Najbolji srpski automobilista posle drugog mesta u subotu, žrtva nesportskog incidenta na poslednjoj trci TCR Evropa šampionata u Barseloni.
Najbolji srpski automobilista Dušan Borković osvojio je treće mesto u generalnom plasmanu TCR Evropa šampionata, pošto je na poslednjoj trci u sezoni, voženoj na stazi Katalunja u Barseloni ostao bez plasmana, zahvaljujući nezapamćenom incidentu, u kojem su ga čak trojica vozača namerno izbacila sa staze. Zahvaljujući impresivnoj sezoni, Borković je apsolutno najzaslužniji što je njegov tim u generalnom poretku osvojio drugo mesto, pošto je na svom saldu sakupio više bodova nego ostala trojica klupskih kolega zajedno.
Vozač NIS Petrol tima u saradnji sa Target Competition timom u svom automobilu Hyundai i30 N sa brojem 62, i na poslednjem trkačkom vikendu demonstrirao je šampionsku klasu, pošto je u subotu na prvoj trci osvojio drugo mesto u konkurenciji 32 vozača.
Na nedeljnoj trci, pančevački as startovao je sa šestog mesta, jednu poziciju više zbog kazne izrečene njegovom klupskom kolegi Rikardu, kao i inverzivnom poretku najbolje desetorice iz kvalifikacija u kojima je bio četvrti.
Srpskom šampionu je za titulu bio potreban malo verovatan raspolet, da trijumfuje na poslednjoj trci, a da vodeći u generalnom plasmanu Mikel Askona ne bude bolji od 9. mesta. Borkoviću je za vicešampiosnku titulu bilo dovoljno da završi trku ispred Tašija i Vernea, od kojih je imao bod više.
Međutim, već posle nekoliko krivina u prvom krugu, tandem Hell Racing tima u Hondama, Fajls i Taši, zakucali su se u Borkovića, gotovo ga izbacivši sa staze, da bi posle nekoliko sekundi, potpuno nesportski Mikel Askona udario Hjundai našeg vozača, okrenuvši ga i poslavši pravo na Tašija, pa su obojica izleteli van staze.
„Završila se trka, završila se i sezona. Ne mogu reći da sam srećan, ali sam makar završio kao treći u generalnom plasmanu. Na startu trke bila je totalna ludnica, Fajls i Taši gotovo da nisu ni kočili. Taši me je udario i polomio mi točak. Da sam završio trku u prvih deset, bio bih drugi u ukupnom poretku, ali tako je kako je, ne mogu da vratim vreme. Neshvatljivo mi je da je Mihelis, koji je vozio da pomogne Hjundaiju bio sporiji od mene čitavog vikenda. Potpuno me je zatvorio i bacio na šljunak. On mi je prijatelj, pa kad se on ovako poneo, šta da očekujem od onih koji direktno voze da mi naude, kao što je bio slučaj s Lesenesom u Monci. Jednostavno, sujeta mu nije dozvolila da me pusti da prođem iako sam bolje startovao, vozio je kao da mu život zavisi od ove trke. Dozvolio je da me Fajls i Taši stignu i udare. Na početku godine, slobodno mogu reći, da sam bio najveći kandidat za titulu, i po vožnji, i po brzini, i po pobedama. Ali mnogo toga se desilo na moju štetu, pa sam na kraju ipak dokazao koliko vredim. Videćemo za sledeću godinu, imam veliku želju da ostanem u ovom šampionatu i vratim titulu, imam dosta neraščišćenih računa. Moram da izrazim veliku zahvalnost timu, koji je cele godine radio neverovatan posao, sponzorima koji su me pratili, ali pre svega navijačima iz celog sveta, posebno iz Srbije i Pančeva, koji su pokazali da su najbolji na planeti“, rekao je Borković posle trke.
Incident u Barseloni bio je samo poslednji u nizu tokom čitave sezone u kojoj je Borković bez premca vozački nadvisio konkurente. Ipak, posle dvostruke pobede na startu sezone u Francuskoj, bilo je jasno da se sve čini da se naš šampion osujeti u pohodu na šampionsku titulu. Gotovo na svakoj trci njegov Hjundai bio je najviši i najteži na stazi, ali i sa najslabijim motorom.
Sve to nije bilo dovoljno da obeshrabri Pančevca, koji je do poslednje trke bio u igri za titulu, i pored oduzimanja bodova iz Monce, kada je bio žrtva provokacije španskih navijaca. Drugo mesto u Barseloni kao da je upalilo alarm da se Borković na sve načine zustavi, u čemu su, uz potpuno odsustvo morala i fer-pleja, na kraju i uspeli.
Kada se na kraju rezimira sezona, shvata se koliki je uspeh ostvario Borković. Naime, tokom sezone 2018. u TCR Evropa šampionatu učestvovalo je čak 50 vozača iz 30 timova. Treće mesto u generalnom plasmanu vozača i drugo u ukupnom plasmanu timova, rezultat je vredan divljenja.
Tim pre ako se ima u vidu sve što je našeg asa pratilo tokom sezone, uključujući oduzetih 10 bodova u Monci, ali i do danas neobjašnjene situacije u Holandiji, kada mu je nekim čudom „sama” spala turbina motora pred samu trku. Uz još dve situacije kada je zbog sudara izazvanih ne svojom krivicom, jasno je da je Borković ostao bez velikog broja bodova, koji bi mu bili više nego dovoljni za titulu evropskog prvaka, u sezoni u kojoj je trijumfovao na čak tri trke i postigao ukupno pet podijuma.
Svejedno, i ovaj rezultat je ogroman uspeh, što najbolje potvrđuje zainteresovanost brojnih svetskih timova za Dušana Borkovića, čiji potencijal i kvalitet su na takvom nivou da je pitanje dana kada će se najbolji srpski automobilista ovenčati novom titulom.
(215)
