U nedeljama pred nama se očekuje da poslovne banke budu izložene enormnom pritisku, kako od strane malih preduzetnika tako i od strane velikih proizvođača automobila. Fiat, Mercedes, pa čak i Toyota su već aplicirali kod banaka, tražeći desetine milijardi evra gotovine kako bi se nosili s posledicama ekonomske krize izazvane pandemijom virusa.
Kada nas jednom ogreje postpandemijsko Sunce, bićemo bezbrižni što se našeg zdravlja tiče, ali u svakom slučaju sledi ekonomska kriza groznih razmera, koja će različitim intenzitetom pogoditi raznolike grane privrede, mada je veoma moguće da ekonomski problem uslovljen pauzom u aktivnostima od nekoliko nedelja, ne može da izazove toliki potres koliko ga forsiraju mediji iz razloga sumnjive prirode.
Što se tiče automobilske industrije, najveći zadatak koji će se naći pred proizvođačima, biće ponovno pokretanje procesa proizvodnje. To neće biti lako jer, kao bilo koja druga grana teške industrije, automobilski sektor je oslonjen na kompleksne lance snabdevanja gde je faktor inercije veoma izražen. Drugim rečima, potrebno je vreme kako bi se cela „mašinerija“ pokrenula.
U međuvremenu je privreda, konkretno proizvođači automobila su izloženi brojnim i masivnim fiksnim, nepromenjivim troškovima. Nemačka štampa izveštava da je Mercedes već kontaktirao poslovne banke sa zahtevom od (inicijalno objavljenih 15, a kasnije preciziranih) 10 milijardi evra. Nakon odobrenja prve tranše, Mercedes očekuje odobrenje još jedne kreditne linije u istom iznosu, a koji bi dospeo do 2025. godine.
Toyota i Fiat su preduzele slične korake. FCA traži nešto više od 3 milijarde evra, dok Toyota moli bankare, za nepunih 9 milijardi evra. Potpuno suprotan primer pruža BMW koji raspolaže sa nešto preko 17 milijardi evra obrtnog kapitala, što finansijski eksperti u bavarskoj kompaniji smatraju dovoljnim iznosom za prevazilaženje problema likvidnosti koji očekuje celu industriju.
Prognoze vezane za budućnost proizvođača automobila su podeljene. Oni optimistični smatraju da će tržište živnuti već tokom leta, dok oni drugi veruju da je cela 2020. godina, u ekonomskom smislu već nepovratno izgubljena.
AutoRepublika
(635)
„Oni optimistični smatraju da će tržište živnuti već tokom leta, dok oni drugi veruju da je cela 2020. godina, u ekonomskom smislu već nepovratno izgubljena.“
Bliži sam ovim „drugima“ …
Ko da si Jarac u horoskopu, večito neki pesimizam, i sve nešto „uz đavola“ 🙂
Znaš kako, jedan moj odavno više veoma „dobar drug“, nego li „dobar klijent“, a veoma, veoma uspešan poslovni čovek, stalno mi „prebacuje“ da sam negativan ( da sve najpre gledam najcrnje ) i „traži“ da više zračim optimizmom. I, šta ću, onda ja tako „zračim“, mada tako ne osećam uvek … Ali, ovaj put, sa ovom pandemijom, ja sam ga prvi put u 23 godine video da je potpuno „potonuo“ … Trudim se danima da ga „zarazim optimizmom“, ali, nikako mi ne ide 🙂
Brate, pesismista nije ništa drugo nego školovani optimista 🙂
🙂
Na momenat pomislim da su banke, one tri na vrhu, izmislile koronu-19. Ili bar dobro osmislile marketing.
+ sv .ratove.I smanjice se 65+populacija,za njih beskorisne izelice.Ako su ga osmislili svaka im cast,naravno u NEGATIVNOM komtekstu .
Ako bi razmišljali u tom pravcu rekao bih da je ova panika i stopiranje privrede na svetskom nivou udarac globalizma po do juče rastućem suverenizmu država. Sad će opet svi morati da se zaduže ne bi li preživeli a svi se zadužuju kod pomenute tri banke.
I u prilog tome ide ukidanje papirnog novca(prenosi zarazu)…..Onda tek im ne mozes uci u trag.
S obzirom da banke jako dugo već propadaju , ovo im dođe kao budali šamar, jer od 2008 samo padaju?? Jedni od onih kojima ovo najviše odgovara, izgleda ha? Stvori problem pa predloži rješenje. Zdrav razum se u masi gubi. Jednostavno se rastače. Tako kad masu uvjeriš da nešto kupuje npr Ajfon ili golf, oni će kupovati jer zdrav razum ne postoji u masi. Uvešće specijalna stanja pa onda provuć kojekakve zakone , sjećam se kad je Severinin filmić bio aktivan, HDZ prije toga govorio kako će smanjiti PDV, na kraju došli na vlast, pa digli PDV u glasanju dok… Pročitaj više »
Ko’da (ni)su potomci UDB-e.