno spomenuti da je Japan uveliko vodio rat u Kini i spremao se za osvajanje ostatka Azije, što je Amerikancima svakako smetalo, a mnogi motocikli su završavali upravo u rukama japanske vojske. Sankyo je i dalje posedovao raniju licencu pa je zahvaljujući njoj nastavio da proizvodi ranije modele pod Rikuo oznakom.
U periodu od 1937. do 1942. godine je isporučeno oko 18.000 jedinica i to uglavnom za vojsku i policiju. Proizvodnja je obnovljena 1947. godine i trajaće narednih 11 godina, ali bez značajnijeg uspeha.
U posleratnom Japanu kupovna moć je bila izuzetno mala pa teški kruzer sa relativno velikim agregatom zapremine od 1,2 litara se nije uklapao između potreba i mogućnosti japanskog platiše. Veruje se da godišnja proizvodnja nikada nije prešla cifru od 2.000 jedinica i to je uglavnom bio kontigent za policijske svrhe.
Poslednji Rikuo će sići sa trake 1958. godine, mada će proizvodnja biti nastavljena još dve godine od preostalih delova. Do tada Honda se izdvojila kao lider u svetu japanskih motocikla pa Sankyo jednostavno više nije imao šanse da preživi.
Danas su Rikuo primerci motocikala u Japanu izuzetno skupi i prestižni kolekcionarski primerci koji umeju da dostignu cenu i od 60.000 američkih dolara.
Jako mali broj primeraka je završio u ostatku sveta, a u poslednje vreme nije retkost da američki vlasnici menjaju svoje Harley Davidsone sa japanskim modelima. Rikuo je možda nepoznat brend izvan domaćeg tržišta, ali nema sumnje da je spasio američku marku tokom velike krize od pre skoro sto godina.
Zoran Tomasović
(983)
