Proizvodnja prirodnog gasa je omča oko vrata čovečanstva

Prirodni gas se nikako ne može shvatiti kao “most ka pogonskim gorivima budućnosti.” Naprotiv, prirodni gas predstavlja smrtnu presudu čovečanstvu. Mislite da je ova izjava prejaka? Razmislite još jednom. Nova studija koju je pripremio Fond za odbranu prirodnog okruženje (Environmental Defense Fund) otkrila je da metan, koji se oslobađa putem frakcionih procesa u Pensilvaniji “uzrokuje skoro jednak poguban efekat na zagađenje prirode, kao što to čine 11 termoelektrana zajedno” kao i da je “pet puta veće od zagađenja koje prijavljuju kompanije za preradu nafte i gasa u svojim izveštajima”. Prethodne procene koje je izneo EDF, tokom prethodnog novembra, ukazuju na to da su emisije metana koji se oslobađa prilikom proizvodnje nafte i gasa u Novom Meksiku, “ravan uticaju koji na klimatske promene ima čak 12 termoelektrana.”

U rekapitulaciji zaključaka sprovedenog istraživanja, EDF navodi: “Analiza — zasnovana na temeljnom istraživanju i prikupljenim podacima o emisijama na lokaciji bušotina u Pensilvaniji – ustanovili smo količinu metana i agresivnih organskih komponenti koji se ispuštaju u atmosferu na ovom mestu. Ovi zagađivači imaju veliki efekat na globalno zagrevanje i predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje čoveka.” Nekoliko interaktivnih mapa, kao i dodatne informacije o samoj studiji, kao i primenjenim procedurama od strane EDF, dostupne su na ovom sajtu.  

Metan je primarna komponenta onoga što je široj javnosti poznato kao “prirodni gas.” Radi se o jednom vrlo moćnom gasu, sa aspekta potencijala u pogledu štetnih emisija, koji proizvede 86 puta veću toplotu u odnosu na ugljen dioksid u dvadesetogodišnjem periodu, prema navodima Think Progress. Količina metana u atmosferi Zemlje, dramatično je uvećana nakon 2006. godine. Nedavno istraživanje koje je obelodanila NASA, otkrilo je da je ogromna glavnina tog gasa nastala kao posledica ekstrakcije nafte i gasa.

Frakcija je u upotrebi dugo vremena unazad, ali nije bila toliko popularna dok nije uparena sa relativno novom tehnikom, znanom kao horizontalno bušenje, koje je dobilo na značaju tokom devedesetih godina. U prvoj deceniji ovog veka, broj lokacija za preradu gasa u SAD se udvostručio, zahvaljujući delom i metodu frakcije i horizontalnog bušenja, kako navodi Live Science. Da li je to samo koincidencija, odnosno slučajni splet okolnosti u kojima je povećano prisustvo metana u atmosferi? Prosudite sami.

Metod frakcije je postao pitanje nacionalnog ponosa u SAD. Ovo je sada najrasprostranjeniji metod u svetu. OPEC nije mogao ni da mašta o tome, tokom sedamdesetih godina, da će Amerika jednog dana u proizvodnji ovog energenta prevazići članice tog udruženja. Rusija, još jedan od glavnih proizvođača nafte i gasa, takođe nije oduševljena činjenicom da Amerikanci proizvode i prodaju više fosilnih goriva od njih. Nova uloga Amerike, kao jednog od najznačajnijih prerađivača, mogla bi da uslovi geopolitičke tenzije i globalne implikacije. Borba za prevlast prisustvu na Arktiku, na kome dolazi do masovnog topljenja leda, sada deluje neizbežno.

Budi obazriva sa svojim željama, Ameriko. Dajući Donaldu Trampu još jedan razlog da se busa u grudi i priča kako je Amerika super sila, ili je bila, ili će tek možda biti, ne postoji realan razlog zašto baš Amerikanci ne bi bili zabrinuti kakvom zagađenju izlažu prirodu u svom liderstvu. Metod frakcije nije ništa drugo do napunjen pištolj sa povučenim orozom, uperen u glavu svakog živog čoveka, žene ili deteta na planeti.

Ne samo što uzrokuje veće zagađenje od sagorelog uglja, nego čak i usporava transfer čovečanstva ka obnovljivim izvorima, sve pod plaštom “goriva koje će približiti čovečanstvo budućnosti”. Prema jednoj studiji iz 2014. godine: “uvećano korišćenje prirodnog gasa za proizvodnju električne energije, neće dovesti do smanjenja nivoa štetnih emisija, već će dovesti do kasnog razvoja tehnologija koje se bave razvojem i istraživanjem obnovljivih izvora energije. Na dugi rok, problem globalnog otopljenja, prirodni gas će produbiti.” Da budemo potpuno jasni, svet koji se oslanja na metod frakcije nema budućnost.

Trampova administracija se agresivno kreće ka poništavanju svih regulativa koje je uspostavila vlast prethodnika, prevashodno u smislu smanjenja značaja metana u ukupnoj energetskoj slici Amerike. Kao i obično, nova vlast navodi da su pravila koja je instalirala prethodna garnitura, prevelik teret za privredu, i da će njihova primena previše iscrpeti industriju. Druga strana medalje, odnosno stava aktuelne američke administracije, svakako implicira da ljudsko zdravlje ima manju cenu od profita kompanija angažovanih u preradi nafte i gasa.

Članak se završava tako što se novinar pita koji je to američki građanin koji je svoj glas dao izabranom predsedniku – babunu.

Ako zbog nečega volimo Ameriku, to je upravo zbog slobode da kažeš šta misliš, i ne ostaneš bez hleba i krova nad glavom. Zamislite da se neko drzne da našeg predsednika nazove adekvatnim imenom.

(772)