Proizvodnja respiratora nije prvo vanautomobilsko iskušenje proizvođača

Kako su američki automobilski proizvođači promenili tok Drugog svetskog rata

Američki proizvođači General Motors (GM), Ford i Tesla su nedavno objavili da pokreću proizvodnju medicinskih ventilatora, odnosno kako je u narodu već odomaćeno, respiratora, u nadi da će čovečanstvo dobiti rat protiv korona virusa. GM je tada objavio da trenutno može da proizvede oko 95% delova od ukupno 700 koliko je potrebno da se respiratori sklope, a iskustvo Forda i Fiat-Chryslera s 3D štampačima samo može da poboljša situaciju. Italo-američka korporacija je takođe najavila proizvodnju zaštitnih maski u milionskim „tiražima“, a u bitku protiv zaraze se uključila i kompanija Tesla.

Dok su neki svakako iznenađeni i već sada „kukaju“, tačnije brinu se kako će fabrika automobila moći da proizvede medicinske komponente, potrebno je spomenuti da takav potez nije nikakva novina.

U februaru 1942. godine, nedugo nakon što su novi modeli iz Detroita počeli da stižu u izložbeno-prodajne salone, tadašnji američki predsednik Frenklin Ruzvelt je uspeo da privuče prvog čoveka GM-a Vilijama Knudsena ideji da napusti svoj posao i predvodi proizvodnju vojne opreme.

Pre navedenog perioda, „Jenkiji“ su samo indirektno učestvovali u ratu, odnosno bili su uključeni jedino preko slanja vojne opreme Velikoj Britaniji, Francuskoj i ostalim saveznicima. Ali kada je Japan bombardovao njihovu vojnu bazu Perl Harbor na Havajima, postalo je jasno da i Amerikanci moraju da uđu u otvoreni sukob s protivničkom osovinom.

Samo tri meseca kasnije, spomenuti Knudsen je zatvorio 42 od 44 automobilske fabrike u SAD, sve u Kanadi i većinu u Meksiku. Proizvođači su dobili vojnu narudžbu vrednu deset milijardi američkih dolara, pa ćemo se osvrnuti na firme koje su igrale najveću ulogu u tome.

Verovatno najveću ulogu od svih proizvođača je igrao upravo Ford. U svojoj fabrici nazvanoj Willow Run je započeta proizvodnja teškog bombardera Consolidated B-24 Liberator i to u rekordnim količinama. Naime, prvi čovek kompanije je obećao da će Ford moći da proizvede jedan avion svakog sata, u vreme kada je matičnoj kompaniji Consolidated bio potreban 24 puta duži period.

Do 1945. godine iz Willow Runa je izašlo čak 18.600 teških bombardera pre nego što je fabrika prodata General Motorsu. Pored „oklopnih ptica“, Ford je proizvodio i legendarni Jeep. Štaviše, američki gigant je bio jedan od samo tri proizvođača u finalnom izboru i njegov dizajn je pobedio na konkursu, pa će Willys-Overland, American-Bantam i Ford podeliti proizvodnju.

Sa traka je sišlo 277.869 takozvanih „GPW Jeep“ modela, a posle rata je ponuđeno i da se nastavi civilna proizvodnja. Međutim, Henri Ford II je odbio ponudu i Jeep će opstati samostalan nekoliko godina pre nego što ga je preuzeo Kaiser-Frazer.

Veliki doprinos su dale i gotovo sve divizije General Motorsa. Primera radi, njegov najveći proizvođač Chevrolet je debitovao s kamionom pod oznakom l 1-1/2-ton 4×4, a vozilo je nosilo nalapnice ćerka firme angažovane u oblasti komercijalnih četvorotočkaša GMC. Veliki broj ovih kamiona će kasnije završiti i u Sovjetskom Savezu i Crvena armija će ih koristiti u napadu na Nemačku.

Chevrolet se takođe bavio proizvodnjom Pratt & Whitney R-1830 agretata za spomenuti Consolidated B-24 Liberator kao i Douglas C-47 Skytrain.

Iz fabrika performante divizije Pontiac su izašli Mark XIII torpedo i topovi kalibra 20 milimetara i 40 milimetara, a kasnije se pridružio i Oldsmobile. Premijum divizije Buick i Cadillac su se koncentrisale na tenkove kao što su M18 Hellcat, M4 A3 Sherman, M5 Stuart i M5 A1 kao i dizel agregati za mnoga vojna oružija, pošto je GM u spomenuto vreme posedovao poddiviziju nazvanu Detroit Diesel.

Kada je sve bilo gotovo, ispostavilo se da je GM je proizveo 119,5 miliona projektila za topove i tenkove, 206.000 agregata za avione, 97.000 teških bombardera, 310.000 properela za avione, 198.000 dizel motora, 854.000 vojnih kamiona i 1,9 miliona pušaka.

Pre rata Chrysler korporacija nikada nije proizvodila tenkove, ali će 1941. godine osnovati diviziju Detroit Tank Arsenal. Veruje se da je sam Chrysler proizveo više tenkova nego cela nacistička Nemačka kumulativno.

Packard je u predratnom periodu bio najveći proizvođač premijum vozila pa mu je tako dodeljen posao proizvodnje čuvenih Rolls-Royce Merlin V12 agregata za borbene avione, dok su komponente za avione izlazile i iz fabrika Hudsona. Studebaker, jedan od lidera u takozvanoj srednjoj klasi, se koncentrisao na veće kamione poznate kao 1-1/2-ton 4×2, a oni su najviše korišćeni u Holandiji, Francuskoj i Belgiji.

Motori za bombarder Boeing B-17 Flying Fortress su takođe izašli iz Studebakerovih fabrika dok je Nash-Kelvinator bio najveći proizvođač Sikorsky R-6A Hoverfly II helikoptera.

I za kraj smo ostavili možda najpoznatiji američki vojni proizvod iz Drugog svetskog rata, a to je svakako Jeep.

Kao što smo spomenuli ranije, Jeep je nastao kombinovanjem raznih prototip modela od strane Forda, Willys-Overlanda i American-Bantama, ali je zvanično nosio oznaku Willysa iz razloga što je njegov 2,4-litarski „Go Devil“ agregat pobedio u izboru za najbolji.

Tokom rata preko 360.000 jedinica je sišlo s trake, a nakon 1945. godine Willys je ugasio svoju putničku ponudu i koncentrisao se isključivo na ovaj brend. Jeep će promeniti dosta vlasnika pre nego što ga je preuzeo sadašnji investitor Chrysler korporacija krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Tako da ako se ikada zapitate kako automobilski gigant mogu proizvoditi medicinsku opremu, mirno spavajte, jer su oni nekada imali daleko kompleksnije zadatke ispred sebe, pa su ih veoma uspešno obavljale.

Zoran Tomasović

(612)