Infiniti Q70 Luxe – I onda je ostao jedan …

Ako pogledamo situaciju na papiru, japanska automobilska industrija trenutno ima tri premijum proizvođača – Acuru, Lexus i Infiniti. Ali pažljivije posmatranje situacije lako može da izbaci Acuru sa liste, pošto Hondina „premijum divizija“ ipak previše deli sa jeftinijim rođakom. To nas ostavlja samo sa Lexusom i Infinitijem, ali tokom nedavne test vožnje Infinitija Q70 sam se zapitao da li je ova divizija Nissana zaista premijum proizvođač.

Kratka istorija

Q70 je zvanično debitovao 2013. godine, ali njegova istorija vuče poreklo još od 1989. godine kada je sam Infiniti stigao na tržište. Infiniti M je jedan od originalnih modela kompanije, ali je spomenute 2013. godine stigla odluka da svi automobili dobiju Q oznaku uz QX za krosovere i terence. Tehnički gledano, Q70 je zapravo bio samo osveženi M, ali njihova popularnost na tržištu se nikako nije mogla porediti. Naime, dok je M redovno završavao u vrhu po prodaji (2006. godine je prodato rekordnih 25.658 jedinica), Q70 je prošle godine privukao svega 5.772 kupca ili oko deset puta manje nego Mercedes ili BMW. On je prošao još gore u Evropi sa samo 362 kupca u 2016. godini. Hajde da se uverimo zašto je tako …

Testirani model

Na testu se našao Q70 iz 2018. godine u Luxe verziji, koja je ujedno jedina dostupna na ovom automobilu. Ona se deli na modele sa V6 i V8 motorima i pogonom na zadnje ili sva četiri točka. U ovom slučaju, motor je V6, uz sedmostepeni automatski menjač, sa pogonom na zadnje točkove i cenom od 50.300 dolara.

Dizajn

U današnja vremena je sve teže razlikovati premijum proizvođače od onih u „radničkoj“ klasi i Infiniti nije izuzetak. Mnogi će reći da ovaj proizvođač previše liči na Hyundai, drugi na Mazdu, ali nema sumnje da Infiniti ne može predugo da „šminka“ iste linije kao nemačka konkurencija. Trenutni Q70 je poslednji put osvežen još 2015. godine, a u današnjem svetu stila, tri godine se čine kao večnost. Čak i tada jedina promena je stigla u vidu LED farova pa Q70 i dalje liči na M. I oni modeli koji su namenjeni povećanju adrenalina, kao što je Sport, dodaju samo nešto veće branike i 20-inčne felne, što je premalo za kompaniju koja želi da bude japanski BMW. U moru proslavljenih rivala kao što su Mercedes E klasa, BMW serija 5, Audi A6, Lexus GS i Cadillac CTS, predstavnika Infinitija čeka nekoliko teških godina pre nego što naslednik debituje.

Enterijer

Nikada nisam bio ljubitelj drveta u enterijeru, a još manje imitacije drveta, pa Q70 definitivno deluje jeftino u poređenju sa konkurentima. Lincoln je pokazao da enterijer može biti ekskluzivan čak i kada je deljen sa jeftinijim Fordovima, pa se pitam zašto Infiniti ne može da uradi istu stvar i sa Q70. Nažalost, jeftino drvo nije jedina mana, pa tako ni plastika, iako mekana na dodir, škripi na sve strane tokom prelaska preko rupa, dok mnogi dugmići deluju kao da su preuzeti od pet puta jeftinije Nissan Verse. To možda i ne bi bio problem da je reč o starijem modelu, ali testirani Q70 je star tek šest meseci sa 30.000 km na satu pa tako nešto je sasvim neočekivano.

Drugi dodatni problem je sama preglednost. Iako Q70 ima „džojstik“, iz nepoznatog razloga tu je čak 37 dugmića. Većina njih imaju svrhu i lagani su za pronalaženje, ali brzo uviđam dva problema. Prvi od njih je izuzetno mali monitor od svega 5,1 inča. Za automobil sa cenom od preko 50.000 dolara se svakako očekivalo mnogo više. Drugi problem je sama elektronika. Primera radi, morao sam da stisnem dugme za navigaciju nekoliko puta pre nego što je konačno reagovalo da bi se zatim na monitoru pojavilo „loading map …“ i tako ostalo do kraja vožnje.

Još jedna kategorija po kojoj Q70 razočarava je standardna oprema. Po nekim karakteristikama ona i nije niska, pa tako kožna sedišta sa klimom i grejačima i pomeranjem na deset različitih načina, paljenje na dugme, šiber, Bluetooth i kamera za zadnji deo vozila su standardna oprema. Problem nastaje što je sve spomenuto standardno i na mnogim jeftinijim proizvodima, uključujući i onima iz samog Nissana. Ukoliko želite bolji audio sistem, satelitski radio i navigacioni sistem (za koji sam kasnije iz brošure saznao da ipak nije deo standardne opreme) potrebno je da izaberete model sa V8 motorom – za koga je potrebno izdvojiti čak 13.000 dolara više.

I za kraj priče o enterijeru moram da spomenem i prostor. Sa pozitivne strane, sedišta su komotna i prostorana, a Q70 je ujedno jedini automobil u klasi koji je dostupan u standardnoj i produženoj verziji. To oslabađa dodatni prostor na zadnjim sedištima, ali za tako nešto je potrebno izabrati opcioni V8 model. I ovde sam uspeo da pronađem manu, a ona ide na račun nedostatka prostora za manje stvari. Kutija između sedišta je dovoljno velika, ali bi svakako dobrodošla još koja manja predgrada za novčanik, mobilni telefon, sitni novac i slična.

Mehanika

Nissan ima dugačku istoriju proizvodnje fantastičnih V6 motora i Q70 nije izuzetak. Ovaj put reč je o benzincu radne zapremine 3,7 litara koji razvija 330 ks i 366 Nm obrtnog momenta dok se snaga prenosi na zadnje točkove preko sedmostepenog automatskog menjača. Za one koji hoće više snage tu je V8 motor radne zapremine 5,6 litara sa 420 ks i 565 Nm obrtnog momenta, a u ponudi je i hibrid koji kombinuje 3,5-litarski i električni motor za maksimalnih 360 ks. Evropski kupci mogu da dobiju i dva dizela (Renaul-Nissanov 3,0-litarski i Mercedesov 2,2-litarski) dok je izbor menjača identičan.

Utisak u vožnji

Kada su Infiniti i Lexus debitovali 1989. godine, dva proizvođača su odlučila da izaberu različite kompanije kao uzore. Lexus je želeo da pruži udobnu vožnju i kvalitet pa je ciljao na Mercedes dok je Infinitijev uzor bio BMW. To znači da je Q70 jako dinamičan za vožnju, ali ipak ne u onoj meri u kojoj bi Japanci voleli da kupac pomisli. Sa ubrzanjem do 100 km/h za 5,6 sekundi, Q70 ne uspeva da sakrije svoje kilograme od približno 1,8 tona, ali i pored toga njegov motor je jedan od najvećih među konkurencijom koja uglavnom pruža manji turbo motor sa četiri cilindra kao standard. Štaviše, opcioni V8 motor smanjuje ubrzanje za samo 0,1 sekundu iz razloga što je on preuzet iz većih pikapa i terenaca pa je više namenjen sporijem krstarenju nego jurnjavi.

Ok, Q70 je brz, ali da li je i dinamičan? Pa i ne baš. Ponašanje u krivinama je zadovoljavajuće i kočnice nemaju zamerku, ali sa samo automatskim menjačem kao izborom se gubi adrenalin koji BMW, Audi i Cadillac imaju. Čak i u „Sport“ modu Q70 ne može da popravi utisak. Ogibljenje biva zatezano i obrtaji skaču na minimalnih 2.500, ali ne očekujte Nissan 370Z sa četvoro vrata kao što Nissan reklamira.

Utisak nije ništa bolji ni u svakodnevnoj vožnji. Q70 je bučan (i to ne u dobrom smislu) i neudoban, ali pohvale stižu na račun preglednosti. Prednji deo čak ima i izbačena „krila“ čime je lagan za vožnju i parking i po mnogim karakteristika podseća na čuvene američke kockaste proizvode iz 1970-ih godina. Vidljivost je odlična iz svih uglova pa predstavnik Infinitija je definitivno lagan za vožnju.

Prema fabričkim brojkama, gradska proizvodnja iznosi 14,7 litara na 100 km, odnosno 4,5 litara manje na autoputu, za prosečnu cifru od 13 litara. Takav broj je relativno lako ostvarljiv, zavisno od uslova vožnje. Primera radi, na autoputu sam jedno vreme vozio u „Eco“ i kompjuter je sve vreme pokazivao prosečnu potrošnju od 8,4 litra, iako je klima bila upaljena sve vreme, ali u „Sport“ modu ona lagano prelazi 20 litara iako se ne dobijaju nešto bolje performanse. Tako da je savet da vozite u „Eco“ modu jer razliku nećete ni primetiti, osim na pumpi.

Cena

Na američkom tržištu početna cena iznosi 50.300 dolara dok je za pogon na sva četiri točka potrebno izdvojiti 2.150 dolara više. Najskuplja opcija je ona sa V8 motorom, za koju je potrebno izdvojiti 63.350 dolara, odnosno 65.900 dolara ako se odlučite za model na pogon na sva četiri točka. Sa pozitivne strane, na model kao što je testirani trenutno postoji fabrički popust od čak 6.000 dolara, što čini kupovinu značajno prihvatljivijom.

Zaključak

Infiniti želi da pokaže Q70 kao japansku alternativu BMW-a 5 serije, ali ni u jednom pogledu nije uspeo. Zastareli dizajn, jeftini enterijer i prosečne vozne karakteristike čine Q70 lošijim ne samo od nemačke konkurencije već se postavlja pitanje da li Infiniti zaista pripada premijum klasi. Prodaja Q70 je već pala za 25% u prvih pet meseci ove godine dok je ceo brend prošao nešto bolje sa padom od 8,3%. Sa nekim novim igračima koji su ozbiljno shvatili posao (to se pre svega odnosi na korejski Genesis), Infiniti nema pravo na grešku.

Tekst: Zoran Tomasović

Fotografije: Željan Tomasović

	Dobre strane:
	Prostor na zadjim sedištima, fantastičan V6 motor, cena posle popusta
	Loše strane:
	Zastareli dizajn, jeftin enterijer, slaba dinamičnost, nedostatak standardne opreme.

(4047)