Hyundai Tucson SEL – Pazi kome zavidiš

Mom jednom kolegi Uberovcu se nedavno desila veoma čudna stvar. Naime, mušterija ga je prijavila da vozi drugačiji automobil od onog koji stoji u njegovom profilu.

Iz nekog razloga, mušterija je u izveštaju navela da se vozač pojavio u “nekom“ Lexusu. To bi možda i imalo smisla da kolega ne vozi … Hyundai Tucson. Da li to znači da je velikan iz Koreje toliko dobar da može da pokvari račune i premijum proizvođačima? Testirali smo jedan od modela da se lično uverimo.

Kratka istorija

Tucson je stigao u Sjedinjene Američke Države (SAD) 2005. godine kao naslednik modela Santa Fe, koji je do tog perioda dobio na dimenzijama i prerastao kompaktnu klasu. Iako u ranim godinama nije privlačio posebnu pažnju publike, predstavljanjem treće generacije pre tri godine prodaja je eksplodirala. Tada je Tucson privukao 114.735 kupaca, što nije bilo dovoljno da se ugroze Honda CR-V, Toyota RAV4 i Ford Escape, ali je opet bio najveći broj istoriji ovog krosovera i dovoljan da pokaže u kom pravcu kompanija ide. Do sada su postojale tri generacije Tucsona paralelno sa blizancem Kijom Sportage.

Testirani model

Na testu se našao Tucson iz 2018. godine u SEL paketu opremu. On je jedan od osnovnijih pa se tako samo SE nalazi ispod, a Sport, Value, Plus i Limited iznad. SEL odlikuje dvolitarski benzinski motor, šestostepeni automatski menjač i početna cena od 24.930 dolara.

Dizajn

Teško da bilo koji poznavalac automobila može da pomeša Lexus i Hyundai, ali ipak treba odati priznanje da novi Tucson izgleda više nego odlično. Magija legendarnog nemačkog dizajnera, Petera Šrejera, je i ovaj put urodila plodom. Velika hromirana maska se možda na prvi pogled čini i kao preterivanje, ali je do sada postao prepoznatljiv znak korejskog proizvođača vozila. Standardne 17-inčne felne su ne samo najveće među konkurencijom, već je Tucson jedini model u klasi (pored blizanca Sportage) koji u osnovnim verzijama nema ratkapne. Hyundai je veoma uspešno uspeo i da pruži nešto niži krov bez da se ugrozi zapremina enterijera pa barem po pitanju stila Tucson zaslužuje visoke ocene.

Enterijer

Poznato je da američki kupci ne brinu preterano o samim kvalitetima materijala u enterijeru i to se odrazilo i na Tucson. Plastika je neočekivano tvrda na gotovo svim mestima, a doživljaj ne može da popravi ni dvobojni finiš (u ovom slučaju crna i bež). Hyundai se nije ni potrudio ni da zavara kupce tako što će jeftinu plastiku prekriti kožom (kao što mnogi drugi proizvođači rade), a ovo je možda jedina mana. Iako jeftina, plastika je lepo “upakovana“ i ne pravi nikakve parazitske zvukove, što je u neku ruku i za očekivati, pošto je ipak reč o vozilu sa tek nešto više od 10.000 kilometara na satu.

Lista standardne opreme je zadovoljavajuća. Sedmoinčni monitor, satelitski radio, sve komande na dugme, Bluetooth za telefon i audio sistem, kamera na zadnjem delu vozila i nekoliko USB priključaka su standardardni čak i na osnovnom SE modelu, a SEL dodaje, između ostalog, Android Auto i Apple CarPlay, podešavanje vozačkog sedišta „na dugme“ (na osam različitih načina), grejače u sedištima plus nekoliko dizajnerskih detalja (LED farovi i maglenke). Bolje opremljeni modeli donose veći monitor, bolji audio sistem, modernije bezbednosne mere i kožom prekrivenu kontrolnu tablu, a ovo zadovoljstvo ume da košta oko 3.000 dolara. Naravno, Limited se može dobiti i sa onim šta je dostupno na luksuznom Genesisu, ali najveći deo njegove visoke cene od 29.425 dolara je otišao na mehaniku.

Tucson je najkraći od svih konkurenata, ali i pored toga izuzetno je prostran krosover. Prostor u oba reda sedišta je zadovoljavajući, a sedi se udobno i komotno. Cenu je doduše platio prtljažnik, koji dosta zaostaje za CR-V-om i RAV4 i zauzima neku sredinu zajedno sa Mazdom CX-5. Kutija između sedišta može dobiti prelazne ocene, kao i dva omanja držača za čase. Ispod kontrolne table se nalazi dovoljno prostora za novčanik, mobilni telefon i slično.

Mehanika

Tucson počiva na identičnoj platformi kao Hyundai Elantra, a deli je i sa nekim modelima Kije (i30 i Sportage). Pokreće ga dvolitarski benzinski motor sa 164 ks. Jedini menjač dostupan sa onim agregatom je šestostepeni automatik, a snaga se prenosi standardno na prednje (ili u našem slučaju sva četiri) točkove. Čini se da je ovaj motor možda idealan za Tucson, a on može da ubrza do 100 km/h za 8,7 sekundi. To je u samom rangu kao RAV4, a za one koji žele više performansi tu je i moćniji 1,7-litarski turbo sa 175 ks. Ovo je možda jedina mehanička mana Tucsona pošto svi konkurenti pružaju daleko moćnije opcije, a primera radi čak i blizanac Kia Sportage stiže sa 237 ks u najsnažnijem izdanju.

Utisak u vožnji

Tucson možda nema veliku snagu da parira skupljim modelima, ali u svakodnevnoj vožnji dvolitarski atmosferac je više nego zadovoljavajući. Snage ima dovoljno u gotovo čitavom rasponu obrtaja, mada Tucson definitivno nije brz kao što izgleda. To se ne menja ni sa opcionim 1,7-litarskim turbo motorom. On je možda nešto startniji u gradu zahvaljujući višem obrtnom momentu, ali na kraju dana, Tucsonu bi definitivno bio od koristi još jedan moćniji agregat. S druge strane, čini se da Hyundai baš i ne očajava posebno kada se pogleda da je RAV4 jedan od prodajnih lidera u klasi i već duže vreme koristi samo zastareli 2,5-litarski atmosferac. Pohvale idu i na račun menjača. On možda nije moderan kao neka konkurencija koja pruža osam ili devet stepena prenosa, ali sasvim solidno obavlja svoj posao.

Preglednost je visoka. Kao što sam spomenuo, dizajn Hyundaija u ovom slučaju podrazumeva nešto niži krov, ali čak i s tim, vidljivost je odlična, i to do te mere da smatram da je Tucson možda čak ispred lidera na papiru, Subaru Forestera. Bezbednosne mere u osnovnom modelu pokazuju koliko je korejskom gigantu stalo do kupaca i Tucson je već dobio maksimalne ocene u testovima sudara. Odlične ocene dobijaju i kočnice.

Kada je reč o potrošnji, prema fabričkim brojkama, Tucson u gradu troši 9,4 litra na 100 kilometara, dok je na autoputu za oko 1,5 litara ekonomičniji. Radi poređenja, CR-V donosi potrošnju za oko jedan litar bolju, a ispred Hyundaijevog krosovera su se našli gotovo svi konkurenti. Na testu sam dobio kombinovanu cifru od 9,5 litara, ali pritom treba spomenuti da je ovde reč o modelu sa pogonom na sva četiri točka pa je viša potrošnja i očekivana. Na kraju dana sama potrošnja sigiruno nije visoka, ali ostaje žal što Tucson nema menjač sa više stepena prenosa, koji bi svakako smanjio račun na benzinskoj pumpi.

Cena

Na američkom tržištu ovaj krosover ima početnu cenu od 22.550 dolara dok za model kao što je SEL treba izdvojiti 23.800 dolara uz još 1.000 dolara za pogon na sva četiri točka. Spomenuta cena je jedna od najnižih u kategoriji, a i pored toga Tucson je veoma bogato opremljen. Na tu cenu sledi i prosečan popust od približno 4.000 dolara, što čini kupovinu još pogodnijom.

Radi poređenja, za drugu osnovnu verziju CR-V-a (EX) treba izdvojiti čak 27.050 dolara, uz prosečan popust od samo 900 dolara. RAV4 je nešto pristupačniji (25.750 dolara za XLE model) uz prosečan popust od 1.200 dolara. Ono šta treba spomenuti je i da japanski rivali bolje zadržavaju vrednost, pa oni koji ne planiraju da zadrže svoj krosover na duži period svakako trebaju da ovo imaju na umu.

Zaključak

Tucson je daleko od bilo kojeg Lexusa da bi ih neko pomešao, ali u isto vreme pokazuje koliko daleko je stigao korejski proizvođač. Visok izbor opreme, bezbednosne mere i niska cena su najčešći razlozi za kupovinu, ali u isto vreme Hyundai bi se morao pozabaviti i sa nekoliko mana kao što su jeftin enterijer i moderniji automatski menjač. Tucson možda neće pokvariti račune Toyoti ili Hondi, ali nema ni najmanjeg razloga da ravnopravno konkuriše ostalim rivalima. Ako ništa drugo, na američkom tržištu domaći Ford, Chevrolet i Dodge bi svakako trebali biti zabrinuti.

Tekst: Zoran Tomasović

Fotografije: Željan Tomasović

	Dobre strane:
	Sportski dizajn, pregledan enterijer, izbor standardne opreme, niska cena
	Loše strane:
	Jeftin enterijer, nedostatak moćnijih agregata

(2382)