U prethodnih nekoliko dana, zvaničnici Evropske unije izvršili su inspekcijski nadzor u prostorijama sva tri najveća nemačka proizvođača zbog sumnji na nedozvoljeno kartelsko udruživanje.
Evropska komisija nije iznela nikakve detalje o početku istrage, izuzev što je navela da je imala razlog za zabrinutost još od jula, a na osnovu napisa u Der Spiegel magazinu, koji je izvestio da su Daimler, BMW, Volkswagen (Audi i Porsche) učestvovali u nedozvoljenim dogovaranjima u pogledu uređivanja cena za dizel, ali i ostale tehnologije, tokom prethodnih decenija. Prva je reagovala kompanija Daimler, prosleđivanjem prijave u kojoj je izražena zabrinutost sa njihove strane, da je možda došlo do nedozvoljenog kartelskog udruživanja. Na ovaj potez, Daimler se odlučio u želji da izbegne eventualne kazne, koje bi usledile u slučaju utvrđivanja ilegalnog dogovaranja na tržištu, a na štetu kupaca. Iz tog razloga, Daimler nije budžetirao nikakva sredstva na ime potencijalnih kazni. Volkswagen se pridružio Daimleru, i istražiteljima stavio sva dokumenta na raspolaganje, takođe u nadi da će na taj način umanjiti eventualnu kaznu za čak 50%, a sve u skladu sa propisima EU. Kompanija BMW takođe, sarađuje sa istražiteljima u punoj meri.
Juče je prvi čovek VW grupe, Matijas Miler, izjavio da se nemački proizvođači, koji su se našli na tapetu, nisu usaglašavali u pogledu tržišnih cena njihovih proizvoda, a što bi moglo da se protumači kao nelegalno kartelsko udruživanje. Na ovaj način, VW se pridružio Daimleru. Naime, i Diter Ceče je prethodnih dana obavestio javnost da nisu postojali nikakvi dogovori koji bi išli ka nanošenju štete kupcima, već naprotiv.
Formalna procedura u pogledu istrage, još uvek nije pokrenuta iz Brisela.
Strateška saradnja među nemačkim proizvođačima nije nikakva novina. Nedavni primeri saradnje se odnose na dogovor brendova BMW, Mercedes i Audi koji su zajednički kupili kompaniju za digitalno mapiranje HERE (nekada u vlasništvu finske Nokije), kao i formiranje zajedničke kompanije za izgradnju mreže punjača širom Evrope, kako bi se pospešio proces elektrifikacije.
Brojni su slučajevi, sa obe strane Atlantika, u kojima su kompanije proglašavane krivim za ilegalnu kartelsku saradnju, a ukoliko bi istragom bila utvrđena krivica, eventualne kazne bi mogle da dostignu čak 10% ukupnog prihoda koje kompanije ostvaruju na globalnom nivou.
(302)
