Farewell horsepower, adieu Pferdestärke, adieu cheval-vapeur, zbogom konjska snago!

Definitivno je došlo vreme da se oslobodimo jednog zastarelog recidiva Industrijske revolucije. Reč je o staroj dobroj konjskoj snazi.

Ovaj anahronizam, posebno ako u obzir uzmemo njegove različite „varijante“, o čemu smo već pisali, u današnje vreme je postao suvišan, prava relikvija među mernim jedinicama, rekli bismo. U osnovi, reč je o merenju količine rada kroz jedinicu vremena, što je u fizici količina koja opisuje koliko je energije potrebno da bi se pomerila izvesna masa kroz izvestan vremenski period na određenoj distanci.

S obzirom na to da živimo u eri ubrzane elektrifikacije vozila, samo je pitanje vremena kada će i „široke narodne mase“ prihvatiti kilovate kao standard za određivanje snage motora.

Dobar primer je Mercedesov električni SUV, EQC, koji je debitovao u septembru. Njegova dva motora kombinovano proizvode 300 kW, ali samo onda nakon što iz baterija dobijaju 80 kW električne energije po satu.

Kada se baterija istroši, ona se može napuniti uz korišćenje brzog DC punjača od 110 kW. Samim tim 408 ks deluju prilično besmisleno i neodgovarajuće. Mnogo je jednostavnije i racionalnije koristiti jednu mernu jedinicu.

Neko bi mogao da zatraži da se kapacitet baterije meri u „konjska snaga satima“ umesto kilovat časovima, što bi, koliko god besmisleno bilo, delovalo bar konzistentno.

Međutim, postoje ozbiljne komplikacije u vezi sa omiljenom mernom jedinicom u automobilskoj industriji. Najpre, termin „konjska snaga“ je zbunjujući, jer za različite ljude može da ima drugačije značenje. Postoje metrička i imperijalna konjska snaga. Mi smo prihvatili metričku konjsku snagu, dok je potonja drugi naziv za „brake horsepower“.

Reč je o merenju bruto snage na kolenastom vratilu, što je različito u odnosu na neto rezultat nakon uzimanja u jednačinu interno trenje, što na kraju rezultira konjskom snagom „na točku“. Metrička konjska snaga se obično označava kao skraćenica nemačke ili francuske verzije – „PS“ odnosno „CV“.

„Pferdestärke“ („konjska snaga“ na nemačkom) ili „cheval-vapeur“ („parni konj“ na francuskom), zvuče dovoljno slično, tako da je onome ko je svojevremeno prevodio to sa engleskog oprošteno. Zapravo, mi smo preuzeli nemački prevod, jer bi direktan prevod „horsepower“ orignala bio „konjska moć“.

Na taj način smo dobili prilično proizvoljne brojke. Primera radi, Volkswagen grupa, kada je razvijala Bugatti Veyron, radila je to uz parolu da će kreirati automobil sa 1.000 ks (PS). Međutim, u imperijalnom sistemu to iznosi 987 bhp. Razlika je sasvim očigledna, dok je kod ovih automobila koje vozimo mi obični smrtnici, ona na nivou sitne greške.

Pomalo frustrirajuće, to znači da je jaz između metričke  i imperijalne konjske snage (PS i BHP), dovoljan da može da se izmeri ali ne dovoljan i da bi bio značajan.

Ovaj problem je nastao iz razloga što je škotski pronalazač, Džejms Vat, želeo da utvrdi pojam uz pomoć kojeg će uporediti efikasnost parne mašine u odnosu na konje koje je ona trebalo da zameni. Jedna konjska snaga, izvedena iz ove grube procene, podrazumeva da konj može da podigne 330 funti (149,7 kilograma) uglja iz rudarskog okna, uz brzinu od 100 stopa u minuti (30,48 metara). Kada ovaj „antikvarski“ metod uporedimo sa jednostavnom elegancijom „vata“, koji iskazuje količinu prenete energije uz primenu sile od jednog njutna na distanci od jednog metra u jednoj sekundi, jasno dolazimo do zaključka šta je „bolje“.

Indikativno je što ćete retko kada od inženjera u ovoj oblasti čuti da izražavaju snagu motora u konjskim snagama. Na kraju krajeva, kilovat je priznata jedinica mere u Međunarodnom sistemu mernih jedinica, poznatom po francuskoj skraćenici „SI“.

Upitajte nekog stručnjaka iz kojeg razloga je „konjska snaga“ opstala do dana današnjeg, a odgovor će verovatno biti pomalo ironičan u stilu da „veća brojka bolje zvuči“. Zamislimo kada bismo, primera radi, kupovali sijalice na kojima bi bile decimale u „konjskim snagama“. Ko kaže da „ks“ nisu fleksibilne?

Šalu na stranu, ali s obzirom da na automobilskom tržištu ima sve više elektrifikovanih i čisto električnih automobila, a u perspektivi će ih biti još više, zašto ne bismo sebi olakšali život, zahvalili se „konjskim snagama“ za sve učinjeno, pozdravili se kako dolikuje, i nastavili sa kilovatima? Zvuči razumno, zar ne?

Pavle Barta

(663)