Vodonične gorivne ćelije u vozilima (FCEV) – deo našeg sutra

496

Podelite sa prijateljima:

Hydrogen Council koalicija okuplja osamnaest industrijskih lidera koji su se udružili kako bi svetskoj javnosti predstavili kvantifikovanu viziju budućnosti uloge vodoničnih gorivnih ćelija. Ako vam naziv koalicije ne uliva dovoljno poverenja, možda pomogne lista članica: Audi, BMW, Daimler, Toyota, Honda, Hyundai; i još neke kompanije iz srodnih industrija: Air Liquide i Royal Dutch Shell

Studija, koju su u tom smislu članice koalicije pripremile, govori o tome da će primena vodoničnih gorivnih ćelija doneti trideset miliona novih radnih mesta, a da će čak 400 miliona putničkih vozila kao i 15 do 20 miliona kamiona, koristiti upravo ovo pogonsko gorivo. Prognoza je oročena na 2050. godinu, dok će kredibilitet zaključaka istraživanja prvu proveru doživeti 2030. godine, do kada bi, prema nalazima, na ulicama trebalo da bude 10 do 15 miliona ovakvih vozila, kao i pola miliona kamiona.

Vodonične gorivne ćelije bi mogle da nađu primenu u brojnim industrijskim sektorima, ne samo transportnom, odnosno čak jedna petina od ukupno utrošene energije, upravo bi mogla da bude vodoničnog porekla, do 2050. godine. Na tom nivou primene, 20% od hipotetički ostvarenih ciljeva koje su postavile potpisnice Pariskog klimatskog sporazuma, bilo bi pripisivo upravo vodoničnim gorivnim ćelijama.

Jedan od zaključaka studije je da se definisani ciljevi smanjenja štetnih emisija, nikako ne mogu postići samo elektrifikacijom. Kako bi se postigli ekološki motivisani ciljevi, istraživanje navodi da bi bilo potrebno: 80 miliona vozila sa nultom emisijom, i isto toliko plug-in hibridnih vozila, do 2030. “Kladiti se na samo jednu tehnologiju, u smislu željene dekarbonizacije, prilično je nerealno. Ne samo da je malo verovatno, već je i riskantno tolike nade polagati u brzi razvoj neke oblasti. Šta ako ne dođe do tehnoloških proboja kojima se nadamo?” navodi se u istraživanju.

Faktori koji bi mogli da pospeše primenu ovog interesantnog alternativnog pogonskog goriva, se odnose na smanjene troškove, izgradnju neophodne infrastrukture (za šta je predviđena investicija od oko 1.500 evra po vozilu, sa tendencijom pada), troškovi vezani za posedevanje ovakvog vozila koji bi trebali, vremenom da opadnu. Očekuje se da trenutni nepovoljan odnos u troškovima skopčanim sa vlasništvom vozila pokretanog vodoničnim gorivnim ćelijama, u poređenju sa konvencionalnim, padnu na ispod 10%, odnosno da samo toliko bude skuplja sveukupna “nega” vozila sa vodoničnim pogonom. Vremenski okvir za ovako nešto: 2025. do 2030. godine.

Prethodne godine je i IHS Automotive izašao sa rezultatima svojih istraživanja, koja predviđaju da će vozila pokretana vodoničnim gorivnim ćelijama biti potpuna retkost, u narednih deset godina. Po ovoj studiji, 2027. godine, će najviše 0,1% svetske flote automobila, biti sa vodoničnim pogonom. U prevodu, to znači da će predviđena godišnja prodaja biti na nivou od oko 70.000 automobila.

Bilo kako bilo, očito je da su proizvođači veoma ozbiljno shvatili sve agresivnije mere u cilju smanjenja štetnih emisija.

(496)

Podelite sa prijateljima:

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.