Prva vožnja: „Bemveinjo Serijao 2“ Gran Coupe pod našom lupom

Još uvek pod utiskom smene generacija kod bavarskog kompaktnog hedžbeka, puni podozrenja spram odluke razvojnog tima iz Minhena, da i delimičnu obnovu palete iz Serije 2 pokrene lansiranjem modela koji počiva na FWD platformi, istoj onoj koju koriste i „minići“ bratske marke, zaputili smo se (po prvi put uopšte) ka Lisabonu.

Tamo je, prema našim bojaznima, trebalo da se suočimo s taze porazom tradicije slavne bavarske marke, dok je BMW zamislio da će nas (novi), u gami najmanji kupe s četvoro vrata, uz simbiozu mirisa Atlantskog okeana, reke Težo, ukusa lokalno pripremljene ribe ili čuvenih Bifanas sedviča, i opšte opojno – opuštene atmosfere, ubediti da i vozila s prednjim pogonom, s pravom mogu poneti M Performance oznake.

Po običaju, klub s većim budžetom, a ovaj put je to jasno BMW AG, pobedio je u svom nastojanju, a mi moramo da priznamo da Gran Coupe iz Serije 2 nosi autentičan bavarski duh i nudi osećaj u vožnji koji je, možda s nekih 80% replika onog, na šta su nas navikli primerci postavljeni na CLAR platformu.

Eto, kako se namestilo, a istovremeno i kako dolikuje prezentaciji jednog BMW-a, da krenemo baš od vozne dinamike.

Nakon završenog zvaničnog dela novinarske konferencije, predstavnik kompanije tanane građe, Florijan Mozer, je na naša pitanja, odnosno na naše provokacije (da se uskladimo sa zvaničnim promo-nadimkom noviteta „Provokator“), odgovarao natenane, objašnjavajući kako je tehnologija proizvodnje sistema ogibljenja toliko napredovala da model s pogonom na prednje točkove, ne samo da je pravi BMW, već je i autentična „ultimativna vozačka mašina“.

Prvi dan sam ga gledao s jednako puno vere u istinitost predočenog mi teksta, kao što sam nekada pratio obraćanja naciji voljenog nam „Vođe“.

„Ne, ne, naša odluka nije jeres. Razmišljali smo dugo o tome da li da razvijemo ovaj model i kakve koncepcije on treba da bude. Sasvim smo sigurni da smo doneli ispravnu odluku i odradili sjajan posao. Isto tako smo ubeđeni da će Serija 2 Gran Coupe biti magnet za populaciju između 30 i 40 godina. Želimo da se najviše dopadne mlađim bračnim parovima, koji još uvek nemaju, ili imaju još uvek samo jedno dete. U ovoj klasi, svaki santimetar prostora je bitan i svaki litar zapremine prtljažnika se računa. U tom smislu, mnogo nam je pomogla korišćena ahitektura.“

S ekonomske tačke gledišta, od starta je bilo jasno da priča pije vodu. S tehnološkog aspekta posmatrano, takođe smo bili sigurni da tako velika kompanija ne donosi ishitrene odluke. Međutim, profesionalni skepticizam, u kom pravcu nas je izvorna profesija vremenom deformisala, nije nam dozvolio da ovo uzmemo zdravo za gotovo.

Priliku za sticanje ličnog iskustva smo imali već sutradan. Organizator promocije je predvideo kružnu rutu, severno od Lisabona, koja je bila osmišljena tako da M235i xDrive bude vožen uglavnom samo seoskim i drumovima jedne kategorije iznad, dok je 220d verzija koristila značajno pitomiju deonicu. Oba putovanja su spajala tačke koje su udaljene jedna od druge po oko sto kilometara.

Uski, krivudavi putevi, presvučeni odličnim asfaltom idealni su za demonstraciju mogućnosti aktiviranja hormona sreće od strane najsnažnije verzije noviteta. Ne samo što je u gami najmoćniji, već je voženi primerak posedovao najveću konjicu ikada smeštenu u dvolitarski turbo benzinski motor bavarske marke. Razvija 306 konjskih snaga uz 450 njutn metara maksimalnog obrtnog momenta, koji su dostupni na 1.750 obrtaja kolenastog vratila u minuti. Da bi ove cifre bile postignute, brojne izmene su načinjene u odnosu na osnovnu pogonsku jedinicu koja je bila uzeta za bazu.

Inače, drugi dvolitarski benzinski motori koje potpisuje BMW, na 20 – 35% nižem broju obrtaja radilice, počinju da odbacuju najbolje što imaju.

Sličnost s 20d motorom se ogleda u tome što i ovaj, maksimalni obrtni moment omogućava na istom broju obrtaja, što i jeste karakteristično za dizel jedinice. Međutim, kriva obrtnog momenta kod ove dve „mašine“ je vidno različita, i u nižim zonama, kod dizela je osećaj na gasu jedriji, uprkos sveukupno nešto nižoj cifri maksimalnog obrtnog momenta (400 Nm).

Sam po sebi, motor je odličan. Potrošnju nismo proveravali na ovom druženju dugom stotinak kilometara, ali zato nas je po svim ostalim pitanjima oduševio. Rado se vrti, zalazi u visoke obrtaje za turbojedinicu i obezbeđuje, generalno odlične performanse.

U ekstremnijim situacijama, osmostepeni automatski menjač, koji BMW koristi za modele s poprečno postavljenim motorom, nije adekvatna podrška odličnom motoru. Naime, prilikom pokušaja naglog ubrzavanja iz niskih obrtaja, iskazuje neodlučnost u trajanju od jedne do možda čak i dve sekunde, a onda kreće da niže stepene prenosa kako dolikuje. Sveukupno, ZF pruža mnogo skladniji prenos snage motora bavarske kompanije, u odnosu na menjač marke Aisin – na koji su osuđene verzije sa FWD arhitekturom.

Ovo se na dizel verziji ne da primetiti, iz kog razloga smo uporedili i prenosne odnose menjačkih kutija kod obe verzije i shvatili da su identični. Kod dizela, ovaj „deficit“ pokriva pomenuti viši obrtni moment na nižim obrtajima.

Ne dade nam Bog pameti, pa ni vremena da isti manevar ponovimo u režimu vožnje Sport, jer kako nam je objasnio pomenuti menadžer za komunikaciju s medijima u pogledu Serije 2 Gran Coupe, u tom režimu je softver takav da insistira na bržoj izmeni stepena prenosa, umesto na izdašnijoj dužini prenosnih odnosa koja je u ostalim uslovima eksploatacije fino podešena ka nižoj potrošnji kao delu WLTP predstave. U ostalim situacijama, menjač se pokazao na visini zadatka.

Želim da istaknem da niti u jednom trenutku nisam ostao razočaran vozačkim doživljajem i hendikepom koji je u tom smislu očigledan. Iako su mi kolege objašnjavale da voženi automobil i nije FWD, već xDrive „mašina“, to je prilično daleko od istine.

Uprkos tome što nose identične oznake „xDrive“, dva sistema koje BMW koristi kod modela s (izvornim) pogonom na zadnje i prednje točkove, nisu ista, ni sa mašinskog, niti sa funkcionalnog aspekta. Dok „pravi“ BMW s xDrive sistemom snagu dobija u kontinuitetu na svim uglovima karoserije (u odnosu 40:60), dotle ovaj model (kao i ostali s pogonom napred – BMW Serije 1, BMW X1) u osnovi koristi 100% prednje točkove za pogon, dok se deo sile prenosi i na zadnji par, ali samo u izuzetno retkim situacijama kada to, izbledela trakcija zahteva. Nazivati dva različita sistema istim imenom, prilično je „audijevski“ od strane BMW-a.

Bilo kako bilo, relativno kompaktan kupe leži odlično na putu, a da je pogon prednji teško se da zaključiti, ako uopšte i može. U stvari, ono što ga odvaja jeste to što su situacije u kojima rep vozila otklizava potpuno nemoguće, za razliku od ostalih predstavnika marke s M oznakama. U ostalim segmentima, uživanje u dinamičnoj je potpuno zagarantovano.

Za to vreme, ogibljenje naginje ka sportskoj postavci, ali i dalje je dovoljno udobno da bi se moglo koristiti u svim okolnostima. Poprečne neravnine se filtriraju za trunku lošije, ali i to je više opaska izrečena iz ugla baksuza, a ne u smislu ugroženosti upotrebne vrednosti atraktivnog kupea. Kod dizel verzije, ogibljenje je mekše podešeno.

Vozačka pozicija je idealna, sedišta su nešto tvrđa ali bez ikakvih zamerki na tu, ili bilo koju drugu temu, uključujući i sam dizajn koji je naglašeno „takmičarski“. Na zadnjoj klupi je mesta dovoljno za dve osobe, dok treća ima problem po vertikali (i gore i dole), zbog centralnog tunela, kao i zbog nešto niže spuštenog krova na središnjoj poziciji.

Kada je vozač izrastao do 180 centimetara, isti takav može i dalje udobno da se smesti na poziciju iza. S novim centimetrima, situacija postaje napetija. Vožnju na zadnjoj klupi malo neprijatnom čini padajući krov koji sužava vidno polje putnika na polovinu onog dostupnoj u većim bavarskim limuzinama (na primer).

Kvalitet materijala je, u odnosu na klasu, zaista odličan. Ono što je frustrirajuće jeste to da se mora obučavati za upotrebu funkcija multimedijalnog sistema, što nikada do sada (do ove generacije) kod BMW-a nije bio slučaj. Uz dozvoljenu mogućnost da smo priglupi, nismo uspeli da isključimo klima uređaj (a da ventilacija ostane uključena). Što se tiče promene radio stanice, tu smo bili efikasniji, odnosno svega par desetina sekundi nam je trebalo da izvedemo operaciju. Da ponovimo, ranije je to bilo „čas posla“.

Što se dizajna tiče, ocena je čista desetka. Pročitaćete na mnogo mesta o stilskim bravurama, prozorskim staklima bez rama, farovima koji se nadvijaju nad maskom hladnjaka…. ne morate i ovde.

Na pitanje o ceni, Mozer nam je preneo da je ideja da novitet bude značajno jeftiniji od Serije 3. Međutim, nije. M Performance verzija je 10 evra jeftinija od M340i xDrive, gde je motor šestocilindarski, pogon na sve točkove je zaista to što piše, a menjač je neprikosnoven ZF-ov.

Dizel „dvojka veliki kupe“ košta 36.200 evra u osnovnoj verziji, i kao takva je (tričavih) 1.100 evra priuštivija od Serije 3 s identičnim motorom, koja je u svemu bolji automobil, i to ne samo od testiranog kupea s četvoro vrata, već i od velike većine ostalih modela bavarske kompanije, pa zašto ne reći, i šire.

Ovu priču s cenama je moguće posmatrati na više načina, od kojih je verovatno najdelotvorniji onaj u kom se poredi s konkurencijom, a tu mi je kroz glavu prošla cifra, viđena na drugim sajtovima s testovima automobila, od oko 53 hiljade evra za Mercedes-Benz CLA s motorom zapremine 1,3 litra, pa je iz tog ugla, naš veliki kupe iz Serije 2, izvanredno povoljna ponuda.

U Beograd smo se vratili vidno umorni, ali i odlično raspoloženi, kako zbog iskustva s odličnim automobilom, tako i još više zbog nezaboravnog šmeka Portugalije a onda i lepog druženja.

Pored BMW-a, svaku preporuku zaslužuje i ova destinacija za (aktivni) odmor, gde je svaki detalj u koji pogledate, egzotičan, topao, dalek, karnevalski, opušten. Pride, cene hrane, taksija i ostalih turističkih potrepština su veoma povoljne, pa smo tako veoma malo novca morali da izdvojimo za hranu u Portugaliji, u odnosu na ono što smo plaćali istim povodom na evropskim aerodromima, koje smo ostavili iza sebe.

Još jedna praktična informacija vezana za putovanja avionom iz Beograda. Ukoliko se malo potrudite, uz pomoć Googla, naći ćete ponude za prevoz do aerodroma Nikola Tesla, koje ne prevazilaze 1.300 dinara po osobi, iz Rakovice na primer.

Sve u svemu, BMW i Lisabone vidimo se ponovo, i na potpuno privatnim osnovama.

Tekst: Zvezdan Božinović

Foto: Zvezdan Božinović i BMW

https://youtu.be/V8xi8dTLgRc

(1070)