Srbija – jedinstven slučaj u svetu po pitanju „učestalosti“ tehničkih pregleda (tabela)

Ovih dana, aktuelne su vesti vezane za obavezan tehnički pregled svakih šest meseci, za vozila starija od 15 godina.

Po usvojenim izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, predviđaju se i „stroži“ uslovi za utvrđivanje tehničke ispravnosti. U planu je praćenje putem centralizovanog video nadzora, ali s obzirom da je to tehnički zahtevno, na to ćemo verovatno sačekati neko vreme. Za početak, biće dovoljno i fotografisanje.

Za početak, pogledajmo kako stvari u vezi sa tehničkim pregledima stoje u svetu u odnosu na nas:

Odsustvo odgovora na konkretna pitanja

U medijima možemo da pročitamo da su neka vozila dobijala uverenja o tehničkoj ispravnosti bez da su bila prisutna na tehničkom pregledu. Zaista, voleli bismo da znamo po kojem je to „zakonu“ bilo moguće i kojim se konkretno „vozilima i licima“ radi?

Još 2009. godine je bilo reči o uvođenju tehničkog pregleda dva puta godišnje, ali je ta obaveza predviđena samo za autobuse i teretna vozila. Navodno, nije usvojeno zbog „neusvajanja pravilnika koji prate zakon“.

Ono što u svakom slučaju zastupamo je da svako vozilo mora da prođe detaljan tehnički pregled. Ukoliko se tehnički pregled uradi profesionalno, ne postoji nijedan realan razlog da se on radi dva puta godišnje. Naime, za otkrivanje odsustva katalizatora, napuklog vetrobrana ili neregularne emisije izduvnih gasova nije potreban tehnički pregled dva puta godišnje, dovoljno je i jednom. Za šest meseci nijedan automobil neće istruliti do neupotrebljivosti, niti će mu se gume izlizati do „ćelavosti“, bar u svetu još uvek nisu zabeleženi takvi slučajevi.

Dakle, realno pitanje je: Ko je kriv za to što se tehnički pregledi (navodno) do sada nisu obavljali savesno? Da li je zakon taj koji je do sada „gledao kroz prste“ neispravnim vozilima? Pa, naravno da nije.

Gde će slivati dotična sredstva?

Suština je u tome da se kroz ovo „podizanje svesti građana“, koji „ne shvataju da im je u interesu da se voze bezbedno“, zapravo implementira harač, jer po statistikama, na saobraćajne nezgode izazvane tehničkom neispravnošću se u Srbiji odnosi oko 1 odsto. Ukoliko uzmemo u obzir da je oko 30 odsto automobila u Srbiji starije od 15 godina, dolazimo do vrlo interesantnih zaključaka. Trenutno u našoj zemlji ima oko 2,5 miliona registrovanih automobila. Grubo, oko 750.000 će ići na tehnički dva puta godišnje. 750.000 x 30 evra = 22,5 miliona evra. Gde ide taj novac?

Ova licemerna politika se jasno odražava i u tome što je dozvoljen uvoz automobila sa Evro 3 standardima i što je uveden porez koji se određuje po zapremini motora. Sve jednačine koje se „uvode“ imaju jedan „zajednički cilj“, a on je da se iz džepa građana izvuče što više novca, uz „objašnjenja“ u koja ni sitna deca ne veruju. Još je 2015. godine bila „procena stručnjaka“ da država zbog „nelegalnih“ aktivnosti oko tehničkih pregleda godišnje gubi oko milijardu dinara. Očigledno su odlučili da to nadoknade.

Vređanje inteligencije građana

U većini evropskih država nema tehničkog pregleda za vozila mlađa od pet godina. Pa, ukoliko je za vozila od 15 godina starosti uveden šestomesečni tehnički pregled, zašto se za nova vozila on ne ukine u prvih pet godina vlasništva, ili bar tri? U „normalnim“ država se mahom nakon isteka tih pet godina tehnički pregled radi na dve ili tri godine.

Ono što je indikativno u svemu su politikantske floskule tipa „stati na put nesavesnim vlasnicima preduzeća koja vrše tehnički pregled, mameći vozače besplatnim tehničkim pregledom“, naravno, sa akcentom na „besplatnim“. Zamena teza ide dalje, tako što umesto da se pojedinačni prekršioci sankcionišu, oni se predstavljaju ne kao izuzetak, već kao pravilo, a kao „dokazi“ se navode poruke na Viberu i slične gluposti.

Kako to izgleda u Evropi na koju se ugledamo?

Evropski parlament je 11. marta 2014. usvojio nove propise za usklađivanje tehničkih pregleda. Predlog Evropske komisije je ublažen od strane poslanika, koji je, pazite sad, podrazumevao da se nakon šest godina korišćenja vozila uvede obavezan tehnički pregled na svakih godinu dana. Cilj je naravno bio podizanje bezbednosti na viši nivo. Očigledno je da u Srbiji neki žele da budu „veći katolici od Pape“. Dalje, indikativno je da su poslanici usvojili tekst koji je bio mnogo blaži od inicijalnog predloga Evropske komisije, a koji je podrazumevao da se nakon četiri godine korišćenja vrši tehnički pregled, pa zatim nakon dve, a onda jednom godišnje. Parlament je usvojio tekst po kojem se prva kontrola sprovodi nakon četiri godine, a zatim svake druge, bez naknadnog povećanja frekvencije.

Primer Danske

Hajde da pogledamo kako stvari stoje u jednoj definitivno uređenoj zemlji kakva je Danska.

Automobil se naravno servisira redovno jednom godišnje, a troškovi su u odnosu na danske standarde minimalni. Prvi obavezan tehnički pregled za automobil koji je kupljen kao nov se vrši nakon četiri godine, a zatim svake druge, kako je navedeno u poglavlju o EU. To znači da vozilo koje je staro 10 godina ide četiri puta na tehnički pregled.

Naravno, ni danski zakon, kao ni naš, ne „nalaže“ da je moguće nekima „gledati kroz prste“. Dakle, zakon NIJE KRIV, on je i do sada bio dobar, a nove mere su samo paravan za harač. Zašto? Pa, zamislimo situaciju u kojoj saobraćajni policajac zaustavi tehničko neispravno vozilo. Prva stvar koja treba da se uradi je da se proveri servis koji je takvo vozilo pustio u saobraćaj, i samim tim da snosi sankcije. Dakle, tehnički je bitno uraditi profesionalno i kako treba a ne „dva puta godišnje“.

Kako je kod suseda?

Da vidimo kako je u Mađarskoj, koja nam je susedna zemlja. Nova vozila idu na prvi tehnički pregled nakon četiri godine, sva ostala svake druge godine. Naravno, tehnički pregled u ovoj zemlji je veoma strog. Pored toga, registracija se obavlja samo kada se kupi vozilo a ne svake godine kao kod nas. Registarske tablice se menjaju isključivo u slučaju oštećenja ili gubitka. Dakle, ponovo dolazimo do zaključka da je rešenje u strožem tehničkom pregledu, a ne „češćem“.

Kao i u nekim drugim životnim segmentima, u Srbiji se sve dovodi do krajnosti, pogađate – na štetu građana.

Rešenje je jednostavno

Kontrola putem video nadzora i interneta je bila predviđena još 2009. godine. Za gotovo deset godina nije došlo do tehnološkog pomaka. Ko je kriv za to? Dakle, strože sprovođenje tehničkih pregleda i kontrola su u interesu svih nas. Odlazak dva puta godišnje na tehnički? Pa, baš i nije. Predlog iz 2009. je nalagao i novinu koja bi predvidela da nova vozila idu na tehnički pregled tek nakon dve godine. Međutim, sada o tome nema ni reči. Naravno, „jednačina“ nije odgovarajuća.

Na kraju, naš stav je sledeći – zalažemo se za strože, profesionalnije i odgovornije tehničke preglede i uvođenje video nadzora povezanog sa MUP-om. I ovako kako je bilo do sada je bilo „na papiru“ mnogo „češće“ nego u mnogo sređenijim zemljama od naše. Potonji potez je očigledno nevešto smišljena „jednačina“ da se od od ovog naroda otme još novca.

Pavle Barta
 

(1818)