Peugeot 301 1.6 HDi – Šampion štedljivosti

Četiri godine je prošlo od kada je moja malenkost testirala Peugeot 301, „novi model starog imena“. Utisci su svojevremeno bili prilično pozitivni, a osveženi primerak za 2017. godinu donosi brojna unapređenja i predstavlja značajnu nadgradnju u odnosu na „stari“.

Već na prvi pogled se primećuje da je novajlija u dizajnerskom smislu otišao prilično daleko, posebno kada su anfas i zadnjica u pitanju. Maska hladnjaka u 3D maniru je manja, šira i mnogo karakternija, sa „lavićem“ u sredini, koji je izmešten sa „nosa“ prethodne verzije, dok je donji usisni otvor vidno naglašeniji.

Farovi su takođe ubedljivijeg stajllinga sa LED dnevnim svetlima, ispod kojih se nalaze svetla za maglu. Sve u svemu, anfas automobila izgleda pozitivno agresivnije nego ranije, čemu doprinose i masivniji odbojnici.

Generalno gledajući, razlike se najteže mogu uočiti iz profila. Što se zadnjeg dela tiče, poklopac prtljažnika je praktično ostao isti, dok grafika zadnjih svetala deluje mnogo modernije i atraktivnije nego ranije, čak prestižnije u odnosu na mnoge skuplje modele automobila.

U dizajnerskom smislu to je definitivno pun pogodak, baš kao što je to maska hladnjaka, kada je prednji deo vozila u pitanju. Eto kako dva detalja stajlinga mogu umnogome da (pozitivno) promene vizuelni utisak.

Enterijer

Očekivanja, kada je kabinski prostor u pitanju, nisu bila visoka, računajući prethodno iskustvo. Ipak, prvi utisak je bio sasvim pozitivan. Jedino je obilje tvrde plastike „javljalo“ da imamo posla sa jednim „niskobudžetnim“ modelom, mada u Peugeotu ne žele da na taj način etiketiraju 301-icu. Međutim, neki detalji, poput klavir crnih insertacija na volanu, ručkama vrata i duž srednjeg dela armaturne table, uspeli su poprilično da podignu utisak „prestiža“. Samom dizajnu armaturne table se nema šta zameriti. U minimalističkom je stilu, sa instrumentacijom koja je lako čitljiva i simpatičnim info-zabavnim sistemom sa ekranom od 7 inča na gornjem delu centralne konzole i integrisanom 3D Tom Tom navigacijom. Takođe, putem Mirror Screen Triple Play funkcije se sadržaj sa displeja pametnog mobilnog telefona može preneti na ekran info-zabavnog sistema.

Volan, sem što je ulepšan sjajno crnom insertacijom, zaravnjen je na dnu, što unosi i sportski aspekt u čitavu priču.

U prvi mah, moja malenkost je ostala zbunjena zbog odsustva TFT displeja između brzinomera i obrtomera, na kojem bi trebalo da se očitavaju informacije putnog računara. Umesto toga, tu je info o preostaloj količini goriva, zadatoj brzini na tempomatu i pređenoj kilometraži. Međutim, svi podaci vezani za potrošnju, prosečnu brzinu i autonomiju, mogu se očitati na ekranu info-zabavnog sistema. Naš test automobil, prilično bogato opremljen, poseduje i već spomenuti tempomat i manuelni klima uređaj sa digitalnim prikazom.

Da budemo realni, Peugeot 301 nije napravljen da bi odisao luksuzom ili sportskim atributima. On je pre svega praktična, kompaktna trozapreminska limuzina, koja se savršeno uklapa u opšta načela brojnih svetskih tržišta.

Naslon zadnje klupe je deljiv u odnosu 60/40, a sam prtljažnik poseduje korisnu zapreminu od minimalnih 506 do maksimalnih 640 litara. Napred, u džepove vrata mogu da se odlože predmeti poput 1,5-litarskih boca, dok čaša sa omiljenim napitkom može da bude nadohvat ruke, u otvoru neposredno ispred ručice menjača.

Ergonomija je sasvim solidna, značajno bolja u odnosu na recimo Daciju Logan ili Sandero. Sedišta presvučena kombinacijom kože i tkanine su udobna, ali ne i za neku preterano sportsku vožnju, jer izostaje neophodna lateralna podrška. Ipak, treba spomenuti srednji naslon za ruke, jer dobro dođe, posebno prilikom duže vožnje. Na zadnjoj klupi bez problema mogu udobno da se smeste dvoje odraslih putnika prosečne visine.

Motor/menjač – više nego efikasna kombinacija

Kao i test model iz 2013., i novajlija je pogonjen 1,6-litarskim HDi motorom, ali ovoga puta sa 100 ks (raniji 92 ks). Maksimalni obrtni moment je takođe povećan, sa 230 na 254 Nm.

Ogibljenje je kalibrisano za potrebe „rastućih tržišta“, što znači da je optimizovano da se nosi s lošim putevima. I zaista, 301-ica, više nego solidno upija rupe i neravnine na putu, posebno kada uzmemo u obzir pripadnost segmentu – ovaj Peugeotov model leži na produženoj platformi 208.

Da se ne radi o „rasnom sportisti“, sasvim je jasno. S jedne strane, naš „Francuz“ ne donosi „zabavu u vožnji“ oštrim i preciznim prolascima kroz krivine i zvukom moćnog motora, ali zato uzvraća drugim vrlinama. Naginjanje karoserije je osetno, odziv na volanu nešto tuplji i ne toliko direktan, a prenosni odnosi petostepenog manuelnog menjača su „beskrajno“ dugi.

Međutim, kada se svedu računi, evo osmeha na licu, jer je naš Peugeot 301 1.6 HDi trošio u proseku 4,8 litara evro dizela na 100 kilometara, s tim što ova vrednost, ukoliko se pazi sa pritiskom na papučicu gasa, može spustiti još niže. Koliko je ovom sjajnom rezultatu doprineo motor, toliko je za njega zaslužan i menjač.

Snaga od 100 konja je sasvim dovoljna za ovu karoseriju, što na kraju krajeva dokazuju i brojke kada je o performansama reč. Iz stanja mirovanja do „stotke“, 301-ica pogonjena 1,6-litarskim turbo dizelom ubrzava za 11,9 sekundi, a maksimalno može da pojuri do 183 km/h. Pri krstarećim brzinama na autoputu u okviru legalnih vrednosti, šumovi prouzrokovani strujanjem vazduha i kotrljanjem točkova, zaista su minimalni, naravno u skladu sa kategorijom kojoj ovaj automobil pripada. Ipak, kada se pređe limit od nekih 120 km/h, motor postaje bučniji.

Rezime

Peugeot 301 1.6 HDi u vrhunskom, Allure paketu opreme, košta 13.890 evra (akcijska cena), s tim što je naš test model nešto skuplji zbog dodatne opcione opreme.

Bez dileme, reč je o sjajnom odnosu uloženog i dobijenog. Treba imati u vidu da će kupci ovog automobila moći da pređu veliki broj kilometara uz zaista niske troškove. Ako kao ukupan prosek postavimo (optimističku) vrednost od 7 litara i „zaokružimo“ potrošnju 301-ice na 5 litara, dobićemo razliku od 2 litre na pređenih 100 kilometara. Dalje, ukoliko u obzir uzmemo da vozači u Srbiji u proseku pređu godišnje između 10 i 15.000 kilometara (kao reper ćemo uzeti nižu brojku), dolazimo do podatka da vozači 301-ice godišnje štede na osnovu potrošnje goriva (grubo računato) najmanje 30.000 dinara godišnje. Dalja ušteda se naravno ostvaruje kroz relativno nisku cenu registracije i niskih tekućih troškova.

Dakle, Peugeot 301 1.6 HDi predstavlja prilično racionalnu kupovinu za većinu srpskih vozača. Pored navedenih vrlina, ovaj automobil je prilično svestran što se upotrebnog aspekta tiče, jer zadovoljava gotovo sve sem terenske vožnje. Može da posluži kao porodično vozilo, odličan je u gradskoj eksploataciji a „ne stidi“ se da se uputi i na dalji put, recimo u Grčku na more.

Bez mnogo dilema, u slučaju Peugeota 301 1.6 HDi, imamo posla sa racionalnim izborom kada je kupovina automobila u pitanju.

Tekst i foto: Pavle Barta

(19363)