Prethodne nedelje su ruski novinari imali priliku da razgovaraju sa Aleksejem Tarasovim, direktorom prodaje marke Volvo za tržište Rusije, a tokom interesantnog intervjua su iznete neke, široj javnosti malo poznate činjenice.
Švedska marka svojom najozbiljnijom konkurencijom smatra marke iz čuvenog nemačkog trilinga, ali jednako tako i Jaguar Land Rover, Infiniti i Lexus. Današnje prodajne brojke koje postižu pobrojane nemačke marke su ubedljivo superiorne u odnosu na isporuke Volvoa na tržištu najgabaritnije zemlje na svetu.
Pre nekih deset do petnaest godina, prodaja Volvoa u Rusiji je bila veoma slična, ili čak i viša od plasmana Mercedesa, Audija i BMW-a. Prilično drastičan pad prodaje je usledio u periodu oko preuzimanja kompanije Volvo Cars od strane kineske grupacije Geely, a do danas nije uspeo da se vrati na nekadšnji nivo.
“Ne utrkujemo se sa konkurencijom. To nije naš prioritet. Naravno, planiramo brži rast od opšte stope rasta tržišta, dakle želimo da ojačamo udeo na tržištu,” rekao je Tarasov. „ Potrudićemo se da iznađemo optimalan balans između prodajnih cena, profitabilnosti i obima prodaje. Ipak, naši ciljevi nisu vezani za rezultate drugih proizvođača“.
Koliko je važno privući novih kupaca, najmanje toliki je značaj i starih klijenata marke. Zanimljiva je i analiza odanosti kupaca, spram automobilskih segmenata koji se nalaze u paleti Volvoa.
„Stopa lojalnosti kupaca naših vozila se, godinama unazad drži na nivou od 35%. Ovde govorimo o kupcima koji su pre nabavke novog vozila, koristili Volvo četvorotočkaša, mada ima i onih koji su između dva naša automobila kupovali neku drugu marku. Njih je puno, ali njih ne uzimamo u matematiku kod obračuna stope lojalnosti,“ navodi Tarasov.
„Ne postoje značajne fluktuacije stope odanosti kupaca u odnosu na različite segmente automobila. Dakle, nema veze da li pričamo o kompaktnom krosoveru ili velikoj limuzini, stopa je veoma slična.“
Volvo je na meti brojnih kritika kako od strane vozača koji teško prihvataju najavu o novim bezbednosnim sistemima budućih vozila švedske marke, koji će onemogućiti, između ostalog, vožnju osobama za koje elektronski sistemi procene da su pod dejstvom alkohola, tako i od strane konkurencije koja najavljuje da neće slediti sličan koncept i ograničavati maksimalnu brzinu kretanja vozila na 180 km/h.
„Oh, šta reći? Veoma često smo u prošlosti preduzimali poteze koji su u prvi mah nailazili na nerazumevanje i kritike. Međutim, nekoliko godina kasnije baš ti potezi su postali standard u automobilskoj industriji,“ nastavlja Tarasov. „Slična priča je bila i pre par godina, kada smo najavili da nećemo imati u ponudi veće agregate od dvolitarskih, pa onda kada smo prvi najavili odustajanje od dizela. Pogledajte konkurenciju danas, čini mi se da svi slede istu logiku.“
„Onda imamo primer sa prvom generacijom SUV-a Volvo XC60, gde smo bili prvi proizvođač koji je ugradio bezbednosni sistem City Safety kao deo standardne opreme. Potom smo razvili novu platformu, i kao prvi, a za sada i jedini, nudimo sistem Pilot Assist već od osnovnog modela kao deo obavezne opreme. Pod kontrolom ovog sistema je više funkcija: ubrzavanje, kočenje, zadržavanje iste saobraćajne trake,“ nastavio je on.
„Tu je i sistem Volvo On Call, opet standardan na svim modelima, a na ruskom tržištu je u njega još inkorporirana funkcija ERA-GLONASS, bez koje mi je teško da zamislim neki automobil nove generacije. Na primer, ovo rešenje često koristim kako bi iz stana startovao i zagrejao motor, a potom i kabinu. Dakle, ovo nije pitanje estetike, već funkcionalnosti pre svega“.
„Evo sada na primer sprovodimo pionirski poduhvat koji podrazumeva odricanje od usluga prekookeanskog transporta novih vozila koja silaze sa proizvodnih postrojenja u Kini. Dakle, sada za dvadesetak dana pristižu nova vozila koja su proizvedena u azijskom pogonu, i to šinskim putem, dok je morskom trasom bilo neophodno da protekne i po dva i po meseca od momenta početka isporuke do dopreme u magacin u okolini Moskve. Početkom februara su pristigli prvi primerci, ovako transportovanog krosovera XC60.“
„U Kini posedujemo dve fabrike. Jednu u Čengduu u kojoj se proizvodi XC60 a drugu u Dakingu odakle na globalna tržišta isporučujemo limuzinu S90. Postrojenja u gradu Čengdu su locirana na severu Kine, odnosno u blizini granice sa Rusijom, na nekih desetak hiljada kilometara od Moskve, dok je Daking smešten u centralnom delu azijske države. Svejedno, planiramo da do kraja godine i sedan prebacimo na isti način transporta kao što smo to već učinili sa SUV-om“.
Dodatno, Tarasov je najavio debi restilizovanog krosovera XC90 za sredinu leta, lokalne premijere limuzine Volvo S60, kao i početak ponude Cross Country verzije pomenute limuzine. Ovde je interesantno pomenuti da se na ruskom tržištu klasični karavani uopšte ni ne nude, već da je (osnovana) pretpostavka proizvođača da, spram klimatskih uslova i geografskog područja, Cross Country verzije predstavljaju mnogo frekventniji i naposletku bolji izbor.
AutoRepublika
(570)
