Zanimljivost dana: Nemački brzinski voz – Schienenzeppelin (VIDEO)
Sovjeti su bili prvi koji su eksperimentisali sa kombinacijom školjke voza i mehanike aviona, o čemu smo već pisali u rubrici Zanimljivost dana, ali nije trebalo da prođe dugo vremena pre nego što je stigao i odgovor iz Nemačke.
Krajem dvadesetih godina prošlog veka, svetlost dana je ugledao Schienenzeppelin koji je ubrzo postavio rekord u pogledu brzine kratanja vozila koje pokreće benzinski agregat. Očekivalo se da bi ovakva tehnologija mogla da modernizuje industriju vozova, ali iz bezbednosnih razloga, to se nikada nije desilo.
Inženjer Franc Krukenberg je imao dugogodišnje iskustvo rada sa vozovima pre nego što je odlučio da osnuje sopstvenu kompaniju sa ciljem da razvije brzi voz. Krukenberg je proveo najveći deo 1930. godine na razvoju prototip modela kome je dao ime Schienenzeppelin (kombinacija reči “pruga“ i “cepelin“).
Konačan proizvod je u velikoj meri ličio na cepelin na šinama, sa velikim propelerom na zadnjem delu vozila. Iako je imao samo dve osovine, Schienenzeppelin je bio relativno veliki proizvod sa dužinom od 25,8 metara, težinom od preko 20 tona i prostorom za 20-ak putnika.
Pokretao ga je BMW-ov benzinski agregat u konfiguraciji V12, a koji je bio namenjen za avione a razvijao je preko 600 konjskih snaga. Prvi test je usledeo početkom maja 1931. godine kada je voz dostigao 200 km/h, da bi zatim, na liniji Berlin-Hamburg, 21. juna, 1931. godine postavio rekord sa brzinom od 230,2 km/h.
Krukenberg je nastavio da modifikuje Schienenzeppelin, ali se susreo sa nekoliko problema. Tu je, pre svega, bila pozicija properela koja bi mogla da povredi ili usmrti prolaznike, a mala privatna kompanija je imala i veliku konkurenciju u vidu zvanične nemačke železnice Deutsche Reichsbahn, koja je takođe razmatrala ideju brzog voza.
Zbog pozicije propelera, Schienenzeppelin nije bio u stanju da povuče dodatne vagone, a javnost je brinuo podatak da se tako moderni voz nalazi na prugama koje su originalno izgrađene za značajno sporije lokomotive.
Dalja testiranja je usporio dolazak nacista na vlast, pa Schienenzeppelin više nije bio prioritet. On je stajao u hangaru sve do 1939. godine kada je recikliran da bi se materijali upotrebili za vojnu proizvodnju. Krukenberg je nastavio da radi u železnici, a kasnije je radio za Deutsche Reichbahn gde je dizajnirao brze putničke vozove. Preminuo je 1965. godine.
Zoran Tomasović
(1464)
