Analiza: Španija je najranjivija u aktuelnom trenutku industrije
Nevolje izazvane širenjem zaraze virusom prenetim sa životinje na čoveka, poslednje su što je trebalo španskoj industriji automobila koja se već nalazi pod značajnim pritiskom usled tranzicije ka električnim vozilima.
Uvećani rizici izazvani pandemijom nameću postavljanje neprijatnih pitanja za drugog po veličini evropskog proizvođača automobila. Kako glavešine automobilske industrije planiraju da u narednim godinama investiraju sve manje raspoloživog novca, posledice bi se mogle osetiti i u svakoj pojedinačnoj državi, a Španiji posebno.
Ekonomija Španije je ranjivija u odnosu na stepen osetljivosti prilika u industrijama kontinentalnih članica Evropske unije. Za razliku od zemalja – velikih proizvođača automobila, Španiji nedostaje jaka lokalna marka – nacionalni šampion.
Nešto najbliže tom statusu, a što posluje na Pirinijskom poluostrvu jeste SEAT, neprofitabilni relikt Frankove diktature s kojim je, sada patronski Volkswagen AG, dosta dugo imao problema.
Draga nam mediteranska država se suočava s velikim i jednim od najvećih udara pandemije globalno, pa bi kao takva mogla ostati na repu promena koje ubrzano zahvataju celu industriju. Da bi ostali na tragu tranzicije, Španci moraju obezbediti profesionalce s veštinama koje su u tom procesu krucijalne.
“Ne možemo sebi da priuštimo nikakvo zaostajenje u prelasku na električna vozila,” kaže Hoze Lopez-Tafalj, generalni direktor nacionalne asocijacije ANFAC. “Ono što smo zapazili kao rizik, čak i pre eksplozije virusa, jeste to što je u toku veliki tehnološki prevrat,” rekao je on, dodajući da industrija treba “šok terapiju”, kako bi se oporavila od krize izazvane novim korona virusom.
Niti jedna evropska država koja se može ubrojiti u važne aktere evropske automobilske industrije nije tako strateški ugrožena kao što je to Španija. Upravo je proizvodnja automobila i komponenti najvažnija industrijska grana najveće pirinejske države, i kao takva čini oko 9% ukupne privrede. Proizvođači koji posluju u Španiji, Volkswagen, PSA grupa, Renault SA i Ford Motor Co. su pomogli da Španija izađe iz trogodišnje recesije koja je usledila nakon dužničke krize od pre deset godina.
Automobilska industrija Španije je izgrađena na leđima jeftine radne snage, barem u poređenju s ostalim evropskim zemljama (mimo Balkana), što je prednost koja se istopila tokom vremena. Tvrdnja stoji jer su još pristupačnije lokacije na istoku Starog kontinenta postale dostupne. Ovde se ponajpre misli na Češku Republiku, pa svakako i Slovačku, ali i Mađarsku, gde su dignute značajne fabrike. Povrh svega, destinacije koje nude još niže troškove se uveliko nude, a nalaze se na pomenutom brdovitom Balkanu.
Veštine neophodne za sklapanje električnih automobila su deficitarne u Španiji, a mreža kompanija iz snabdevačke industrije se nekako slabo aklimatizuje u uslovima tranzicije ka elektromobilnosti, odnosno ponaša se kao da ne vidi da se glavnina zahteva proizvođača automobila koncentriše na razvoj tehnologije baterija.
Vođeni ziheraškim mentalitetom, malo je verovatno da će proizvođači četvorotočkaša posegnuti za zatvaranjem profitabilnih fabrika kako bi se prekomponovale na nove vidove proizvodnje, dok je sklapanje nedavno premijerno prikazanih modela, svojevrsna garancija Španiji da neće doći do povlačenja kapitala, smatra Jan Flečer, analitičar iz kuće IHS Markit.
“Ne vidim tu neki veliki rizik u pogledu zatvaranja fabrika, čak i uz svest da su veliki postpandemijski izazovi pred nama,” tvrdi Flečer.
Mnogo značajnija tema je ona o tome kako se Španija uklapa u proizvodnju automobila budućnosti. Generalno, veliki je rizik hoće li se i u kojoj meri velike evropske marke osloniti na proizvodnju modela s motorom s unutrašnjim sagorevanjem, u želji da istisnu još koji evro profita iz grane čiji se kraj definitivno približava.
U cilju odgovora na pretnje, ANFAC je nedavno predstavio razvojni plan do 2040. godine koji je predvideo ekspanziju softverske industrije i informacionog menadžmenta, kao i razvoj snabdevačke industrije u odnosu na proizvodnju baterija za elektromobile.
Ali, upravo zbog presudnog značaja ovih grana u procesu tranzicije, svi proizvođači iskazuju težnju da te funkcije smeste, ako ne domu svome, a ono bar u neposrednoj blizini istog. Baš zato Volkswagen “gura” proizvodnju elektromobila u matičnu Nemačku.
“To što Španija nema matičnu marku, veliki je hendikep u evropskoj utakmici,” jasan je Rafael Gerrero, čelnik radničkog sindikata Comisiones Obreras, koji funkcioniše pri fabrici SEAT-a u blizini Barselone.
Ono što je sigurno jeste da mi takvih briga nemamo. Lokalne marke koje se rado sećamo smo se rešili početkom ovog veka, dok ne vidimo ni da se naša vlada interesuje za sudbinu kompanije čiji je trećinski vlasnik.
AutoRepublika
(452)
