Zagađenje ozbiljno preti našoj planeti, kao i svim živim bićima, uključujući i nas same. Rezultati najnovijeg istraživanja Kraljevskog koledža u Londonu upozoravaju da življenje u blizini frekventnih saobraćajnica donosi značajne i veoma negativne rizike po zdravlje ljudi.
Rizik oboljevanja od raka pluća, primera radi, raste za 10 odsto ukoliko živite 50 metara daleko od nekog frekventnog puta. Inače, grupa koja stoji iza izveštaja se sastoji od koalicije od 15 zdravstvenih i ekoloških nevladinih organizacija, a zaključci su izvedeni nakon analize podataka iz nekoliko velikih gradova u Velikoj Britaniji i Poljskoj.
U podatke su uključene kako akademske studije, tako i informacije iz medicinskih ustanova, vezano za tip respiratornih komplikacija koje imaju ljudi koji žive u oblastima sa gustim saobraćajem, u poređenju s onim koji žive u manje zagađenim područjima.
Pored povećanja rizika od dobijanja karcinoma, život pored puta na kojem se saobraćaj odvija 24 časa dnevno za posledicu ima 14 odsto višu stopu astme kod dece i tinejdžera, ali i češće rađanje beba čija je težina nedovoljna. Pored toga, češće su i bolesti srca i krvnih sudova, kao i bolesti pluća, upravo zbog udisanja toksičnih jedinjenja iz izduvnih gasova.
Cilj istraživanja je da alarmira javnost i ukaže na potrebu da se ljudi uhvate u koštac s „opasnim“ zagađenjem vazduha u Velikoj Britaniji, kao i da se kreira nacionalna mreža zona čistog vazduha širom zemlje. Čak i malo povećanje nivoa polutanata u vazduhu podrazumeva značajno povećanje broja bolesnih ljudi.
„Zagađenje vazduha nas čini, posebno decu, bolesnim od kolevke pa do groba, ali je to često nevidljivo“, kaže doktor Rob Hjuz iz Clean Air Funda. „Ovo impresivno istraživanje čini vidljivim negativne uticaje na zdravlje ljudi širom Ujedinjenog Kraljevstva i ukazuje na to do koje mere je neophodno da sve političke partije na mesto prioriteta stave pročišćavanje našeg vazduha.“
Velika Britanija je bila među prvim zemljama koje su usvojile zakone vezane za klimatsku krizu, postavivši 2050. godinu kao krajnji rok za dovođenje emisije gasova „staklene bašte“ na nulu. To uključuje i transformaciju automobilske industrije, koja će se fokusirati na električna vozila i podelu prevoza. Međutim, kao što znamo, ovaj proces se pokazao sporim i kontroverznim.
AutoRepublika
(149)
