Za mnoge koji žive izvan Sjedinjenih Američkih Država, NASCAR je dosadna vožnja ukrug dok ga Amerikanci vide kao najbolju predstavu na planeti.
Jedan od razloga leži u tome što slovo “S“ u NASCAR-u označava “stock“ ili “fabričko“, što znači da su automobili sa staza dugo godina bili identični onima sa ulica.
Posle relativno crnog perioda tokom 1970-ih, NASCAR se vratio na veliku scenu sredinom 1980-ih godina kada su General Motors i Ford investirali velike sume novca u nove proizvode. Iako oni nisu delili mehaniku sa serijskim modelima, školjka je i dalje morala da bude identična. Chrysler se povukao posle 1978. godine, ali je General Motors stigao sa čak četiri nova predstavnika – Chevrolet Monte Carlo, Pontiac Grand Prix, Oldsmobile Cutlass i Buick Regal. A onda je Ford debitovao sa novim Thunderbirdom 1983. godine i NASCAR nikada više nije bio isti.
Naime, američki proizvođač vozila se nije takmičio kao kompanija od 1970. pa sve do 1982. godine, ali su mnogi privatni timovi nastavili da koriste razne Ford i Mercury modele. Iako bez većeg budžeta, Mercury je u tom periodu uspeo da pobedi na Daytoni 500 dva puta (1972. i 1976. godine) dok je Ford trijumfovao 1978. godine.
Spomenute 1983. godine kockasti Thunderbird je zamenio novi aerodinamični model, a mladi vozač Bil Eliot izrastao u veliku zvezdu. Vozeći za Melling Racing, Eliot je za volanom Thunderbirda pobedio u 44 trke i osvojio šampionsku titulu u 1988. sezoni – prvu za Ford posle 19 godina. Eliot se posebno izdvajao na najbržim stazama, pa je tako u 1985. sezoni pobedio 11 trka i pobedio u tri od četiri najveće trke u Americi – Daytoni 500, Talladegi i Darlingtonu, čime je nagrađen sa bonusom od milion dolara (ovaj podvig je kasnije uspeo da ostvari samo još Džef Gordon 1997.). Posebno je impresivna pobeda na Talladegi gde je Eliot u jednom momentu zaostajao dva kruga, ali ih je uspeo povratiti i pobediti – i to sve pod zelenom zastavom.
Ipak, ono po čemu je Eliot ostao najpoznatiji je po obaranju rekorda po brzini kruga i to oba puta u sezoni 1986. Prvo je u kvalifikacijama za Daytonu 500 imao prosečnu brzinu od 210,364 mph (338,548 km/h) da bi par meseci kasnije na Talladegi dostigao 212,809 mph (342,483 km/h) – rekord koji stoji do današnjeg dana. Rekordni Thunderbird se danas nalazi u muzeju.
Iako je postojalo verovanje da Thunderbird može biti još brži, mnogo toga se promenilo na spomenutoj trci na Talladegi. Naime, Bobi Alison je izgubio kontrolu nad svojim Buickom i umalo “uleteo“ u publiku, na sreću bez smrtnih ishoda. NASCAR je shvatio da automobili postaju previše brzi i odlučio da koristi specijalne pločice na usisnoj grani, čime bi smanjivao snagu i održavao brzine ispod 200 mph (320 km/h). Iz tog razloga, rekord Thunderbirda verovatno nikada neće biti oboren.
Thunderbird je nastavio da predstavlja Ford sve do kraja 1997. sezone, kada ga je zamenio Taurus, a pored Eliota za volanom Thunderbirda jednako uspešni su bili i Dejvi Alison, Kajl Peti, Alan Kulviki i mnogi drugi.
Zoran Tomasović
(772)
