Zanimljivost dana: BMW E1 – preteča modernog i3

Istorija automobilske industrije puna je studija i konceptualnih automobila koji nikada nisu doživeli serijsku proizvodnju. Takav je slučaj i sa električnim BMW E1, koji je u prethodnih trideset godina skoro pa potpuno zaboravljen.

Ovaj automobil imao je zapravo dve verzije, obe u konceptualnom izdanju. BMW je krajem osamdesetih/početkom devedesetih godina razmatrao da proširi svoj portfolio i na manje, gradske automobile. Tada se razmišljalo i potencijalnom serijskom električnom automobilu koji bi se značajno distancirao od filozofije Ultimate driving machine i bio bi namenjen široj populaciji.

Prvi BMW E1 predstavljen je na Salonu automobila u Frankfurtu 1991. godine. Bio je dugačak svega 3,46 metara sa širinom od 1,65 metara. Ipak i tako mali bio je predviđen kao četvorosed sa međuosovinskim rastojanjem od 2,32 metra.

Koristio je jedan elektromotor koji je pokretao zadnje točkove i razvijao 32 kW snage. Uz masu praznog vozila od 900 kg, to je bilo dovoljno za maksimalnu brzinu od 120 km/h i autonomiju kretanja od 200 km. Baterija od 20 kwH mogla se u potpunosti napuniti za 6-8h. Interesantno je da je E1 tada imao sistem za rekuperaciju energije kojase gubila prilikom kočenja!

Druga verzija E1

Nakon silne zainteresovanosti stručne javnosti, ali i potencijalnih kupaca za E1, BMW nalaže dalji razvoj ovog konceptualnog modela.

Na Salonu automobila u Frankfurtu 1993. godine predstavljena je druga iteracija vozila E1. Ovaj put, dostupne su bile tri verzije. Jedna tradicionalna sa SUS agregatom, kao i hibridna i električna varijanta.

Onaj koji je koristio samo motor sa unutaršnjim sagorevanjem dobio je agregat iz jednog motocikla BMW-a. Za potrebe automobila snaga je umanjena i iznosila je 82 „konja“ iz 1,1 litra radne zapremine. Uz veoma malu masu od samo 800 kg ostvarene su solidne performanse. Maksimalna brzina je iznosila 180 km/h, a do „stotke“ se stizalo za 11,5 sekundi. Ipak, najbitniji element ovde je bila potrošnja koja je iznosila nešto više od 5 litara benzina u kombinovanom ciklusu vožnje.

Verzija sa elektromotorom imala je za oko 100 kg veću masu od konvencionalnog izdanja. Pogonska jedinica bila je smeštena iznad zadnje osovine. Baterija je imala kapacite od 19 kWh i bila je u stanju da pruži do 265 km autonomije kretanja. Maksimalna brzina je iznosila 125 km/h.

Treća varijanta koristila je za pogon oba motora. U BMW-u su tada isticali da se vozaču daje izbor. Ako želi da vozi kratku relaciju u gradu, onda elektromotor, ako ide na duži put onda SUS agregat. Pri tome mogao je koristi i hibridni sistem odnosno obe pogonske jedinice istovremeno, mada BMW praktično nikada nije tačno objasnio kako će taj sistem raditi.

Krah projekta

Osim što su opipavali puls tržišta sa električnim gradskim automobilom, u BMW-u su razmatrali još jednu opciju što su želeli da ispitaju kroz ove koncepte.

Naime, rukovodioci nemačke marke želeli su da plasiraju potpuno električnu Seriju 3 u kupe varijanti. Cilj je bio da se iskoriste odlične performanse elektromotora zarad daljeg unapređenja filozofije Ultimate driving machine. Ipak, razvoj samo ova dva koncepta koštao je BMW pravo bogatstvo.

Povrh toga, prvi primerak E1 predstavljen zapalio se pri punjenju baterije pred sam početak Salona automobila u Frankfurtu 1993. godine.

Sve ovo nateralo je čelnike BMW-a da napuste ideju o električnom automobilu, bar na neko vreme. Kasnije će nemački proizvođač kupiti Mini, čime će početi da zauzima tržišne niše malih gradskih modela, a priče o električnim modelima pale su u potpunosti u zaborav.

Dvadeset godina kasnije, 2013. godine, BMW je predstavio električni i3, duhovnog naslednika revolucionarnog E1.

Đorđe Platiša 

(1488)