Dale – profesionalna prevara visokih razmera

Ime Dejl Klift većini nas ništa ne znači, ali tokom jednog perioda 1970-ih godina, ime ovog amaterskog dizajnera je bilo na naslovnim stranicama svim automobilskih magazina.

Ni kriv ni dužan, Klift se brzo uvukao u skandal koji se i danas koristi kao odličan primer prodavanja magle. Možda ne u jednakoj meri kao DeLorean DMC-12, ali za razliku od drugih značajnih primera – namera Twentieth Century Motor Car Corporation je od prvog dana bila prevara.

Džeraldin Elizabet Karmajkl

U slobodno vreme Klift je voleo da modifikuje motocikle i glisere, a kada je stigna naftna kriza 1973. godine, bio je siguran da je u stanju da razvije idealan automobil za svakodnevnu gradsku vožnju. Od otpataka drugih automobila i motora iz motocikala, Klift je razvio sopstveni proizvod, koji je sa ponosom vozio kroz Los Anđeles i privlačio pažnju gde god da se pojavio.

Jedne večeri, dok je bio u omiljenom restoranu sa suprugom, Kliftu je prišla nepoznata osoba i ugovorila sastanak sa svojom šeficom koja je bila spremna da sprovede ideje na još viši nivo. Sedmicu dana kasnije, on se našao za stolom sa osobom koja se predstavila kao Džeraldin Elizabet Karmajkl i u dubokom glasu rekla da bi Kliftov automobil mogao da revolucionizuje automobilsku industriju.

Karmajkl je sebe predstavila kao majku petoro dece koja je odrasla na selu i sa fakultetskim diplomama u inženjerstvu i biznisu. Ona je dodala da je njen nekadašnji suprug radio za NASA kao inženjer pre nego što je preminuo, a da trenutno zarađuje novac zahvaljujući patentu kreme za potamnjivanje boje kože.

Kliftov model se pokazao zadovoljavajućim, mada je Karmajklova zatražila određene promene, a uskoro je osnovala i Twentieth Century Motor Car Corporation (TCMCC) u bogatom delu Los Anđelesa i krenula sa investiranjem.

Dale – „revolucija“ po pitanju tehnologije i inovacija

Automobil, za koji je odlučeno da će se zvati Dale, je prvo predstavljen kao maketa, a zatim i kao prototip. Samo sedište kompanije je imalo veliki otvoreni prostor, gde su inženjeri radili na prototipu, a publika je mogla da strane i posmatra ih u radu. Ona je ipak bila udaljena na određenu distancu, odakle se nisu mogli videti detalji.

Klift će kasnije izjaviti da je potpisao ugovor po kojem bi prodao svoj dizajn za tri miliona dolara, ali da je tokom celog posla dobio samo hiljadu zelenih novčanica. Karmajklova je iznajmila i hangar na aerodromu uz obećanje da će biti korišćen za testiranje nove tehnologije.

Tokom zvanične premijere, Karmajklova je najavila da će Dale doneti revoluciju po pitanju tehnologije i inovacija. Za početak, automobil je trebalo da ima tri točka i to dva napred i jedan pozadi, a pokretao bi ga BMW-ov motor iz motocikla zapremine 850 kubika. Sa 40 konjskih snaga, on je trebalo da omogući maksimalnu brzinu od 137 km/h i kombinovanu potrošnju od samo 3,4 litra na 100 kilometara.

Školjka je najavljena da će biti napravljena od najčvršćih materijala koje NASA koristi na raketama, a kao primer jačine Karmajklova je tvrdila da je lično bila u sudaru sa prototipom pri brzini od 50 km/h i ostala nepovređena, uz samo minimalnu štetu na automobilu. Šasija je takođe trebalo da bude razvijena od materijala sa raketa uz dva postavljena sedišta i čvrstim staklom za maksimalne ocene u testovima sudara. Prema najavi, ceo automobil je trebalo da bude težak svega 450 kilograma.

Za kraj, Karmajklova se osvrnula i na elektroniku, pa tako Dale nije trebalo da ima gomilu žica već samo glavni prekidač, preko koga bi vlasnik mogao da ubaci željene komponente po potrebi kao što su klima i grejanje. Ovaj sistem je upoređen sa kasnijim video igricama gde bi igrač mogao da igra različite igrice tako što bi ubacio novi kertridž. Možda najbolji deo je sačuvan za kraj kada je najavljena i cena od samo 2.000 dolara (oko 10.900 dolara u današnjoj valuti) ili za 25% manje nego Volkswagen „Buba“.

Medijska pažnja

Za marketing Karmajklova bi pričala sa svakim ko je bio voljan slušati je. Pojavljivala se u lokalnim novinama, skupovima, magazinima i televizijskim emisijama. Sa visinom od 180 centimetara i težinom od 80 kilograma je delovala uverljivo za ženu, posebno sa najavom da će predvoditi automobilsku industriju kao kraljica i da je tradicionalnom načinu poslovanja u Detroitu došao kraj.

Kliftu je u početku prijala medijska pažnja, ali čak je i on morao da prizna da sve zvuči previše dobro da bi bila istina. On se sastao sa šeficom da izjavi svoje brige, ali je otpušten na licu mesta i zabranjen mu je ulaz u TCMCC prostorije. Dok je i dalje imao potpisan ugovor, Klift više nije mogao da prisustvuje svakodnevnom razvoju svog dela.

Otpuštanje kreatora je bio tek prvi na listi problema za Karmajklovu. Uskoro su se umešali i Department of Corporations i Deparment of Motor Vehicles, koji su zahtevali dozvole za razvoj, testiranje i prodaju automobila, koje TCMCC nikada nije ni zatražio. Tu je bila i finansijska strana, pa iako su investitori stizali sa svih strana, TCMCC je uvek bio bez novca.

A onda jedne večeri je došlo do svađe u zvaničnoj kancelariji između dve visokopozicionirane osobe u kompaniji. Kada se veče završilo, oni su potegli pištolje posle čega je jedna osoba bila mrtva, a druga u bekstvu. Policija će kasnije izjaviti da su oni zapravo delili ćeliju u ozloglašenom zatvoru San Quentin.

Žena koja je zapravo muškarac

Karmajklova uspeva da pobegne u Dalas i prebaci sedište kompanije u saveznu državu Teksas, uz najavu da sve ide po planu i da će se Dale uskoro pojaviti u serijskoj proizvodnji. Ali u celu priču se uskoro umešao i FBI i pretresao je njenu kuću. Iako je nisu pronašli, nekoliko meseci kasnije, Karmajklova je uhapšena u Majamiju.

Nakon što su provereni otisci prstiju, cela slika je počela da ima smisla. Ispostavilo se da je Karmajklova zapravo muškarac Džeri Majkl, koji je bio u bekstvu još od 1961. godine. Petoro dece koje je Karmajklova tvrdila da ima su zaista bila njena tj. njegova dok je „lična sekretarica“ u firmi Vivijan zapravo bila majka. Vivijan je potvrdila da ja Karmajklova uradila promenu pola i da trenutno uzima hormonske lekove. Karmajklova je poslata nazad u Kaliforniju da se suoči sa tužbom za prevaru.

Kao što se očekivalo, istraga je pokazala da nisu postojali značajni pokušaji da Dale uđe u serijsku proizvodnju i ceo automobil, sa izuzetkom školjke, je ostao identičan Kliftovom konceptu. Svaki od koncepta je imao školjku na drvenoj šasiji i točkovima, a u samo jedan je ubačen motor i to iz Briggs & Stratton kosilice.

Sav novac investitora je nestao. Karmajklova se pojavila na sudu u skupocenim haljinama i tvrdila da je sve teorija zavere velikih firmi, ali na kraju dana je osuđena zajedno sa još devet saradnika (među njima nije bio Klift za koga je FBI zaključio da je samo nevina žrtva).

U vreme dok je čekala presudu, Karmajklova je uspela da pobegne i narednih devet godina se nije znalo za nju. Uhapšena je tek kada je prepoznata nakon što se njena priča pojavila u emisiji „Unsolved Mysteries“ („Nerešene Misterije“), a FBI je pronašao u malenom gradiću u saveznoj državi Teksas koji se, ironično, zvao Dejl (Dale).

Klift je nastavio da dizajnira putničke automobile sve do svoje smrti 1981. godine u 49. godini života. Karmajklova je provela nekoliko godina u zatvoru i morala da plati kaznu za prevaru pre nego što je preminula 2004. godine. Sva tri proizvedena Dalea plus maketa su preživeli, a jedan od njih se danas može pronaći u čuvenom Petersen muzeju u Los Anđelesu.

Zoran Tomasović

(1718)