Razvija se novi “jezik” za komunikaciju pešaka sa autonomnim vozilima
Uber je patentirao aplikaciju za slanje signala pešacima, u sklopu novih trendova u razvoju samovozećih automobila.
Tokom svih prethodnih decenija, komunikacija između vozača u saobraćaju, kao i njihova interakcija sa pešacima, bila je poprilično jasna i funkcionisala je sasvim dobro. Blagi zamah rukom, kontakt očima ili sličan gest, bio je dovoljan signal biciklistima, vozačima i ostalim učesnicima u saobraćaju, da shvate šta su vam namere. Pa čak, ako svi alternativni vidovi komunikacije zataje, uvek smo mogli da legnemo na sirenu, ili da otvorimo prozor i uputimo, ponekad i pokoju živopisnu poruku. Ali, šta će se dešavati kada automobili ostanu bez vozača? Kako će se automobili budućnosti sporazumevati između sebe i sa ostatkom sveta?
Uber veruje da je pronašao rešenje. U nedavno podnetom zahtevu za registraciju patentnog rešenja, američki gigant predlaže razne svetlosne signale kao soluciju za slanje poruka pešacima, ali i ostatku saobraćajne “faune”. Ilustracija priloženog patenta je prilično divljeg izgleda: trepćući svetlosni signali se pojavljuju na bočnim retrovizorima, projektori će oslikavati pešačke prelaze ispred vozila, a virtuelni vozač će ispisivati i iscrtavati poruke i uputstva pešacima na vetrobranskom staklu automobila, upućivajući ih u pravom smeru. U suštini, automobili budućnosti će poprimiti Las Vegas šmek, kako bi se odsustvo ljudske ruke za volanom, što bezbolnije amortizovalo.
“U realnosti, kada vozilom upravlja ljudsko biće, najčešće se komunikacija između učesnika u saobraćaju ne odvija dovikivanjem kroz otvoreni prozor: Ej, bre, usporavam!,’” kaže Šon Čin, dizajner proizvoda u jednoj od Uber kompanija: Uber Advanced Technology Group, a koja je zadužena za nadzor nad programom autonomnih vozila. “Ima mnogo suptilnijih načina na koji šaljemo poruke danas, okret glavom ili uključivanje pokazivača pravca, na primer. Sada, iako još uvek nemamo rešenje za serijsku primenu, razvijamo novi vid sporazumevanja i transfera informacija među učesnicima u saobraćaju.”
Čin upozorava da je zahtev za registracijom patenta, koji još uvek nije dobio saglasnost Američke kancelarije za registraciju patentnih rešenja (US Patent Office), treba da se shvati, prevashodno kao širi okvir za ono što Uber smatra rešenjem budućnosti, pre nego kao gotova solucija za masovnu primenu. Na primer, Uberov tim specijalista, pored ove ideje, istražuje i zvučne mogućnosti transfera poruka.
Patent aplikacija Ubera deluje da je najviše fokusirana na ideju koja počiva na tome da automobil daje instrukcije pešacima u pogledu onoga što on treba da uradi, kako bi bezbedno realizovao svoje saobraćajne namere. Ali Čin navodi da je krajnji cilj upoznavanje pešaka sa namerama autonomnog vozila, kako bi i pešaci mogli da prilagode svoje odluke tome. “Kada bi umesto toga, rekli da automobil usporava, tada bi svi učesnici saobraćajne situacije u neposrednoj blizini, mogli da svoje akcije prilagode ličnoj interpretaciji kao i da donesu adekvatne odluke o svojim daljim koracima,” kaže on.
“Mi kao operateri, imamo visok stepen sigurnosti u pogledu toga šta automobil radi, kao i šta tek planira da uradi,” dodaje on. “Ono što moramo da obezbedimo jeste da i pešaci budu upoznati sa tim šta se dešava i šta će se dešavati sa autonomnim automobilom u neposrednom periodu nakon slanja poruke.”
Uber nije jedina kompanija angažovana na rešenju problema komunikacije među učesnicima u saobraćaju u eri kada će samovozeći automobili postati svakodnevica. Google je takođe priložio svoje patentno rešenje koje uključuje širok spektar ideja, uključujući ispisane poruke “kreni” ili “stoj”, na karoseriji vozila. Tu su još i poruke ispisane na ekranima, kao i zvučni signali. Ostali vidovi upozorenja i obaveštenja okruženju, zvuče pomalo i bizarno. Tu je na primer nešto nalik ruke robota, koja svojim gestovima daje uputstva, ili “oko robota” koje svojim pojavljivanjem sugeriše pešacima da su registrovani, odnosno zapaženi od strane sistema osmatranja autonomnog vozila.”
Drive.ai, tek osnovana (startup) kompanija sa sedištem u San Francisku, trenutno razvija LED simbole na vozilu koji koriste tekstualne i emoji poruke, za komunikaciju. Kompanija je angažovana i na naprednim verzijama zvučnih povratnih poruka, dozvoljavajući automobilu i pešacima da sagledaju celokupan kontekst saobraćajne situacije, i emituju društveno prihvatljivije poruke. Sličan koncept razvija i Google.
Koje god rešenje za budućnost izabere Uber, Čin kaže da bi ono moralo da bude decentno i da deluje prirodno. Drugim rečima, komunikacija bi trebalo da bude uljudna i kulturna, odnosno potpuno suprotna od onoga sa čime se svakodnevno suočavamo na ulicama Beograda i ostalih velikih gradova regije.
(194)
