Seat Leon 1.2 TSI Style 110 ks – 24 časa sa prijateljem

Iz ugla vlasnika

David protiv Golijata

Vozim ovaj automobil sa uživanjem već nešto više od pola godine i skoro mi se na brojaču kilometara pojavila peta cifra.

Ako se budem trudio da „školski“ pišem o dizajnu, performansama, udobnosti i  tehničkim rešenjima, to bi došlo u koliziju sa profesionalnim testom ovog automobila. Zato ću pisati iz ugla nekoga ko ceo vozački vek vozi Seat Leon. Prvi sam kupio 2009. godine dok još nisam imao dozvolu (tadašnja devojka, a sada supruga, ga je izvezla iz salona), a krajem prošle godine ga zamenio za aktuelni model.

Zašto opet Leon? Pa zvučaće verujem čudno, ali glavni razlog je možda bilo nestrpljenje da sačekam dolazak Atece. Drugi razlog je bila po mom mišljenju odlična promotivna ponuda lokalnog dilera. Treći – supruga koja je odmah preračunala da za razliku u ceni između Leona i Atece možemo napraviti tronedeljnu turu po Južnoj Americi. I eto mene opet za volanom Seat Leona – tj. eto supruge koja ga je, ovog puta isključivo zbog tradicije, dovezla od salona do kuće.

Prvi kilometri – je l’ radi ovaj start-stop?

Prvi utisak u vožnji na mene je ostavio zvuk, ili tačnije odsustvo zvuka motora. Sigurno da tom utisku doprinosi prilično glasan 1.9 TDI koji je lepo terao moj prethodni Leon nekih stotinak hiljada kilometara, ali motor novog člana porodice (1.2 TSI) se uz normalno pojačan zvuk sa radija jedva čuo u vožnji po gradu. Dobro, tih prvih par nedelja sam se trudio da poštujem preporuku proizvođača i ne teram ga u visoke obrtaje. Kasnije sam primetio da mali 1.2 TSI ume da pusti glas, ali nikada ni približno jako kao stari dizel. Pri startovanju je takođe toliko tih da sam se u prvim kilometrima na semaforima pitao da li start-stop sistem radi kako treba i da li se motor startovao posle pritiska na kvačilo.

Prva vangradska vožnja…

Posle nepunih mesec dana od kupovine zaputili smo se put Kopanika. Bio je novembar, još uvek bez snega ali je Leon bio obuven u Ultra Grip 8. Na autoputu tempomat na 130 km/h, šesti stepen prenosa, obrtomer na otprilike pola skale do crvenog, motor tih, gume bogami ne. Isključujemo se sa autoputa i idemo preko Kruševca, Brusa i Brzeća. Trudim se da slušam putni računar koji me savetuje kada da menjam brzinu naviše, navikavam se na menjač, ali sve vreme imam utisak da je računar programirao neki ekološki fanatik koji po svaku cenu želi da smanji potrošnju. Za krstarenje konstantnom brzinom još su njegovi saveti imali smisla, ali kad je krenuo uspon nikako. Motor se uvek radovao i brzo odazivao na gas kada je bio u stepenu niže u odnosu na preporuku putnog računara. Preticanje je takođe u početku bilo problematično. Imao sam utisak da motor iako nominalno 5 ks snažniji od starog Leona neuporedivo slabije vuče (istina uz niži obrtni moment). Na sreću, prvi utisak me je prevario – jednostavno, transmisija je tražila malo duže privikavanje i malo odlučniji pritisak na papučicu gasa. Uz nešto  češće hvatanje za ručicu menjača nego što sam navikao, bez problema nas je tog novembarskog petka popeo na Kopaonik… u februaru i na Staru Planinu, a u martu još jednom na Kop.

… i prvi sneg

Poslednjeg dana boravka na Kopaoniku – sneg! Krećemo iz vikend naselja . Nalazimo se u centru kod Konaka, pratim bez problema BMW X5 mog prijatelja dok se krećemo u pravcu Jarma. Moj Leon pristojno ubrzava, sigurno koči – sistemi za bezbednost se ne pale (valjda rade?!) – sve u svemu lepo se ponaša po neočišćenom putu. Dolazimo do Jarma, BMW X5 sa pogonom na sva 4 točka savlađuje 15 metara uspona po neutabanom snegu na ulazu u garažu bez problema, ja za njim po njegovim tragovima… kad opa! Na otprilike sedmom metru gubim trakciju i ni makac, ESP se pali (dobro je – radi!) ali ne vredi. Posle par pokušaja, sa i bez ESP-a, odustajem i parkiram ga pored puta, pomalo razočaran i nekako ubeđen da bi moj stari dizel to izgurao.

Mlađi brat nadmašio starijeg…

Prvo što upada u oči kao unapređenje u odnosu na prethodni model su centralna konzola i kontrolna tabla – monohromatski ekran zamenjen je ekranom u boji, ekran između brzinomera i obrtomera pruža mnogo više informacija, više komandi na volanu, komande klima uređaja su mnogo bolje rešene, kontrola pritiska u gumama – praktično sve što nije direktno u vezi sa samom vožnjom je unapređeno. Jednostavno rečeno – novi model je prosto održao korak sa razvojem digitalne tehnologije. Mlađi brat je dobio i naslon za ruke i par dodatnih pregrada za sitnice. A da… uz novi model su došla i dva daljinska „skakavac“ ključa i originalne patosnice – uz prošli samo jedan, a patosnice sam morao da kupim naknadno.

… ali je neke lekcije i propustio

Definitivno najveći korak u nazad u odnosu na prethodnu verziju su sedišta. Udobnost i držanje sedišta u prethodnoj verziji su bez preterivanja mogli da se porede sa višom klasom. Službeno vozim Audi A6 i ako zanemarimo dizajn, polu-kožu i S-Line vez, odgovorno tvrdim da sedišta mog starog Leona ni po čemu drugo ne zaostaju. Drže u krivinama mojih 110 kilograma apsolutno identično kao i nekoliko puta skuplji model iz iste grupacije. E, u ovom novom je druga priča – bočna potpora je tu tek da se kaže da je ima. Sunđer na bočnim ivicama mek, a budi sumnju i u trajnost. Čak je i štof primetno lošiji u odnosu na prethodnu verziju.

Što se tiče ponašanja u krivinama i tu je prednost na strani starijeg brata, mada razlika nije toliko primetna, a možda nešto lošijem utisku doprinose već pomenuta sedišta.

I još par sitnica za kojima aktuelni Leon zaostaje za prethodnim modelom – u istom nivou opreme nema elektrosklopive retrovizore, a nema ni automatsko paljenje kratkih svetala kada se smrkne.

Da zaključim

Za ovih 8 meseci moj novi Leon je dobio prvu vinjetu (Slovenija), dobio prvu ogrebotinu na parkingu, nosio 4 para skija na krovu, jednom se zaglavio u snegu, obišao Istru i sever Italije i ono na šta sam posebno ponosan – opisan na portalu Autorepublika.com.

Iako inicijalno skeptičan po pitanju snage malolitražnog motora, odgovaran od strane stručnjaka i „stručnjaka“, u početku blago razočaran performansama (razočaranje brzo prošlo nakon privikavanja) posle 10 hiljada kilometara ubeđen sam da je Seat Leon 1.2 TSI u Style paketu opreme u trenutku kada sam ga kupio bio „best buy“ u pogledu odnosa cene i onoga što se za novac dobija… mada moram da priznam da me je malo steglo u grudima, a srce zaigralo kada sam se pre desetak dana kod Požege mimoišao sa jednom Atecom.

Boris Popovski

Seat Leon 1.2 TSI Style 110 ks

Karoserija, dimenzije, masa

Motor

Pogon

Šasija i kočnice

Performanse

Potrošnja i emisija

Cena

Dobre strane:

Loše strane: