Informacioni cunami u toku – ekološka katastrofa u najavi
Razni uređaji koje koristimo, a koji imaju sposobnost da se konektuju na internet, podrivaju sve napore u sprečavanju klimatskih promena, pokazuje ažurirana studija iz 2016. godine, koja se bavi potrošnjom energije.
Milijarde ovakvih sprava, koje se koriste svaki dan, mogle bi da uzrokuju čak 3,5% globalnih emisija, na rok od deset godina, dok bi taj procenat mogao da poraste na 14, do 2040. Sve ovo vodi ka tome da se industrija ustoliči kao potrošač čak 20% ukupne električne energije koja će biti proizvedena 2025. godine. Narastajući problem preti da onemogući dostizanje ciljeva, zadatih u vezi sa smanjenjem štetnih emisija, kao i da ugrozi funkcionisanje elektromreža širom sveta.
Sve ove strašne posledice su uzrokovane jednim opštim trendom: brzorastuće potrebe za energijom potiču od brojnih informacionih centara, odnosno “farmi servera” na kojima se čuvaju podaci sa milijardi pametnih uređaja. Što više takvih uređaja kupujemo i koristimo, proizvodimo više podataka, koji se čuvaju na raznim platformama, sa ogromnim potrebama za električnom energijom. I, kao što se ispostavlja, potrebno nam je sve više i više ovakvih farmi, pa se problem sa protokom vremena, samo pogoršava.
Švedski istraživač, Anders Andre, koji je radio na ažuriranju studije, smatra da će potrebe industrije za energijom porasti sa sadašnjih 200-300 teravat sati (TWh) električne energije godišnje na 1.200 ili čak 3.000 TWh do 2025. Andre komentariše na sledeći način: “Situacija je alarmantna. U toku je, a sve više se ubrzava, informacioni cunami. Sve što je moguće da se digitalizuje, u postupku je. Savršena oluja. Peta generacija mobilne telefonije – 5G je na pragu, saobraćaj na internetu je mnogo frekventniji nego što su bila očekivanja, a svi automobili, mašine, roboti i veštačka inteligencija su digitalizovani, proizvodeći na taj način ogromne količine podataka, deponovanih u informacionim centrima.”
Digitalni univerzum
Tokom prethodnih godina smo naučili i navikli se na činjenice da vožnja, ostavljena uključena svetla, nepopravljena slavina u kuhinji i slične okolnosti vode ka rasipanju energije i neracionalnom utrošku resursa, a sada bi trebalo da preuzmemo ozbiljniju odgovornost prema sudbini planete. Međutim, uporedo sa napretkom tehnologije, načini na koji utičemo na klimatske promene, ubrzano se menjaju. Podaci koje koristimo, kao i broj sprava sa mogućošću internet konektivnosti, postaju glavni elementi o kojima treba da razmislimo, kada razmatramo efikasne načine korišćenja resursa. Čak bi trebalo da se pozabavimo i analizom naših finansijskih investicija, jer je jedna druga studija nedavno otkrila da gigant iz industrije kripto valuta, Bitcoin, potroši energije više nego 159 država zajedno, kroz procese raznih analiza.
Ipak, postavlja se i pitanje da li je odgovornost za svrsishodno upravljanje energijom, samo na nama. Kompanije koje primenjuju zahtevne tehnologije sa aspekta utroška iste, takođe bi trebalo da se pozabave analizom i preusmere svoju logiku ka tranziciji ka obnovljivim izvorima. Ono čime se kompanije bave, tehnologije koje stvaraju, kao i način našeg korišćenja tih tehnologija imaju relativan i specifičan uticaj na prirodno okruženje. Dakle, u liniji sa opšte prihvaćenim stavom eksperata, moramo da damo sve od sebe kako bi se ostvarili zacrtani klimatski ciljevi, i kako bismo sprečili razvoj promena u klimatskim uslovima, koji počinje da ugrožava budućnost čovečanstva.
Ovo naravno ne znači da bi trebalo da se odreknemo naših omiljenih pametnih sprava. Dostupnost, kao i laki pristup obilju informacija, koje samo internet može da pruži, dragocen su resurs, i ljudsko pravo, prema viđenju Ujedinjenih nacija. Obrazovanje koje internet čini dostupnim, esencijalni je deo modernog života. Ali, kako kompanije nastavljaju razvoj novih i naprednih tehnologija, a mi ih koristimo sve obilatije, krajnje je vreme da razmotrimo i sve uticaje, koje ove okolnosti proizvode po prirodno okruženje.
(397)
