EU preterala sa zadatim ciljevima vezanim za emisiju ugljen-dioksida do 2030.

Evropska unija bi trebalo da revidira strategiju povodom smanjenja emisije ugljen-dioksida, jer ciljevi postavljeni za 2030. ozbiljno ugrožavaju budući masovni prevoz.

EU planira da natera proizvođače da redukuju emisiju CO2 za 37,5 odsto do 2030. u odnosu na postavljenu vrednost za 2020-2021., koja iznosi 95 grama po kilometru. To znači da će prosečan „legalni“ nivo pasti na 59,4 grama po kilometru u narednih 11 godina.

Bez sumnje, radi se o radikalnom potezu, jer čak ni superštedljivi automobil iz A ili B segmenta, pogonjen modernim benzinskim motorom, ne može da dostigne željenu nominalnu vrednost. U prilog tome idu i informacije koje su u međuvremenu saopštavali eksperti i rukovodioci snabdevačkih firmi, koji su došli do identičnih zaključaka. Mada je jasno da će biti neophodna implementacija nekog vida elektrifikacije u svako novo vozilo do 2030., pitanje je da li će takvi automobili biti dostupni svima.

Izvestan broj stručnjaka predviđa da će se do kraja 2020-ih električni automobili izjednačiti s konvencionalnim pandanima kada je reč o ukupnim troškovima vlasništva. Ipak, biće im potrebno nešto više vremena na ostvare uporedivu cenu na tržištu polovnjaka. Međutim, stručnjaci smatraju, da će „plug-in“ hibridna vozila (PHEV) verovatno uvek biti skuplja u odnosu na tradicionalne ekvivalente. Trenutno, električni pogonski sistem, uključujući baterije, elektromotor i inverter, više je od tri puta skuplji u odnosu na odgovarajući konvencionalni pogon. U brojkama izraženo, reč je o 14.000 evra naspram 4.400 evra, procena je Maksa Vorbartona iz Bernstein Researcha.

Balansiranje troškova

Čini se verovatnim da bi, kako vreme bude prolazilo, veći obim proizvodnje komponenti za električne automobile u kombinaciji s novom, jeftinijom tehnologijom baterijskih ćelija, mogao čak i da smanji razliku u ceni u odnosu na automobile s motorima s unutrašnjim sagorevanjem, koji će u isto vreme postati skuplji zbog strože ekološke regulative. Međutim, redukovanje troškova pogona za električne automobile za dve trećine će verovatno zahtevati značajna tehnološka dostignuća u oblasti baterija, pored većeg obima proizvodnje.

Povećanje tržišnog učešća PHEV modela bi imalo mnogo manji efekat, smatraju stručnjaci. Razlog leži u tome što su motori i menjači za ove automobile već u masovnoj proizvodnji. Još jedan izazov, kada je reč o pristupačnosti „plug-in“ hibrida, bi se pojavio ukoliko bi električni automobili dostigli nivo gde bi bili jeftiniji za proizvodnju u odnosu na „plug-in“ i SUS motore. Jedna potencijalna prednost za PHEV modele bi mogla da se ogleda u tome što će trošak dodatnih komponenti, potrebnih da se proizvede tradicionalan automobil sposoban za električnu vožnju kratkog dometa, procenjen na 3.500-5.000 evra, biti manji ukoliko te komponente budu proizvođene u velikim količinama, kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za električnim vozillima.

Ukoliko pogledamo evropski PHEV bestseler, Mitsubishi Outlander, dodatni trošak za „plug-in“ hibridni pogon iznosi više od 13.000 evra. Čisto poređenja radi, bazni Volkswagen Polo startuje s cenom od 13.500 evra u Nemačkoj.

Nerealno

Mada se podrška implementaciji strožih ekoloških pravila čini zdravorazumskom, posebno ako u obzir uzmemo prevazilaženje ranijih izazova, koji su evropske proizvođače učinili tržišno konkurentnijim, ovoga puta je reč o drugačijoj situaciji. Postavljen limit emisije ugljen-dioksida od 59,5 grama po kilometru za 2030. je potpuno nerealan.

Ne samo što će osnovni prevoz postati preskup za široke mase, već će se doći u sukob s realnošću. U 2017., prosečna emisija CO2 u Evropi je po prvi put u protekloj deceniji porasla godinu za godinom na 118,1 g/km u odnosu na 117,8 g/km (pogledajte tabelu). Mada finalne brojke za 2018. nisu još uvek dostupne, gotovo je sigurno da će emisija CO2 biti veća u odnosu na prethodnu godinu, jer je potražnja za dizel automobilima nastavila da pada, dok je prodaja SUV/krosovera, koji poslovično proizvode više izduvnih gasova, nastavila da raste.

S obzirom na to da je 2030. još uvek relativno daleko, Evropska unija bi trebalo da odstupi i postavi nove, realnije ciljeve i u isto vreme motiviše uvođenje elektrifikacije. Međutim, to treba uraditi bez da se žrtvuje pristupačnost osnovnog prevoza. Danas, gradski automobili se mogu priuštiti za desetak hiljada evra u Evropi, dok najjeftinije verzije električnih automobila, Smart ForTwo i ForFour koštaju dvostruko više. Sasvim je jasno da elektrifikacija za široke narodne mase ostaje daleka budućnost.

Priredio: Pavle Barta

AutoRepublika

(965)