Početna Zelene strane EU preterala sa zadatim ciljevima vezanim za emisiju ugljen-dioksida do 2030.
EU preterala sa zadatim ciljevima vezanim za emisiju ugljen-dioksida do 2030.
4

EU preterala sa zadatim ciljevima vezanim za emisiju ugljen-dioksida do 2030.

845
4

Evropska unija bi trebalo da revidira strategiju povodom smanjenja emisije ugljen-dioksida, jer ciljevi postavljeni za 2030. ozbiljno ugrožavaju budući masovni prevoz.

EU planira da natera proizvođače da redukuju emisiju CO2 za 37,5 odsto do 2030. u odnosu na postavljenu vrednost za 2020-2021., koja iznosi 95 grama po kilometru. To znači da će prosečan „legalni“ nivo pasti na 59,4 grama po kilometru u narednih 11 godina.

Bez sumnje, radi se o radikalnom potezu, jer čak ni superštedljivi automobil iz A ili B segmenta, pogonjen modernim benzinskim motorom, ne može da dostigne željenu nominalnu vrednost. U prilog tome idu i informacije koje su u međuvremenu saopštavali eksperti i rukovodioci snabdevačkih firmi, koji su došli do identičnih zaključaka. Mada je jasno da će biti neophodna implementacija nekog vida elektrifikacije u svako novo vozilo do 2030., pitanje je da li će takvi automobili biti dostupni svima.

Izvestan broj stručnjaka predviđa da će se do kraja 2020-ih električni automobili izjednačiti s konvencionalnim pandanima kada je reč o ukupnim troškovima vlasništva. Ipak, biće im potrebno nešto više vremena na ostvare uporedivu cenu na tržištu polovnjaka. Međutim, stručnjaci smatraju, da će „plug-in“ hibridna vozila (PHEV) verovatno uvek biti skuplja u odnosu na tradicionalne ekvivalente. Trenutno, električni pogonski sistem, uključujući baterije, elektromotor i inverter, više je od tri puta skuplji u odnosu na odgovarajući konvencionalni pogon. U brojkama izraženo, reč je o 14.000 evra naspram 4.400 evra, procena je Maksa Vorbartona iz Bernstein Researcha.

Balansiranje troškova

Čini se verovatnim da bi, kako vreme bude prolazilo, veći obim proizvodnje komponenti za električne automobile u kombinaciji s novom, jeftinijom tehnologijom baterijskih ćelija, mogao čak i da smanji razliku u ceni u odnosu na automobile s motorima s unutrašnjim sagorevanjem, koji će u isto vreme postati skuplji zbog strože ekološke regulative. Međutim, redukovanje troškova pogona za električne automobile za dve trećine će verovatno zahtevati značajna tehnološka dostignuća u oblasti baterija, pored većeg obima proizvodnje.

Povećanje tržišnog učešća PHEV modela bi imalo mnogo manji efekat, smatraju stručnjaci. Razlog leži u tome što su motori i menjači za ove automobile već u masovnoj proizvodnji. Još jedan izazov, kada je reč o pristupačnosti „plug-in“ hibrida, bi se pojavio ukoliko bi električni automobili dostigli nivo gde bi bili jeftiniji za proizvodnju u odnosu na „plug-in“ i SUS motore. Jedna potencijalna prednost za PHEV modele bi mogla da se ogleda u tome što će trošak dodatnih komponenti, potrebnih da se proizvede tradicionalan automobil sposoban za električnu vožnju kratkog dometa, procenjen na 3.500-5.000 evra, biti manji ukoliko te komponente budu proizvođene u velikim količinama, kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za električnim vozillima.

Ukoliko pogledamo evropski PHEV bestseler, Mitsubishi Outlander, dodatni trošak za „plug-in“ hibridni pogon iznosi više od 13.000 evra. Čisto poređenja radi, bazni Volkswagen Polo startuje s cenom od 13.500 evra u Nemačkoj.

Nerealno

Mada se podrška implementaciji strožih ekoloških pravila čini zdravorazumskom, posebno ako u obzir uzmemo prevazilaženje ranijih izazova, koji su evropske proizvođače učinili tržišno konkurentnijim, ovoga puta je reč o drugačijoj situaciji. Postavljen limit emisije ugljen-dioksida od 59,5 grama po kilometru za 2030. je potpuno nerealan.

Ne samo što će osnovni prevoz postati preskup za široke mase, već će se doći u sukob s realnošću. U 2017., prosečna emisija CO2 u Evropi je po prvi put u protekloj deceniji porasla godinu za godinom na 118,1 g/km u odnosu na 117,8 g/km (pogledajte tabelu). Mada finalne brojke za 2018. nisu još uvek dostupne, gotovo je sigurno da će emisija CO2 biti veća u odnosu na prethodnu godinu, jer je potražnja za dizel automobilima nastavila da pada, dok je prodaja SUV/krosovera, koji poslovično proizvode više izduvnih gasova, nastavila da raste.

S obzirom na to da je 2030. još uvek relativno daleko, Evropska unija bi trebalo da odstupi i postavi nove, realnije ciljeve i u isto vreme motiviše uvođenje elektrifikacije. Međutim, to treba uraditi bez da se žrtvuje pristupačnost osnovnog prevoza. Danas, gradski automobili se mogu priuštiti za desetak hiljada evra u Evropi, dok najjeftinije verzije električnih automobila, Smart ForTwo i ForFour koštaju dvostruko više. Sasvim je jasno da elektrifikacija za široke narodne mase ostaje daleka budućnost.

Priredio: Pavle Barta

AutoRepublika

(845)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
moron
Gost

Suviše je velika hajka na vozila … Čitah neki dan na sajtu vijesti.me neki tekst o ekološkim aspektima kruzer turizma u Boka Kotorskom zalivu. Pisalo je i ovo:
“… procjenjuje da se samo jednim pristajanjem kruzera u luku u vazduh emituje više zagađenja nego što to učine dvije hiljade automobila i kamiona za cijelu godinu.”
https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/trka-za-profitom-gusi-zaliv

Cinik
Gost

A proizvodnja tolike elektricne energije za punjenje svih tih, sve vecih, baterija, dolazice od vetroparkova….jer nuklearke su suvise opasne, a ugalj loziti bi bilo idiotski. Onda ce biti potrebo zemljiste za postavljanje tolikih vetroparkova, pa ce zemljoposednici da trljaju ruke, jer zaradjuju oko 4 puta vise od izdavanja zemljista za vetrenjace (ili polja solarnih ploca) nego da sade bilo sta. Onda ce elektricni automobili pojeftiniti zbog masovne proizvodnje pa ce moci svi da ih kupe….a hranicemo se tabletama sa vestackim vitaminima, jer za pravu hranu ce imati samo bogati! Kako god da okrenes, izgeda da je bolje biti bogat!

Ercegovac
Gost

Не бих се кладио у задњу реченицу да сам аутор.

Pinter
Gost

Ima mnogo većih trovača i zagadjivača i većeg zla od automobila..ali najlakše je rešavati probleme te vrste po narodnom džepu…