Iskorišćene baterije za elektromobile vrede bogatstvo

Proizvođači automobila, kao i kompanije angažovane na preradi specifičnog otpada, pronalaze nove načine upotrebe iskorišćenih baterija za EV. Kako to radi BMW u Lajpcigu već smo opisivali i izneli svoje oduševljenje .

Mogućnosti za prerađivače otpada

Električna vozila čine manje od jednog procenta u trenutnoj prodaji vozila, ali se ove brojke menjaju u njihovu korist, kako vreme prolazi. Neke projekcije čak ovaj procenat vide na nivou od 54, doduše tek 2040. godine. U kontekstu ovakvih predviđanja i verovatnih kretanja, veoma interesantno je šta će se dešavati sa pakovanjima baterija u tim automobilima, onda kada im kapacitet toliko opadne, da ne budu više praktična za osnovnu namenu.  Pride, postavlja se pitanje dalje upotrebe baterija koje su eventualno oštećene u saobraćajnom udesu.

Vrednost ovakvih baterija, potencijal za ponovnu upotrebu i opasnost po prirodno okruženje, navode proizvođače da razmotre i usvoje nove strategije za tretman iskorišćenih jedinica. Otvara se mogućnost za angažman i prerađivača specijalnog otpada.

Otpadi širom sveta, tokom prethodnih decenija, postali su stecište havarisanih automobila. Nekada poželjni agregati, sada trunu na placevima. Međutim, sa elektromobilima, priča će ići u drugom smeru, to je izvesno. Sa finansijske tačke gledišta, teško je zamisliti da će neko odložiti na otpad iskorišćenu bateriju. Naime, prema izveštaju koji je pripremio Bloomberg, vrednost ovakvih baterija se, u 2016. godini, kretala na nivou od oko 273 američka dolara po kilovat času kapaciteta. Dakle, za bateriju kapaciteta 30 kWh, mogla bi se postići vrednost od čak 8.190 američkih dolara.

Ako mogu akumulatori mogu i baterije

Najpoznatiji proizvođač električnih vozila, Tesla koristi jedinice kapaciteta od 75 do 100 kWh, što znači da je glavnina vrednosti vozila uslovljena cenom, upravo baterija. Iako iz kompanije Tesla nikako ne dolaze saopštenja o strategiji u pogledu dalje sudbine iskorišćenih baterija, za potrebe ovog članka, na kompanijskom blogu je moguće naći obrazloženje ovog procesa iz 2011. godine. Tu se navodi činjenica da je automobilskoj industriji poznat profitabilan sistem reciklaže akumulatora, sa koeficijentom od 90% iskorišćenja. Takođe, moguće je pročitati da se pominje i ponovna upotreba komponenti akumulatora, dok se drugi deo reciklira.

Tesla možda i najveći profit pravi upravo u procesu reciklaže, što se može zaključiti iz objava kompanije Redwood Materials. Sedište ove firme je veoma blizu Teslinom i nalazi se u Redvud sitiju u Kaliforniji. Angažovana je u reciklaži modernog komercijalnog otpada širokog spektra, od litijum jonskih baterija do đubriva.

Dalje, imamo Nissan koji svoj elektromodel Leaf lansirao još 2010. godine, uz dosadašnju prodaju od 100.000 komada, i to samo na američkom tržištu. Kako nova verzija debituje naredne godine, očekuje se značajan skok realizacije. Kako bi se snašao sa prilivom iskorišćenih baterija, Nissan deo istih šalje na reciklažu.

Privredno društvo koje posluje u sastavu Nissan grupe, 4REnergy je zaduženo za iznalaženje što efikasnijih načina ponovne upotrebe korišćenih baterija. Odgovorno lice zaduženo za kontakte sa javnošću kompanije Nissan, Džoš Klifton je izjavio: „Mogućnosti, koje pruža ponovna upotreba iskorišćenih baterija, kreću se od korišćenja za napajanje sitnih potrošača, pa sve do formiranja velikih stanica sa mnoštvom baterijskih jedinica koje bi mogle da obezbede širu komercijalizaciju.“

Chevrolet vidi svoju šansu

Čak i kada je baterija naizgled beživotna, ćelije unutar nje mogu ostati savršeno upotrebljive. Kapacitet ćelija je naravno degradiran, ali postoji mogućnost da sistem nadzora u vozilu prepozna grešku u bateriji, čak iako je sa ćelijom sve u najboljem redu. Takve ćelije je moguće prosto izvaditi iz pakovanja baterije i iskoristiti ponovo, bilo u novom vozilu ili za druge namene.

Chevrolet je primenio sličan pristup. Poznato je da se model Bolt može kupiti u plug-in hibridnoj ili čisto električnoj verziji a čija nova generacija se na drumovima očekuje narednih nekoliko nedelja. Kris Boneli, koordinator odeljenja za Globalne napredne tehnologije u Chevroletu, navodi: „Kao društveno odgovoran proizvođač, trudimo se upravljamo kompletnim životnim ciklusom baterija koje koriste električna vozila. Poznato nam je da je najefikasniji način upravljanja baterijama onaj koji kombinuje ponovnu upotrebu i reciklažu.“

Chevrolet je već obavestio javnost o načinu upotrebe korišćenih baterija prve generacije Volta, u smislu alternative elektroenergetskom napajanju informacionog centra General Motorsa, a razmatra i druge vidove upotrebe. Viši rukovodilac u okviru Chevroleta Pablo Valensija, naglašava da čak i nakon što baterije postanu neupotrebljive u modelu Volt, one i dalje imaju oko 80% svog originalnog kapaciteta.

FCA i ITAP u partnerstvu

IT Asset Partners (ITAP) je kompanija koja se bavi preradom specifičnog otpada i u partnerskom odnosu je sa FCA. U Četsvortu, Kalifornija, gde je sedište ITAP-a, baterije iz elektromodela 500e se vade iz vozila, dezintegrišu se do nivoa pojedinačnih ćelija, kojima se potom meri kapacitet. Rezultati ovih merenja opredeljuju dalji tretman u smislu prodaje ili promene namene ćelija.

Osnivač ITAP-a, Erik Lundgren je želeo da ilustruje vrednost otpadnog materijala, i za primer je uzeo BMW serije 5, koji je poslat na reciklažu. Od njega je napravio električni automobil koji je, sa jednim punjenjem baterija kapaciteta 140 kWh, prešao oko 1.100 kilometara, brzinom koja je prikladna za autoput. Pored toga, ITAP je montirao korišćene solarne panele na krovovima svojih objekata, akumulirajući na taj način energiju u iskorišćenim baterijama. Na ovaj način, obezbeđeno je alternativno elektro snabdevanje kompleksa, ili čak prenos energije u distributivnu mrežu lokalne zajednice.

Ekološki rizik postoji

Ipak, u svakom slučaju, postoji trenutak u kojima korišćene baterije više neće moći da se ponovo upotrebe za slične namene, na iole opravdan način. Razlog tome može biti visok stepen dalje degradacije koji onemogućava čuvanje energije, ili jednostavno preveliko fizičko oštećenje. Zbog svog sastava (kobalt, olovo, litijum), ukoliko se ne tretiraju na ispravan način prilikom reciklaže, baterije jesu ozbiljan ekološki rizik.

Kompanija koja je specijalizovana za reciklažu baterija, Retriev Technologies opisuje sam proces, koji uključuje mehaničko uništenje ćelija baterija, zatim razlaganje sa ciljem ekstrakcije najdragocenijih materijala unutar svake ćelije. Iako je ovaj proces veoma zahtevan sa aspekta neophodne energije, ipak je veoma koristan jer onemogućava da se svi ovi sastojci, potencijalno opasni po čovekovo zdravlje, bez kontrole odbace u prirodu.

Značajan pad cene po kWh

Ono što ne ide u prilog ponovnom i daljem korišćenju baterija koje više nisu podobne za prvobitnu namenu, objašnjeno je u prognozi Bloomberga, u kojoj se navodi da će vrednost baterijskih jedinica, sa tehnološkim progresom, porastom obima proizvodnje i nižim troškovima sirovina, opadati značajno. Tako se iznosi predviđanje da će cena po kWh pasti na svega 73 američka dolara, do 2030. godine. Ovo jesu dobre vesti za kupce električnih vozila, ali će svakako umanjiti značaj pametnog upravljanja iskorišćenim baterijama.

Stav kompanije Tesla je da će se trenutni sistem tretmana akumulatora, koji koriste olovo i kiselinu, preneti i na baterije koje su se nekada koristile u elektromobilima, i to sa verovatno obimnijim angažovanjem samih proizvođača automobila, u tom segmentu.

Svakako da će i zakonska regulative imati odraz na dalji tretman iskorišćenih baterija. Više od polovine američkih saveznih država, zahteva neku formu reciklaže baterija, uključujući i Kaliforniju koja ubedljivo prednjači u prihvatanju koncepta elektromobilnosti. Američki savezni zakoni nalažu reciklažu samo za nikl kadmijumske, kao i baterije koje počivaju na kombinaciji olovo/kiselina, ali je za očekivati da zakonodavac uskoro reaguje i na sve izraženiju potrebu za regulacijom tretmana litijum jonskih baterija.

Priredili: Zvezdan Božinović & AutoRepublika

Izvor: cnet.com

(1269)