Luka Hamburg izgleda gradi najveće postrojenje za proizvodnju vodonika

Najveće svetsko postrojenje namenjeno proizvodnji vodonika putem procesa elektrolize, kapaciteta 100 megavata, biće izgrađeno u hamburškoj luci. Razgovori na tu temu sa potencijalnim kupcima i ulagačima su dobrano odmakli, a ove godine će pasti i konačna odluka o gradnji postrojenja, naveo je ekonomski senator Hamburga Mihaeo Vestagemans, koji jeste političar ali ne pripada niti jednoj partiji, preneli su nemački mediji.

„Želim da vitim tu fabriku ovde u Hamburgu i u severnoj Nemačkoj, generalno,“ dodao je senator. Izgradnja pogona bi koštala više od sto miliona evra a bila bi moguća uz dotacije nemačke savezne države, ali i podsticaje iz fondova Evropske unije. Grad Hamburg bi u tom slučaju obezbedio odgovarajuću parcelu.

Razlog za zalaganje ovog tipa od strane senatora, leži u činjenici da se teži tranziciji u energetskom sektoru kao i odlučnijoj borbi za očuvanje klimatskih uslova. Inače, Nemačkoj nedostaje skladišni prostor za električnu energiju odnosno vodonik, posebno na severu zemlje, dok situacija nije mnogo bolja ni u susednoj Holandiji. I tamo se čuju sve glasniji pozivi i inicijative za preorijentaciju na vodonik a jedan od bazičnih izvora energije budućnosti.

Zajednička energetska platforma zemalja sa severa Evrope je u izradi a u planu je intenzivnije oslanjanje na vodonik. Ista stvar se može reći i za Nemačku zasebno, odnosno savezna vlada se ozbiljnije bavi pitanjima eventualne preorijentacije na vodonik.

Vodonik bi mogao biti generisan u priobalnom području a u svrhe proizvodnje vodonika bi mogla biti iskorišćena energija vetra sa mora ili zemlje, a on bi zatim mogao uskladišten u velikim morskim pećinama (kavernama) ili direktno upotrebljen. Na taj način bi se na mnogo efikasniji način iskoristila energija proizvedena na Severnom moru.

Izgradnja postrojenja za proizvodnju vodonika putem procesa elektrolize koja bi imala kapacitet od 100 megavata, predstavljala bi sasvim novu tehničku dimenziju. Većinski, najveći svetski pogoni ovog tipa bi proizvodili ne više od deset megavata energije.

Prema navodima proizvođača pogoona, odnosno kako tvrde u kompaniji Siemens, putem elektrolize bi se tu moglo proizvoditi dve tone, odnosno 22.000 kubnih metara vodonika na čas. Kada bi takva količina vodonika koja bi se dobijala svakog sata u ovim pogonima, na primer upotrebila za pogon automobila, on bi mogao prevaliti na to gorivo, oko 200.000 kilometara, dok bi kamion ostao bez pogonskog goriva tek nakon 25.000 kilometara.

AutoRepublika

(307)