10 čudno-fascinantnih „pozajmljivanja“ motora
Jedinstvene kombinacije koje su izrodile automobilske ikone.
Saradnja između proizvođača automobila je stara koliko i automobili. Često, unutar nekog konglomerata, kao što je to VW grupa, marke dele komponente, pogonske sklopove i platforme. To rade čak i proizvođači koji nisu u direktoj vezi. Čak, postoje stotine primera gde kompanije međusobno dele komponente. Ovoga puta ćemo se fokusirati na motor.
Međutim, ne radi se o čistoj podeli agregata, već o slučajevima za koje ne bismo pomislili da su mogući, poput SUV-a sa motorom kojeg je razvio Ferrari, francuskog kupea sa Maseratijevim „srcem“, španskog hedžbeka sa Porscheovom mašinom itd.
Alfa Romeo Stelvio Quadrifoglio – Ferrari
Mada Ferrari više nije član FCA konglomerata, poslovne veze su ostale. Dobar primer je performantni Alfin SUV, koji ispod haube nosi V6 motor kojeg je razvio Ferrari.
Reč je naravno o 2,9-litarskom V6 motoru sa 510 konja, koji ovaj model čini među najbržima u kategoriji. Sprint do „stotke“ obavlja za 3,8 sekundi, a maksimalno može da pojuri do 280 km/h.
Aston Martin DB11 – Mercedes-AMG
Nekada je teško bilo zamisliti da bi Aston Martin svoj čuveni V12 motor zamenio nekom osmocilindarskom jedinicom. Međutim, vremena se menjaju a „downsizing“ uzima svoj danak.
Pre par godina, Aston Martin i Mercedes-AMG su postigli dogovor u vezi s tim da će nemački proizvođač britanskoj marki isporučivati motore. Prvi koji je prošao AMG tretman je DB11. Ispod poklopca motora se nalazi 4,0-litarski twin-turbo V8 sa 510 ks. Iz stanja mirovanja do 100 km/h dolazi za okruglo četiri sekunde.
Citroen SM – Maserati
Mnogi Citroen SM smatraju najrevolucionarnijim automobilom ikada. Ovaj model je debitovao na Salonu automobila u Parizu 1970. sa kontroverznim dizajnom i izdašnim klirensom. O njemu se i dan danas priča, prvenstveno zbog V6 motora koji izvorno potiče iz Maseratija.
Naravno, ovde se nameće pitanje „kako je Citroen završio sa Maseratijevim motorom ispod haube?“. Od 1968. do 1975., francuska kompanija je posedovala Maserati, tako da je ova podela motora „dašak“ saradnje dva potpuno različita proizvođača. SM je koristio usluge 2,7-litarskog V6 motora sa 170 konja, koji je praktično bio derivat Maseratijevog V8.
Dodge Avenger – Volkswagen
Dok smo svedoci koketiranja Forda i Volkswagena u vezi sa potencijalnim partnerstvom širih razmera, dobro je da se podsetimo da ovo nije prva saradnja VW-a i nekog američkog proizvođača. Mada dizel motori nikada nisu stekli veću popularnost u SAD, u Evropi je ovaj vid pogona bio omiljen. Dodge se u to ime odlučio za Volkswagenov 2.0 TDI za potrebe Avengera.
Dodge nije mnogo oklevao prilikom donošenja odluke da uzima dizel jedinice od VW-a. Kompanija se nadala da će usvajanje TDI motora pomoći širenju marke u Evropi. Avenger TDI je imao sasvim solidne performanse sa 140 konja, uz nisku potrošnju.
Lancia Thema 8.32 – Ferrari
Osamdesetih godina, Lancia Thema je bila konvencionalna limuzina, koja je platformu delila sa Fiat Cromom i Saabom 9000. Da nije bilo „V8 upliva“, ovaj model bi verovatno pao u zaborav.
Dodatno, nije se radilo o bilo kakvom motoru, jer je ovaj bio visokopedigriran. Naime, dolazio je iz Ferrarija. Thema je nasledila motor iz Ferrarija 308, a radilo se o 2,9-litarskom V8 sa 32 ventila. Motor je doživeo par modifikacija na kolenastom vratilu uz još nekoliko unapređenja. Snaga je sa 240 smanjena na 215 konja, što je obezbeđivalo sprint do „stotke“ za ispod sedam sekundi. Da podsetimo, Thema je posedovala pogon na prednje točkove.
McLaren F1 – BMW
Ranih devedesetih godina, McLaren je razvijao F1, međutim, nedostajao mu je odgovarajući motor. Na kraju, izbor je pao na BMW, dok su u igri takođe bili Honda i Isuzu.
Na taj način smo dobili jedan od najfascinantnijih superautomobila ikada. Šef BMW M divizije, Pol Roš, pomogao je McLarenu da dobije 6,1-litarski V12, koji je u serijskoj verziji isporučivao 627 ks. Ubrzanje do 100 km/h je iznosilo samo 3,2 sekunde, dok je maksimalna postignuta brzina bila vrtoglavih 386,4 km/h.
Mercedes-Benz A klase – Renault
Ovo je tema koja je često prisutna na forumima i društvenim mrežama. Ljubitelji automobila, koji nisu ljubitelji Mercedesa, često se trude da umanje „veličinu“ nemačke marke spominjući prisustvo Renaultovih motora. Naravno, ne radi se ni o čemu lošem.
Sporazum između Daimlera i Renault-Nissan-Mitsubishija je doveo do toga da A klasa poseduje „francuski“ pogon. Reč je o dizel jedinici dostupnoj u A 180d. Čuvena 1,5-litarska jedinica isporučuje 115 ks.
Mitsubishi Galant – AMG
Krajem osamdesetih godina, Mitsubishi je nameravao da Galant „časti“ dodatnim performansama. Japanski proizvođač se u to ime obratio nemačkom AMG-u, koji je tada bio nezavisna firma, koja se bavila modifikacijom motora. Mitsubishi je proizveo samo 500 primeraka AMG Galanta.
AMG je 2,0-litarski 4G62 četvorocilindraš podesio na 170 ks, dok je kazaljka obrtomera „u crveno“ ulazila na 8.000 o/min. Bile su implementirane i dodatne komponente a automobil je zadržao pogon na prednje točkove.
SEAT Ibiza – Porsche
Španski proizvođač je lansirao ovu Ibizu 1984. godine. Možda je na taj način želeo da napravi jasan otklon od Fiata, s kojim je prekinuo saradnju. ItalDesign je bio zadužen za izgled, dok je Karmann razvio karoseriju. Porsche se pobrinuo za motore.
Radilo se o 1,2-litarskoj i 1,5-litarskim jedinicama. Isporučivale su 62, odnosno 90 ks. Na kraju, moćniji motor je dobio 100 konja u SXI verziji. U ponudi je bio i „anemični“ 1,7-litarski dizel sa 55 ks.
Porsche 914 – Volkswagen
Za kraj, možda i najneobičnije partnerstvo, bez obzira na to što su ove dve marke danas u okviru istog koncerna. 914 je bio među najomraženijim modelima u istoriji Porschea. Nije cenjen ni kao klasik. Naime, nemačka marka je lansirala ovaj model početkom sedamdesetih godina, razvivši ga sa Volkswagenom u zajedničkom poduhvatu.
Mada se 914 mogao dobiti u četvorocilindarskoj ili šestocilindarskoj motornoj verziji, manja jedinica je ono što je bilo fascinantno. Porsche je nudio tri različita četvorocilindraša za 914 u SAD. Naravno, svi su bili proizvod Volkswagena.
AutoRepublika
(4870)
zaboravili ste volvo i renault. volvo je koristio renoov v6 motor u najjacoj verziji svoje limzine.
Prvi primer je baš pogrešan jer nije nikako pozajmljivanje motora nego je motor razvijen isključivo za Alfa Romeo osnosno razvijali su ga zajedničkim snagama sa ferarijevim stručnjacima. Na kraju krajeva u to vreme su bili ista grupacija te tu nema ničega čudnog.
Gde je npr čuveni američki proizvođač Ford i engleski Cosworth?
Ima takvih slučaja više.
Iskreno tekst je tu kao da popuni neku rupu i urađen je bez neke veće inspiracije.
Suzuki je koristio FIAT mjet motor 1.6 za S-cross i za Vitaru!