Da li su “zelene strelice” na semaforima smislene?

Vozači ih obožavaju, ali zato sa druge strane, mrze ih pešaci, jednako kao i biciklisti. Polemika oko korisnosti upotrebe traje decenijama. Međutim, kako vreme prolazi, saobraćajni eksperti grade i iznose sve jasnije stavove protiv upotrebe ovog svetlosnog saobraćajnog znaka.

Peter Štruben je jasan po ovom pitanju. „Tamo gde saobraćaj reguliše svetlosna signalizacija, odnosno semafori, umesto zelene strelice, prikladnije bi bilo da osvetljena bude oznaka na kojoj se vidi lobanja u zelenoj boji,“ navodi ovaj stručnjak iz oblasti saobraćaja.

„Zelene strelice su opasne, često protivzakonito postavljene, a pride i potkopavaju koncept morala u saobraćaju,“ kaže dalje Štruben. Zajedno sa predsednikom asocijacije kojoj pripada, Arnom Švabom, pripremio je studiju koja se bavi istražvanjem opasnosti koje donosi zelena strelica, a koja omogućava protok saobraćaja čak i u slučajevima kada je aktivno crveno svetlo na semaforu.

Centralni zaključak istraživanja je: Na raskrsnicama na kojima funkcionišu semafori sa zelenim strelicama, rizik od saobraćajnih nezgoda je uvećan. Istraživanjem je obuhvaćeno 505 raskrsnica u Nemačkoj, a na svih 169 koje su bile opremljene semaforima sa zelenim strelicama, dogodilo se dvadeset nezgoda u kojima su pešaci bili žrtve. Takve nezgode su se dešavale, u proseku, jednom u tri godine. Nasuprot pomenutih dvadeset nesreća, samo ih se četrnaest dogodilo na raskrsnicama koje nisu koristile semafore sa inkriminisanim dodatnim zelenim svetlom.

Kao razlog za ovakve brojke, Štruben navodi nepoštovanje saobraćajnih propisa od strane vozača koji često ignorišu značenje ovog svetlosnog signala.

„Već sam bio u situaciji da nadgledam saobraćaj na ovakvim raskrsnicama, a ono što sam zapazio je da se saobraćajni propisi krše skoro svakog trenutka,“ rekao je Štruben. To znači da, između ostalog, zelena strelica može biti instalirana samo na raskrsnicama na kojima vozač ima odličnu preglednost saobraćaja, i na kojima može uočiti pešaka ili biciklistu blagovremeno.

Po mišljenju Štrubena, mnogi vozači ignorišu saobraćajno pravilo koje nalaže neophodnost zaustavljanja na raskrsnici, kako bi se mogli uveriti da pešak nije već započeo prelazak ulice, na pešačkom prelazu na kom je za njega aktivno bezuslovno zeleno svetlo. Ukoliko se vozač ne zaustavi, odnosno ukoliko ignoriše ovaj propis, kazne se kreću od oko 70 evra u Nemačkoj, ali se one uvećavaju značajno, ukoliko se ispostavi da je neki drugi učesnik u saobraćaju bio ugrožen zbog ovog propusta vozača.

„Bez obzira na visinu kazne, retke su izrečene jer se zapravo poštovanje ovog važnog saobraćajnog pravila ni ne nadzire od strane saobraćajne policije. Čak 75% ignoriše ovaj jasan i važan propis,“ kaže Štruben.

Strelica kao saobraćajni relikt

Nemačko veće za bezbednost saobraćaja (DVR) doživljava istraživanje relevantnim i promoviše sličan stav.

„Mnogi vozači čak nisu upoznati sa tim da jednostavno moraju da se zaustave, uprkos aktivnoj zelenoj strelici, ili čak i ako znaju za to, ignorišu ovaj propis. Tada cela situacija postaje opasna,“ kaže ekspert DVR-a, Detli Lipard. „Mora biti obezbeđeno da zelena strelica bude jasno vidljiva svim učesnicima u saobraćaju,“ dodaje on.

Kao još jednu opasnost na raskrsnicama ovog tipa, ekspert iz DVR-a, navodi bicikliste koji dolaze iz pogrešnog smera, a koji ne mogu da zapaze zelenu strelicu, iz pravca iz kojeg se kreću.

„U principu, verujemo da zelene strelice nisu neophodne. Vozačima one štede trunku vremena, ali je to zaista potpuno nevažno spram uvećanih bezbedonosnih pretnji. Iz političkih razloga, strelice su uvedene u Istočnoj Nemačkoj,“ navodi Lipard. Mali znak zelene strelice je prvi put upotrebljen u DDR-u, tokom 1978. godine.

Zelena strelica ne štedi vreme vozačima

Prema nalazima studije koju je sproveo osiguravač UDV, efekat uštede vremena se izgubi već na narednoj raskrsnici na kojoj je saobraćaj regulisan svetlosnom signalizacijom. A zatim, tu su i vozači koji se nalaze u traci za skretanje desno, ali istovremeno i za nastavak vožnje istim smerom (pravo), koji onemogućavaju “konzumaciju” zelene strelice za skretanje desno.

Prema procenama UDV-a, ukupno je u Nemačkoj aktivno oko 5.000 zelenih strelica, ali se njihov broj postepeno smanjuje, odnosno ukidaju se na mnogim raskrsnicama.

Još da dodamo da je u postupku javnog razmatranja slična ideja o zelenim strelicama, ali samo za bicikliste. U Honlandiji je ovo već ustaljena praksa počev od 1990. godine, dok je i Berlin pokrenuo eksperimentalni projekat sličnog tipa, u trajanju od dve godine.

AutoRepublika

(4305)