Segment lakih komercijalnih vozila potencijalno ugrožen strožim ekološkim normama

Prodaja lakih komercijalnih vozila u Evropi je bila profitabilnija od tržišta putničkih automobila u 2018., što je potpomognuto zdravom ekonomijom i novim modleima.

Međutim, ovaj sektor će se ove godine suočiti s ozbiljnim izazovima, posebno zbog nesigurnosti u vezi s krajnjim rokom vezanim za sertifikovanje po WLTP standardima.

Prodaja lakih komercijalnih vozila (ispod 3,5 metričkih tona), povećala se za 3,5 odsto u EU i EFTA zemljama, nadmašujući po prvi put brojku od 2 miliona još od 2007., kažu podaci ACEA-e. Nekoliko najvećih evropskih tržišta je zabeležilo značajan napredak, uključujući Španiju (7,8 odsto), Nemačku (5,4 odsto) i Francusku (4,6 odsto). U Velikoj Britaniji je došlo do neznatnog „minusa“ (-1,3 odsto) a veći pad je zabeležen u Italiji (-6 odsto), koja se muči s ekonomskim problemima. JATO Dynamics je došao do sličnih brojki, iskazujući povećanje od 2,5 odsto u EU, uz ukupnu prodaju od 1,94 miliona jedinica.

Na tržište dostavnjaka u velikoj meri utiču ekonomski trendovi, posebno u sektorima stambene izgradnje i trgovine. „Ukupna ekonomija je bila odlična u 2018., a svi indikatori su sijali zeleno“, rekao je Žilijen Gamundi, analitičar u oblasti prognoziranja prodaje u IHS Markitu, specijalizovan za laka komercijalna vozila. Pretpostavlja se da će se u segmentima malih i dostavnih vozila srednje veličine napredak nastaviti tokom 2019., dok bi vanovi bazirani na putničkim vozilima mogli da zaostanu, kaže Gamundi.

Komercijalna vozila srednje veličine, kao što je Ford Transit, omiljeno su sredstvo dostavljanja robe u okviru onlajn trgovine, rekao je on. „Postoji veliki broj isporuka i veliki obim robe koje treba izvesti u zapadnoj Evropi“, rekao je on, dodavši da je potražnja za kamperima takođe u porastu.

Marke koje su prošle godine poslovale najbolje su Ford, koji je napredovao 6,9 odsto (321.334) i vodeći je na listi, zatim  i Renault s napretkom od 1,1 odsto (280.439), dok je treći Volkswagen s 233.600 prodatih vozila (napredak od 3,2 odsto). Međutim, ako se stvari posmatraju po grupama, dominira PSA s porastom od 25 odsto nakon integracije Opel/Vauxhalla.

U modele koji su se odlično prodavali prošle godine se ubrajaju Peugeot Expert, Ford Transit, Citroen Jumpy i Renault Master. Po obimu, prvi je Transit Custom s 120.285 prodatih primeraka, dok je drugi Mercedes-Benz Sprinter a treći Citroen Berlingo. Što se tiče najznačajnijih novajlija iz prošle godine, tu je nova porodica PSA, izvedena iz putničkih auotmobila, Peugeot Partner, Citroen Berlingo i Opel Combo. Naravno, ne treba zaboraviti ni na treću generaciju Sprintera.

Što se ove godine tiče, očekuje se manji broj novih modela. Toyota je najavila Proace City, koji deli komponente s „rođacima“ iz Peugeota, Citroena i Opela. Toyota će na taj način biti prisutna u segmentu na koji se odnosi više od jedne trećine svih dostavnih vozila u Evropi.

Opelov portfolio će biti pojačan novom generacijom Vivara, koji će koristiti PSA platformu. Nissan nastupa s NV250, koji će počivati na platformi Renault Kangooa, a proizvodiće se u Mubužu u Francuskoj, kao i slični Mercedes Citan.

Saradnja proizvođača u ovoj oblasti je od ključnog značaja, s obzirom da je prodaja u velikoj meri zavisna od zemlje porekla automobila. Važna vest je najavljena saradnja između VW-a i Forda, mada se prvi zajednički proizvodi očekuju tek za par godina, najverovatnije 2022.

Vreme testova

Gamundi je rekao da IHS-ova prognoza govori da će prodaja ove godine generalno stagnirati, ali uz jedan „džoker“ faktor. Naime, 1. septembra je krajnji rok za sertifikovanje svih modela i varijanti po novom WLTP protokolu. Da podsetimo, ovaj standard je na snagu stupio prošlog septembra za putnička vozila, kada su neki proizvođači „uhvaćeni u raskoraku“, što je dovelo do stvaranja „uskih grla“ u proizvodnji. WLTP testiranja su mnogo duža u odnosu na prethodne NEDC i u većoj meri imitiraju uslove u realnom saobraćaju. Mnogi modeli koji nisu bili spremni, privremeno su povučeni s tržišta a prodaja je znatno pala.

„Vidimo da će prvi kvartal 2019. proći dobro“, rekao je Gamundi. „Međutim, da li to najavljuje trend i da li tržište zaista raste?“ Dok su proizvođači automobila naučili lekcije iz sertifikovanja putničkih automobila, tržište dostavnih vozila predstavlja izazov za sebe.“

Vanovi dolaze u brojnim varijantama, pa tako imamo modele s povišenim krovom, koji se mahom proizvode sporadično, tako da će za njih biti teže odrediti tačno vreme sertifikacije. Primera radi, proizvođač se može odlučiti da radije skloni neke varijante s tržišta nego da poremeti proizvodni ritam za flotne kupce.

Očekuje se da i cene odu gore, da bi se isplatile prerade i nove tehnologije, neophodne za testne standarde.

Sporo prihvatanje električnog pogona

Ford, Mercedes i VW su vodeći u uvođenju elektrifikacije na tržište lakih komercijalnih vozila. Doduše, već imamo električni Renault Kangoo, a Ford uvodi „plug-in“ hibridnu verziju Transit Customa dok Mercedes dodaje gami „baterijski“ Vito, nakon čega će uslediti električni Sprinter i Citan. VW kaže da će lansirati električne verzije Caddyja, Transportera i Craftera već ove godine.

Elektrifikovani modeli će privući neke flotne kupce kao što su opštinske službe, kaže Gamundi, ali do elektrifikacije većeg obima neće doći pre sredine 2020-ih, kada budu na snagu stupili novi ekološki standardi. „Do tada, imaćemo stabilno tržište u smislu pogona (čitaj „dizela“).“

AutoRepublika

(204)