Harald Kriger najnovija žrtva BMW-ovog „prokletstva“?

Industrijski insajderi često navode da je mesto rukovodećeg u BMW-u „ukleto“. S razlogom ili ne?

Nekako, pravilo je da u BMW-u neuspešan direktor zamenjuje uspešnog. Bernd Pišecrider je došao nakon Eberharda fon Kinhajma, Helmut Panke nakon Joahima Milberga, a Harald Kriger nakon Norberta Rajthofera.

Pedeset trogodišnji Kriger je juče, 6. juna, obavestio nadzorni odbor da neće tražiti produženje ugovora nakon što aktuelni istekne u aprilu 2020. Odlazeći CEO je naveo svoje namere da se upusti u nove poslovne poduhvate.

Bez obzira da li je sam otišao ili je na njega bio vršen pritisak da napusti ulogu šefa BMW-a, na kraju nije ni toliko bitno, jer je njegov autoritet u velikoj meri bio potkopan spekulacijama medija, poslovično vezanim za neuspeh. Mada odluku na kraju donose brat i sestra Kvant (Klaten), koji kontrolišu kompaniju, jasno je da on više nije uživao u poverenju odbora i potčinjenih. Evolucija njegovog rukovođenja je dovela do nedostatka autoriteta, što je po kompaniji bilo neophodno da se dostigne (i prestigne) Mercedes.

Bez dileme, Kriger je nasledio brojne probleme, kao i nevolje s rokovima, ali po mnogima je i sam odgovoran za neuspeh. Jednostavno, stekao je imidž „slabog vođe“, što možda u realnosti i nije tako. Međutim, takve etikete je veoma teško osloboditi se, posebno kada ne zavisi sve od vas. Čini se da se oko Krigera vrtelo previše ogovaranja i tračeva iz već poznatih razloga, što je još od 2015. počelo da mu potkopava autoritet.

Po nekima, najveći problem je bio to što Kriger nije prošao analizu „odeljenja za ljudske resurse“ na odgovarajući način. Činilo se da se odbor odlučio za njega kao zamenika nakon samo četiri godine vođenja osoblja na prvoj važnoj poziciji. Ono što je usledilo su bile dve kratkotrajne epizode na mestu šefa Minija i Rolls-Roycea, kao i šefa proizvodnje u periodu od dve godine. Po nekima, to je bilo nedovoljno, ali da li bi BMW uopšte razmatrao njegovo nominovanje da se na prethodnim pozicijama nije pokazao sjajno? Teško.

Ono što je sledilo možda i ne čudi. Kompanija ga je u narednim mesecima savesno štitila od bilo kakvog nadzora. Nije bilo mnogo intervjua pre željno iščekivanog predstavljanja strateškog plana marta 2016., za koji vlada opšte mišljenje da je bio kopija Mercedesove strategije, s tim da se oduzme deo vezan za električne automobile.

Lista postignuća koju ostavlja za sobom je po mnogima nedovoljna. Ipak, njegov najveći uspeh definitivno tiče obezbeđivanje ugovora koji podrazumeva većinski udeo u unosnom zajedničkom poduhvatu s kineskim Brillianceom, ali i odsustvo s naslovnih stranica vezanim za dizel skandal, na kojima su se Mercedes i Audi definitivno prečesto nalazili.

Ipak, umesto stavljanja velikog uloga na električna vozila, kao što su uradili VW i Mercedes, koji razvijaju posebne arhitekture u vidu MEB i EVA platformi, on je odabrao oprezniji pristup s fleksibilnim rešenjem, koje zahteva kompromise između konvencionalnih i električnih automobila, što generalno ne smatramo apriori greškom.

Gotovo sigurno, njegov naslednik će biti još uvek aktuelni šef proizvodnje, Oliver Cipse, koji će morati dosta toga da nauči iz Krigerovog iskustva, da ne bi došao u sličnu situaciju. Naravno, zadatak broj jedan će biti preuzimanje krune najprodavanije premijum marke od Mercedesa.

AutoRepublika

(764)