Zanimljivost dana: Prvi tenk u istoriji – Little Willie

U dugogodišnjoj istoriji ratovanja, posedovanje spretnog tenka je često umelo da napravi veliku razliku. Oni ne samo što poseduju snagu da ispale moćne projektile već i da pruže veliku zaštitu trupama u slučaju napada i/ili odbrane.

Prvi tenk je debitovao tek u završnim godinama Prvog svetskog rata kada su samo tri države (Velika Britanija, Francuska i Nemačka) pružale takvu tehnologiju, ali ideja nikako nije bila nova. Još u 15. veku su postojali napori da se proizvede “oklop“ koji bi pokretala ljudska snaga, kao i oni koje bi pokretali konji, ali u oba slučaja plan je pao u zaborav kada je zaključeno da bi teret bio pretežak do te mere da bi kretanje oklopa bilo previše sporo.

Početkom 20. veka industrijska revolucija je napredovala tolikom merom da tehnologija koja je nekada delovala kao naučna fantastika odjednom je postala dostupna u svakodnevnoj upotrebi. To se odnosi i na agregate sa unutrašnjim sagorevanjem pa je automobil postao nešto dostupno široj javnosti. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su oružja montirana na takve automobile i korišćena u ratovima, a do ranih 1910-ih godina se ponovo otvorila ideja za tenkom.

Naravno, oklopna vozila su postojala i ranije, ali mehanika još uvek nije bila dovoljno moćna da pruži dovoljnu brzinu oklopu na gusenicama. Amerikanci su bili prvi koji su počeli da ugrađuju gusenice na traktore, a u julu 1915. godine Vinston Čerčil osniva grupu koju je nazvao “Landship Committee“. Iako će se proslaviti tek u narednom ratu kao britanski premijer, u navedenom periodu Čerčil je zapravo igrao samo malu ulogu u politici. On je pozvao inženjere, političare i generale i zajedničkim snagama odlučio da razvije novo oklopno vozilo koje bi moglo da probije neprijateljske linije i zaustavi najmoderniju municiju koju je svet mogao da ponudi.

Tada je ujedno prvi put upotrebljena reč “tenk“, a cilj je bio da vozilo uspe preći preko nemačkih rovova koji su bili široki 2,4 metra. Landship Committee je odlučio da posao poveri malo poznatom proizvođaču William Foster & Company koji je sarađivao sa američkom firmom Bullock Creeping Grip Tractor Company. To mu je omogućavalo pristup tehnologiji gusenica koje su “Jenkiji“ razvili za veće traktore, a projekat je dobio ime Little Willie (Mali Vili) po glavnom inženjeru Vilijamu Tritonu.

Little Willie je bio dugačak 5,8 metara, širok 2,8 metara i visok 2,5 metara, a pokretao ga je Daimlerov 13,0-litarski benzinski agregat od šest cilindara koji je razvijao 105 konjskih snaga. Zahvaljujući težini od 16,5 tona, tenk je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od svega 3,2 km/h. To će se pokazati ključnim problemom u razvoju pošto je bio sporiji od većine vojnika koji bi se nalazili u pozadini. Tehnologija gusenica još uvek nije napredovala velikom brzinom pa je skretanje na vlažnim terenima postala noćna mora do te mere da je Triton bio primoran da doda točak u pozadini za bolju stabilnost.

Zanimljivo je da rani prototip model nije imao ni zaštitu, ali je ona debljine 10 mm planirana za serijsku verziju. U samom početku se nije vodilo računa ni o oružju već je cilj bio prevoz vojske iza neprijateljskih linija, ali su kasnije dodati i otvori za 7,7 mm kalibar. Little Willie je dizajniran i sa kopolom (koja se nije okretala), ali je skinuta zbog već spomenute težine.

Model je imao premijeru krajem 1915. godine, čime je postao prvi operacioni tenk na svetu (Francuzi su istovremeno radili na modelu Schneider CA1, ali će on biti spreman tek početkom naredne godine), Međutim, političari nisu bili oduševljeni iz već opisanih razloga. Vojsci se Little Willie dopao još manje iz razloga što je emitovao visoku toplotu i pri tom nije pružao dobru izolaciju od ugljen-monoksida benzinskog motora, pa je tako nekoliko vojnika izgubilo svest tokom testa.

Ovaj tenk je zatim unapređen u drugi prototip poznat kao Mother, a oba su služila kao baza za serijski model. On se zvao Mark I i debitovao je 1916. godine.

Little Willie je preživeo Prvi svetski rat, ali je iznenada prodat otpadu 1940. godine. Tada je iz njega izvađen agregat kao i većina enterijera, a pre neko što je završio pod presom pojavio se kupac koji je praktično potrošio novac samo na školjku. Kasnije je doniran The Tank muzeju u južnom delu Engleske gde se i dalje nalazi.

Ovaj muzej je, inače, najveći na svetu za ovu vrstu vozila sa preko 300 izloženih primeraka i u njemu se mogu pronaći razni retki primerci – od britanskog Mark I (najstariji serijski tenk na svetu) do nemačkog Tiger I (jedini pokretni takav tenk na svetu).

Zoran Tomasović 

(1819)