Onaj ko se uključuje na autoput mora da omogući neometan prolaz vozilima koja se već kreću tim pravcem. To je uobičajeno i tako su nas učili pre sticanja vozačke dozvole, zar ne? Međutim, to ne mora uvek da bude tako, barem sudeći po tumačenjima koje je u presudi izneo nemački sud.
Kada se saobraćaj neometano i uobičajenim tempom odvija duž konkretne deonice autoputa, pravilo koje smo naučili, ostaje na snazi. Međutim, ukoliko se u saobraćajnim trakama autoputa nalazi veliki broj vozila koja stoje u koloni, duži vremenski period, ovo pravilo prestaje da važi. Predmetno načelo je u svojoj presudi izneo odnosno uspostavio Viši regionalni sud grada Hama.
U slučaju o kojem je odlučivao navedeni sud, vozač se uključivao sa parkinga, odnosno odmorišta, na glavni putni pravac A45 koji vodi ka Frankfurtu. Vozila na autoputu su stajala u koloni. Vozač automobila koji je pokušavao da se uključi na deonicu A45 je u prvom trenutku ušao u traku koja služi za ubrzavanje da bi se potom, većim delom vozila uključio u standardnu desnu traku autoputa, gde se i zaustavio u koloni vozila, između dva šlepera.
Kada je vozač šlepera koji se našao iza vozila koje se uključivalo na autoput ponovo pokrenuo svoj kamion, prevideo je automobil ispred sebe i nastao je udes. Prema prvobitnom rešenju organa vlasti, vozač automobila je osuđen da plati kaznu za saobraćajni prekršaj u iznosu od 110 evra.
Međutim viši sud je odbacio ovu presudu navodeći da se pravo prvenstva prolaza ne primenjuje u takvim situacijama koje karakteriše vožnja u koloni duž autoputa, odnosno kada je saobraćaj zaustavljen i ne očekuje se njegov ponovan tečni protok u budućem kratkom vremenskom intervalu.
Pošto je vozać šlepera posvedočio da je proveo tri do četiri minuta u koloni, bez mogućnosti da ponovo pokrene svoje vozilo, sud je odlučio da se univerzalno pravilo prvenstva prolaza prilikom uključenja na autoput ne primenjuje, odnosno da vozači koji su već u saobraćajnoj traci glavnog putnog pravca moraju da vode računa o vozilima koja se uključuju, i obratno.
(5949)