Evo je pred nama, potpuno nova „četrdesetogodišnjakinja“!
Lada Niva je s nama od 1977., i to bez nekih značajnijih promena što se opšteg dizajna tiče. Ovaj skromni terenac se uvek oslanjao na male četvorocilindarske motore i permanentni pogon na sve točkove, a to se neće promeniti ni za 2020. Modelnu godinu. Ono što možemo da vidimo u galeriji je restilizovana Niva, koja se sada oficijelno zove 4×4.
Što se vizuelnih promena tiče, one su suptilne, a jedina vidljiva na prvi pogled, kada je o spoljašnjosti reč je dodatak svetala za maglu, integrisanih u prednji odbojnik za Urban nivo opreme.
Međutim, unutar kabinskog prostora, ruski proizvođač je instalirao revidirani sistem kontrolnog modula klima uređaja i redizajnirane ventilacione otvore, da bi poboljšao performanse sistema. Prednji pretinac sada raspolaže većom korisnom zapreminom, dok je podni tunel iskorišćen za dva držača za čaše i nišu za odlaganje sitnih predmeta.
Ono što je važnije je da je Lada redizajnirala sedišta, koja su sada komfornija, uz posedovanje „pouzdanijeg mehanizma preklapanja naslona“. Kao što možemo videti iz priloženih fotografija, Niva 4×4 poseduje grejanje sedišta i električne podizače. Ruska duhovna sestra Suzuki Jimnyja nastavlja s eksploatacijom 1,7-litarskog benzinskog atmosferca s 84 ks, koji snagu šalje permanentno na sve točkove preko petostepene manuelne transmisije. „Sprint“ do 100 km/h traje čitavih 17 sekundi, dok maksimalna brzina iznosi 142 km/h. Naravno, ovo nije tip performansi koji je relevantan na više nego sposoban ruski terenac.
Lada kaže da je Niva 4×4 „najpriuštiviji SUV na ruskom tržištu danas“, kao i da je jedan od „čuvenih svetskih modela“. Što se tiče cenovnika i dostupnosti, na te informacije ćemo morati da pričekamo kada započne prodaja.
AutoRepublika
(20380)
Treba da joj vrate brisače farova, jer su farovi i dalje sa staklom, a ne sa plastikom … Ubrzanje od 17 sekundi mi deluje skroz ok, skoro pa sportski. Mislim da je moja 1,6 sa 4MT imala oko 23 (kad je bila ispravna), a amalgamske plombe su mi ispadale samo tako od vibracija transmisije … I meni je tada to bilo skroz ok. I to, i sve ostalo što nije imala ( a osim točkova teško da je nešto drugo imala od opreme ). A danas … Uh, danas mi je sve mana na najsavremenim vozilima … Kao da sam… Pročitaj više »
Руска „Милфача“ за мало пара 🙂 … знает все и всегда хочет
A, pa ovde se vidi ozbiljan napredak. Prednji farovi sa sočivom za kratka i duga svetla. Maglenke. Instrumenti i komande klime od nekog renola.
Na prethodnoj Nivi farovi nisu imali zaštitu od vode sa zadnje strane gde su kontakti tako da je voda ulazila u farove ako je dubina vode kroz koju se prolazi iznad njih samih (posledično crknu sijalice pa vam ostaju samo pozicije i žmigavci).
Koliko se sećam opcija od pre par godina mogao si da biraš ili servo za volan, ili klima. Ne može oboje na istom vozilu.
Nisi ti to dobro razumeo u tehničkom smislu. Ta rupa u faru je „drenaža“ 🙂
A ako ti je voda u vožnji došla skoro do polovine farova ( tj. do „drenaže“ ), ta niva teško da je više u voznom stanju 🙂
Nema tu drenaže, voda je ušla kroz zadnji deo gde se kači h4 sijalica. Farovi bili pod vodom full, samo žmigavci virili. Vozi se i danas bez problema (nisam je vozio kroz morsku nego kroz slatku vodu).
Čudo da nije došlo do hidro-udara motora sa tim nivoom vode. A sa takvim „potapanjem“, mislim da bi stradao i svaki savremeniji far ( i ko zna šta još ), jer koliko znam, i nisu radjeni kao farovi za podmornice.
Fora je da napraviš mali talas koji pratiš, da ti usis bude iza talasa. I meni je bila frka jer kad uđeš nema nazad a u jednom momentu je voda krenula i preko haube, popustiš malo gas i pratiš onda taj talas što si napravio. A bilo je usput i ovih što im je motor popio vode. Tog dana smo imali 210 litara kiše po m2 u 12h.
Nema ovde ništa iz Renola. Komande uglavnom preuzete iz redizajnirane Grante.
AIRBAG???
Možda je „presvlaka“ 🙂
Ajde airbag, ali i SOS call. Ha.
To kada voda pređe preko haube. 😀
🙂
Ja sam sa mojom znao da stanem u sred neke male reke (koju sam povremeno „gazio“ ). Stanem, otvorim prozor i slušam kako auspuh „brblja“ u vodi 🙂
Nekad se u divljinu išlo pješke, satima penjalo po opasnim planinama, bar dok sam ja bio u planinarima…:)
To je bilo pre „par decenija“, kad sam bio „nešto mladji“. I ja bih danas „u planinu“ radije peške. Ili biciklom.
Zadnji put sam se pentrao po nekom brdascetu , prolazili pokraj nekog “čuvenog “ partizanskog groblja, fazon je bio sto ga gledaš odozgo, a strmina i jako klizavo, malo je falilo da se nas nekolicina pridružimo starim partijskim drugovima. Tako sam prekinuo sve šumske aktivnosti .