Analiza: teškoće s kojima će se suočiti proizvođači automobila i snabdevači tokom 2019.

Tokom naredne, 2019. godine, treba očekivati da se evropski proizvođači automobila suoče s više izazova.

Ono što je vrlo moguće je uvođenje carina na uvoz u SAD, slabljenje kineskog tržišta i rast popularnosti servisa podele prevoza i prevoza po pozivu.

Stoxx 600 Automobiles & Parts Index će verovatno 2018. označiti kao jednu od najgorih u okviru automobilskog sektora. Industrijski parametri su u najstrmoglavijem padu još od ponora od 45 odsto tokom globalne recesije od pre 10 godina.

Kako ulazimo u 2019., investitori nemaju razloga da gaje preterani optimizam.

„Vidimo mnogo skepticizma i gotovo ekstremno negativan stav prema automobilima“, kaže Jirgen Piper, analitičar iz Bankhaus Metzlera. „Mada  su očekivanja trenutno prilično niska, u nekom momentu tokom 2019., iznenađenja bi mogla da budu i pozitivna. Međutim, prerano je gajiti optimizam, jer takođe očekujem da kompanije budu prilično oprezne sa smernicama za 2019.“

Glavni izazovi su:

Trgovinski ratovi

Nesuglasice između SAD i Kine, dve najveće svetske ekonimije, intenzivirale su se ove godine, da bi Kina preuzela korake da smiri situaciju u vezi sa trgovinskim tenzijama s Amerikancima. Peking će ukinuti carinu od 25 odsto na vozila iz SAD, uvedenu iz odmazde, i to počev od 1. januara. Bela kuća je odložila povećanje na oporezivanje 200 milijardi evra vredne kineske robe, koje je trebalo da započne 2019.

„Carine ne znače ništa dobro za automobilsku industriju, posebno nemačku“, rekao je Frank Švope, analitičar pri NordLB. „Trgovinski rat će biti glavni izazov u narednoj godini.“

Čak i ukoliko se tenzije s Kinom smire, odvojena istraga koju sprovodi Trampova administracija, vezano za to da li uvoz automobila u SAD predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost, i dalje ima potencijal da „zakuca“ globalne ekonomske nesuglasice.

Potencijalne carine na vozila koja dolaze iz zemalja Evropske unije, u najvećoj meri bi pogodile nemačke proizvođače. Trampovi komentari oko trgovine sa EU su već doprineli tome da padne vrednost akcija Volkswagena, Daimlera i BMW-a.

„Vidim 60-odstotnu verovatnoću da SAD uvedu carine Evropskoj uniji, tako da je rizik prilično realan“, rekao je Piper. Ovaj analitičar je takođe rekao da bi čak više voleo da vidi uvođenje carina i da ih vidi kao predmet diskusija, nego da one vise nad industrijom kao nerešena pretnja, koja bi ugrožavala poslovne planove. „Bojim se da će carine biti sa nama i 2019.“

Slabljenje kineskog tržišta

Evropski proizvođači već duže vreme u kontinuitetu računaju na rast prodaje u Kini, najvećem svetskom automobilskom tržištu, kao garantu profita. Sada, nakon šest uzastopnih meseci pada prodaje, gde je plasman sedana, višenamenskih vozila i SUV-a pao za 18 odsto, potražnja će po prvi put u poslednje dve dekade zabeležiti godišnji minus.

Pored usporavanja tempa privrede, sve veća popularnost servisa deljenja prevoza i prevoza po pozivu, slabi interesovanje pojedinaca kada je reč o kupovini vozila, što izaziva zabrinutost među proizvođačima, vezano za dinamiku tržišta u zemlji, u koju su poslednjih godina uložili ogromna sredstva u proizvodnju.

Čak i uz niže brojke početkom godine, Piper očekuje da će ukupna potražnja u 2019. biti „u najmanju ruku podjednaka ako ne i za nijansu bolja“.

Bilo kakvo poboljšanje prodaje u Kini će sigurno značiti nemačkim proizvođačima, čije su akcije među najjeftinijim u matičnoj zemlji, rekao je Marko Bonaviri, menadžer portfolija u Reyl & Cie iz Ženeve.

Teška vremena za snabdevače

Snabdevačkim kompanijama je još teže nego proizvođačima automobila, koje opskrbljuju neophodnim komponentama.

Akcije proizvođača automobilskih delova, uključujući i firme specijalizovane za gume, još se lošije kotiraju u odnosu na automobilske marke. Dva upozorenja vezana za pad profita su ove godine stigla iz Continentala, kao i umanjivanje prognoze profita od strane Schaefflera, njegovog najvećeg akcionara. Francuski Valeo je takođe doprineo negativnom trendu.

Nekoliko analitičara je širenje jaza vrednosti u odnosu na proizvođače automobila ocenilo kao preterano. Drugi vide snabdevače kao strukturno atraktivnije od njih, jer proizvođači komponenti imaju oštriji fokus na nove tehnologije, brže se prilagođavaju promenama i manje su izloženi negativnim kursnim uticajima.

„Procenjeni jaz u vrednosti u odnosu na proizvođače automobila je malo previsok, tako da ih tržište posmatra previše negativno“, zaključio je Piper.

WLTP

Uvođenje nove testne procedure na izduvne gasove u Evropi, najsnažniji je udarac za evropsku automobilsku industriju u poslednjih nekoliko meseci, jer je za posledicu imalo i ima usporavanje proizvodnje.

Broj novih registracija na Starom kontinentu je u padu treći mesec zaredom u novembru, nastavljajući negativni trend iz septembra.

Daimler i BMW su upozorili da će ovo uticati na njihov profit.

Dobre vesti su da bi negativan efekat WLTP-a trebalo da se smanji u mesecima koji slede, što bi uklonilo vetar u čelo koji trenutno kompanije moraju da trpe, jer bi trebalo da budu kompletirana prilagođavanja na testnu proceduru a samim tim i ubrzana proizvodnja.

„Negativan uticaj WLTP-a je gotovo prošao, a do drugog kvartala sledeće godine, trebalo bi da ode u zaborav“, rekao je Švope.

Troškovi vezani za tehnologiju

Investicije u domenu električnih i hibridnih vozila, vodonično pogonjenih automobila i tehnologije autonomne vožnje, nastaviće da rastu, kako zemlje poput Kine budu promovisale baterijski pogon, da bi što više redukovale stopu zagađenja i smanjile zavisnost u odnosu na uvoz nafte.

Evropska unija je najavila dodatnu ekološku ofanzivu sredinom decembra, postavljajući za cilj smanjenje emisije ugljen-dioksida od 38 odsto do 2030. u odnosu na nivo iz 2021.

„Mada zadatak za proizvođače automobila nije nimalo lak, uvereni smo da će ovo pomoći da industrija konačno prihvati da motori s unutrašnjim sagorevanjem i prateće platforme, moraju biti standardizovani i globalizovani“, u pismenom saopštenju su se izjasnili analitičari Evercore ISI-ja, uključujući i Arnta Elinghorsta.

Potez Evropske unije je naveo Volkswagen grupu da saopšti da najnovija verzija tekućeg petogodišnjeg investicionog plana kompanije, već sada pojačana za više od 25 odsto na 44 milijarde evra, verovatno neće biti ostvariva po novim pravilima. Investicije, čiji su deo i Audi i Porsche, podrazumevaju 50 serijskih električnih modela na putevima do 2025., više od bilo kojeg drugog proizvođača automobila.

U međuvremenu, Daimler je obezbedio baterijske ćelije vredne više od 20 milijardi evra, zaključno sa 2030. godinom, a cilj je da se u ponudu stavi 10 potpuno električnih modela u narednih pet godina, što uključuje investicije od 10 milijardi evra u Mercedes.

BMW je uokvirio planirani portfolio od 12 električnih vozila, koja na scenu treba da stupe u narednih sedam godina, mada nije precizirao koliko će potrošiti na razvoj tih modela, odvojeno od ugovora vezanog za baterije. Bavarska kompanija je u novembru saopštila da nije sigurna da li će svi finansijski izazovi s kojima se suočava 2019. biti preneseni na kupce.

Ogromni troškovi bi mogli, o čemu smo nedavno pisali, da primoraju dva nemačka premijum proizvođača da sarađuju u bliskoj budućnosti i to u vezi s ključnim komponentama.

Priredio: Pavle Barta

(493)