Reanimirali 13 godina mrtav Mercedes W124

Toliko puno literature iz rubrike “uradi sam” je danas dostupno prosečnom čoveku spretnih ruku. Pregršt saveta, trikova i sitnih magija kako bi se postigao željeni cilj na što efektniji način.

Dva prijatelja, Arne Vejhart i Peter Puršče su upravo pripremili, na temelju ličnog iskustva, knjigu koju su nazvali „Udahni život olupini“, a u kojoj su predstavili 28 saveta za restauraciju, za neke od nas legendarnog modela, Mercedes W124.

Jedan od trideset automobila spremnih za slanje na otpad

Vejhart (52) i Puršče (68) su otkrili primerak modela W124 na Ebay-u. Nalazio se u Dargunu, Meklenburgu, u bivšoj štali čiji se krov obrušio pre mnogo godina, a konkretan Mercedes je bio samo jedan od trideset automobila koji su propadali napušteni i zaboravljeni od svih.

Tri stotine evra je bilo dovoljno da se pazari Mercedes 230 TE iz 1987. godine. Jasno, automobil je bio u očajnom stanju, ali čak i “nakon trinaest godina stajanja, motor je startovao, a instrumentacioni panel je pokazivao znake života”, priseća se Vejhart.

Nakon brzog postizanja dogovora, automobil, zapravo praktično olupina, je prevezena na prikolici do Hamburga.

Kako se ljubav gradila

Vejhart je po profesiji fotograf a četiri godine je proveo na poziciji operatera u kompaniji koja se bavi iznajmljivanjem starijih vozila „Rent an Oldie“. U periodu svoje mladosti, jedan psiholog ga je posavetovao, s obzirom na to da je bukvalno leteo po putevima izveštavajući o dešavanjima, da malo više pažnje obrati na tip vozila koji je na najbolji način predstavljen kroz W124. Vejhart je jednostavno morao malo da uspori, kako na drumu, tako i u životu.

Strast koju je fotograf još tada izgradio prema robusnim, kvalitetnim, pouzdanim, komfornim i prostranim vozilima kakav je ovaj model Mercedesa, traje do današnjih dana. Flota automobila za iznajmljivanje u vlasništvu kompanije u kojoj je Vejhart bio zaposlen, je brojala deset primeraka, od kojih samo jedan nije bio Mercedes W124.

Tokom godina, fotograf je stekao sveobuhvatna znanja o ovom tipu vozila jer je mnogobrojne popravke i tekuće održavanje obavljao samostalno, i to sa najvišim stepenom zadovoljstva.

Od olupine do lepotana za tri meseca

Kako bi odao počast obožavanom modelu, i još značajnije, kako bi ohrabrio i druge da od propasti sačuvaju svoje miljenike, Vejhart i njegov prijatelj Puršče, bivši novinar, napisali su knjigu, zapravo pokrenuli projekat „Udahni život olupini“, pre nekih godinu dana.

Na kraju projekta, W124 je čak dobio sertifikat koji je izdala poznata kuća TÜV. Zahvaljujući tome, ovom Mercedesu je dozvoljeno da se kreće čak i u zonama kojim je to restriktivnim propisima zabranjeno, pre svega zbog ekoloških razloga. Prema zaključku nezavisnog procenitelja, nakon restauracije, W124 sada na tržištu vredi celih 4.500 evra.

Sa troškovne strane to izgleda ovako. Kupoprodajna cena, kao što smo naveli, iznosila je 300 evra. Oko 1.200 evropskih novčanica je izdvojeno za nabavku materijala i rezervnih delova. Ono što ne može da se izmeri novcem, odnosi se na uloženi rad, ljubav, entuzijazam i volju da se ovaj Mercedes vrati u saobraćaj.

„Mi smo predstavnici prave šrafciger industrije,“ rekao je Vejhart. „Samo tri puta smo posetili radionicu, kako bi mi mogli da obavimo radove na vozilu za koje je potreban kanal,“ dodaje Puršče.

Kako su uspeli i kojim sve trikovima su se poslužili, njih dvojica su detaljno objasnili u ukupno 28 poglavlja knjige.

Kada dva evra rešavaju problem, velik kao planina

„Klasik,“ kaže Vejhart.

Uobičajeno se za probleme okrive disfunkcionalni releji ili sistem ubrizgavanja. „Obično nedostaje samo jedna opruga na vezi između papučice gasa sa pogonskom grupom.“ Ona košta samo dva evra, a instalacija traje kraće od pola sata. Jedino što morate da uradite je da uklonite kućište filtera  za vazduh, za šta vam je potreban francuski ključ “desetka”.

Cela knjiga je prepuna ovakvih saveta i priča. Uz brojne fotografije i detalje u vezi sa arhitekturom automobila.

Jedan od autora, Puršče, navodi da je prilično neprimereno uništavati automobil pre nego što je to zaista nužno. Zato i naglašava, ovaj Mercedes nije restauriran. On je recikliran. Trinaest godina je zapravo proveo na groblju za automobile.

Još da dodamo da jedan član naše redakcije poseduje ovaj model, i prema njegovim rečima, aktuelnu S klasu ne smatra primerenom kompenzacijom, kako bi se odrekao svog lepotana.

Da, to je ovaj primerak.

(4189)