Najveći dobitnici odluke Donalda Trampa u pogledu smirivanja trgovinskih tenzija sa Kinom jesu bogati Kinezi i dve nemačke luksuzne marke, BMW i Mercedes-Benz.
Juče je kineska vlada potvrdila svoje planove za smanjenje carinskih stopa na uvezene putničke automobile sa sadašnjih 25% na 15%. Donedavno, ovo bi bila ogromna stvar i neočekivana vest za inostrane proizvođače automobila. Ipak, većina proizvođača, uključujući General Motors i Ford, a isključujući Teslu, već su uspostavili proizvodne pogone na teritoriji Kine.
BMW, Toyota, Daimler i Volkswagen grupa uvoze ubedljivo najviše vozila u Kinu, iako nijedan od navedenih proizvođača, ne premašuje cifru od 250.000 primeraka godišnje. U strukturi uvezenih vozila u Kinu, preovlađuju luksuzni sedani i krosoveri, koji uglavnom koriste najnaprednije tehnologije kojima proizvođači trenutno raspolažu. Kao rezultat toga, cene su im veoma visoke i pre obračuna carine, a uz ukalkulisan i taj rashod, postaju astronomske.
Dakle, odluka kineske vlade je svakako dobra vest za nemačke i japanske proizvođače. Arndt Elinghorst iz kuće Evercore ISI procenjuje da će, kao posledica promene carinske politike, poslovna dobit kompanije BMW biti veća za 13%, u odnosu na prošlu godinu, dok će isti pokazatelj kod Daimlera, biti veći za 6%.
Ipak, ovakva predviđanja nisu realna, logičnije bi bilo da se izmena carinskih stopa na niže, odrazi i na niže cene vozila prema kupcima.
Bilo kako bilo, ova mera će pogodovati razvoju poslovanja inostranih proizvođača automobila, iako ne u tolikoj meri, kako na prvi pogled deluje. Blagodet povodom najavljenog sniženja carinskih stopa se može uporediti sa onom koju je uzrokovala odluka kineske vlade, da postepeno ukida regulativu koja je nametala globalnim proizvođačima da ulaze u zajedničke poduhvate sa kineskim kompanijama.
Većina proizvođača je već propratila najave, uz ocenu da im neće puno pomoći, s obzirom na već investirane ogromne iznose u razvoj proizvodnje na teritoriji Kine, što je uostalom i bila namera azijskog zakonodavca.
Uz carinsku stopu koja i dalje nije tako niska, odnosno iznosiće 15%, malo je verovatno da će inostrani proizvođači iseljavati kapacitete u matične zemlje, o čemu je Peking, nesumnjivo vodio računa prilikom opredeljivanja novih stopa carina.
Inače, Tramp je bio veoma kritički nastrojen prema nemačkoj automobilskoj industriji, i odnosima koje američka prvreda ima sa njima, što je smatrao nefer komercijalnim odnosom. Razlog njegovog nezadovoljstva leži u tome što su carine na uvezena vozila u Evropsku uniju, više od onih koje važe u suprotnom smeru trgovanja.
Ono što ovakvom rezonu nedostaje da bi bio sveobuhvatan, odnosi se na činjenicu da upravo Nemci proizvode stotine hiljada vozila na teritoriji SAD, koji se zatim izvoze u Kinu. Podsetićemo da, BMW i Mercedes izvoze svoja vozila, proizvedena u Južnoj Karolini i Alabami, svuda po svetu. O nezavidnoj poziciji dve nemačke luksuzne marke, u kontekstu trgovinskog rata koji je bio na pomolu, već smo pisali.
Sve u svemu, sniženje kineskih carinskih stopa imaće pozitivne implikacije na američku radnu snagu, odnosno radna mesta zaposlenih u automobilskoj industriji će biti osigurana.
Najveća ironija u celoj priči je ta, što je Tramp uspeo da za “loše” Nemce isposluje mnogo bolje uslove međunarodnog trgovanja.
(532)
