Istraživanje: Pre izbora i konfigurisanja automobila, proverite cene rezervnih delova i servisa

Istraživačka kuća iz Amerike, AAA pripremila je studiju a tokom sprovedenih analiza je došla do zaključka da popravka vozila opremljenih najsavremenijim bezbedonosnim sistemima, kao što su autonomno kočenje u kritičnim situacijama, detekcija vozila u mrtvom uglu, pomoć pri održavanju saobraćajne trake i ostali, može koštati dva puta više u odnosu na popravke vozila koja ne koriste takvu tehnonologiju.  Razlog tome su skupoceni senzori kao i potreba njihove kalibracije.

Čak i nezgode najmanjeg intenziteta, koje su dovoljne da oštete integralne elemente ovih sistema, a koji se mogu naći iza vetrobranskog stakla, na branicima, spoljnim retrovizorima, mogu vlasnicima vozila doneti račune za popravku koji za do 3.000 američkih dolara prevazilaze iznose koji bi bili neophodni za servisnu intervenciju na vozilima lišenim savremenih bezbedonosnih sistema.

Ovo otkriće posebno dobija na težini uz saznanje da svaki treći Amerikanac nije finansijski dovoljno moćan da podmiri račun za popravku vozila koji glasi na 500 dolara. Shodno tome, AAA snažno preporučuje kupcima da razmotre neophodnost eventualnog osiguranja, kao i da se pre nabavke vozila dobro informišu o cenama popravki, o čemu smo uostalom i mi pisali u Glasu Republike.

Implikacije posedovanja naprednih sistema na vozilu o kojima se ne razmišlja kod kupovine

Napredni sistemi asistencije vozaču su postali uobičajeni na današnjim vozilima, od kojih su mnogi čak i deo osnovne opreme vozila, čak i na osnovnim modelima. Podsetićemo da će sva vozila, počev od 2021. godine, koja se budu nudila kupcima sa teritorije Evropske unije, morati da poseduju 11 novih bezbedonosnih sistema, u skladu sa ove godine donetim propisima.

Direktor sektora automobilskog inženjeringa i popravki, u okviru istraživačke organizacije AAA, Džon Nilsen, je izjavio sledeće: “Kritično je važno da vozači razumeju kojom tehnologijom njihova vozila raspolažu, kako ona funkcioniše i koliko može da iznese račun za popravku, ukoliko nešto pođe po zlu.”

Prethodna istraživanja koje je sprovela organizacija AAA su ukazala na brojne prednosti naprednih sistema asistencije, ali ipak, mizerna oštećenja vozila mogu onesposobiti ove funkcije, a to u realnom saobraćaju deluje neizbežno. Računi za popravke vozila koje je tokom istraživanja koristila AAA, na primer za minimalna oštećenja branika, dostizali su iznose i od po 5.300 dolara, odnosno dva i po puta više nego što bi bio slučaj da vozila nisu bila opremljena najsavremenijim sistemima.

Posebno uobičajenim se pokazalo oštećenje vetrobranskog stakla, što pokazuje cifra od čak 14,5 miliona zamenjenih primeraka tokom godine. Mnogi bezbedonsni sistemi se oslanjaju na kamere smeštene sa unutrašnje strane vetrobranskog stakla a one zahtevaju ponovnu kalibraciju, fino podešavanje, nakon zamene stakla.

Pored toga, neki proizvođači automobila zahtevaju ugradnju stakala koja ispunjavaju stroge standarde optičke transparentnosti. Zamena vetrobranskog stakla na vozilima koja koriste takve kamere, obično košta oko 1.500 dolara, što je okvirno tri puta više nego što bi bio ceh za identično vozilo, ali bez instalirane kamere.

“Ne može se reći da je neuobičajeno da šoferšajbna naprsne ili napukne. Ovo posebno važi za vozače koji svoja vozila koriste na svakodnevnim osnovama,” rekao je Nilsen. “Oštećenje stakla može biti van vidnog polja vozača, ali ako se dogodi u segmentu koji je u liniji sa okom kamere, to postaje bezbedonosni rizik i zahteva momentalnu intervenciju kvalifikovanih lica.”

Vetrobranska stakla nisu jedina osetljiva tačka na modernim vozilima čija oštećenja mogu izbiti silan novac iz džepa vlasnika. Današnji automobili često poseduju radar, kameru, ultrasonični senzor smešten iza prednjeg ili zadnjeg odbojnika ili negde drugde na karoseriji, na spoljnim retrovizorima, na primer. Dok većina vozača možda nikada i ne iskusi doživljaj saobraćajne nezgode, oštećenja tih komponenti se mogu lako dogoditi na parkingu ili u garažnim prostorima.

Koliko više vlasnika košta nezgoda ako vozilo poseduje dodatne sisteme bezbednosti?

Mnoge varijable su od uticaja na cenu senzora i ostalih komponenti, zavisno od godine proizvodnje vozila, opreme, specifične serije vozila, a sve to je od odraza na cenu popravke. Istraživači su odredili raspone cena, na američkom tržištu, za karakteristične popravke komponenti na naprednim sistemima vozačke asistencije, uz jednu bitnu opasku. Prikazani su iznosi koji predstavljaju cifre koje je potrebno platiti iznad uobičajenih troškova koji bi nastali da se popravke vrše na vozilu koje ne koristi najsavremeniju tehnologiju.

• Prednji radarski senzori koji omogućavaju funkcije autonomnog kočenja u kritičnim situacijama (AEB) i adaptivni tempomat (AC): 900 do 1.300 dolara
• Zadnji radarski senzori koji omogućavaju korišćenje funkcije detekcije vozila u mrtvom uglu, kao i nadzor nad unakrsnim saobraćajem iza vozila, koji se koristi prilikom napuštanja parking mesta, vožnjom unazad: 850 do 2.050 dolara
• Prednji senzori kamere koji se koriste uz AEB i AC sisteme, upozorenje na napuštanje saobraćajne trake i pomoć u održavanju iste (bez uključenih troškova zamene vetrobranskog stakla): 850 do 1.900 dolara
• Prednji, senzori na retrovizorima ili senzori kamere locirani na zadnjem delu vozila koji se koriste kako bi omogućili pogled vozaču na celu površinu oko automobila: 500 do 1.100 dolara
• Prednji ili zadnji ultrasonični senzori koji se koriste kod sistema za autonomno parkiranje: 500 do 1.300 dolara

Kada se dogodi da vozač zaključi da mu neki od sistema asistencije ne funkiconiše ispravno, odnosno da je oštećen i da ga treba popraviti, nekoliko je faktora koji su od odraza na oduku o tome, kome poveriti posao zamene. Prosta zamena senzora na sistemima vozačke asistencije je relativno jednostavan zadatak koji može obaviti većina mehaničara.

Međutim, da bi ponovo postavili ispravno funkcionisanje sistema, neophodno je izvršiti ponovnu kalibraciju, što je misija koja može biti ispunjena jedino nakon obuke koja se sprovodi na specijalnim treninzima, a pored toga zahteva specifične alate i posedovanje korektnih informacija.

Pre donošenja odluke o tome gde izvršiti servis, AAA preporučuje sticanje uveravanja da je ta ustanova sposobna da izvrši neophodne procedure i kalibraciju oštećenih sistema, na profesionalan način. Savet obuhvata i pribavljanje dokumenta koji dokazuje da su radovi izvršeni.

Uporedo sa razvojem tehnologije, znanja vozača moraju da se šire, odnosno korisnici treba da budu upoznati sa svim mogućnostima vozila. To podrazumeva razumevanje načina funkcionisanja pojedinih sistema kao i posedovanje predznanja o visini troškova eventualnih popravki. Pored toga, AAA savetuje i sticanje znanja u vezi sa polisom osiguranja, u smislu razumevanja šta je od rizika pokriveno, kako bi se troškovi sveli na minimalan nivo.

Za potrebe sprovođenja istraživanja, AAA je koristio tri najpopularnija modela, sa aspekta prodajnih statistika, iz različitih segmenata na američkom tržištu. Tu je bio predstavnik iz klase malih krosovera, sedan srednje veličine i pikap kamionet. Troškovi rezervnih delova su određeni prema zvaničnim cenovnicima proizvođača dok je cena radne snage obračunata prema prosečnim zaradama u toj industrijskoj grani.

Celokupna metodologija je dostupna na sajtu newsroom.aaa.com.

Priredio Zvezdan Božinović

(642)