Chrysler 300C – možda poslednja prilika za test vožnju

Chrysler 300C – možda poslednja prilika za test vožnju

„Vidimo se u čitulji“

Serđo Markione (Sergio Marchionne) je jasan – svaki proizvod koji ne donosi rezultate i profit će biti ugašen. Prvi čovek Fiat-Chrysler grupe (FCA) se brzo dao na posao da ispuni svoja obećanja i u rekordnom roku na američkom tržištu ugasio Dodge Dart i Chrysler 200 – dva proizvoda koja su predstavljena pre svega nekoliko godina.

To je ostavilo Chrysler diviziju sa samo dva proizvoda – veoma uspešnim minivanom Pacifica i velikim i poznatim sedanom 300. Kada se zna da je njegova prodaja najniža još od recesije iz 2008. godine, postavlja se pitanje da li je Markione spreman da ugasi i ovaj legendarni američki automobil. Testirali smo 2017 Chrysler 300C sa Hemi motorom da se uverimo da li on još uvek ima svoje mesto na tržištu.

Ikona američke automobilske industrije

Chrysler 300 se smatra jednom od najvećih legendi u Sjedinjenim Američkim Državama. On je originalno debitovao 1955. godine pod C-300 oznakom, a ime je dobio po snazi od 300 ks dok je slovo „C“ označavalo „coupe“ (kupe). Sve do kasnih 1960-ih godina 300 je bio jedan od najmoćnijih serijskih automobila s ove strane okeana, a onda je iznenada ugašen posle 1971. godine. Chrysler je vratio svoju najpoznatiju oznaku 1999. godine na modelu 300M, ali za našu priču je najbitnija sadašnja generacija, koja je stigla 2005. godine.

U navedenom periodu, Chrysler je imao saradnju sa nemačkim Daimlerom (koji je, između ostalog, vlasnik Mercedesa i Smarta) i očajnički je tražio veći sedan sa ciljem da postane duhovni naslednik klasičnog C-300 sedana. Ono šta je mučilo kompaniju u tom momentu je podatak da još uvek nije imala platformu sa pogonom na zadnje točkove.

Salon automobila u Njujorku 2003.

Sve oči su bile uprte prema Chrysleru na salonu automobila u Njujorku 2003. godine. Prelepi veliki sedan 300, dizajniran od strane Ralfa Džila (Ralph Gilles), je privukao veliku pažnju iako je još uvek bio u koncept formi. On je delovao toliko agresivno i moćno da je od prvog trenutka podsetio na slavne dane kompanije i delovao kao da svakog momenta iz njega može da izađe Al Kapone (Al Capone) ili Laki Lućijano (Lucky Luciano). Nije bilo potrebno mnogo vremena da 300 uđe u serijsku proizvodnju, a to se desilo već sledeće godine. Da bi se investicija isplatila na tržište je stigao i „blizanac“ Dodge Magnum, koji je pružao identičnu mehaniku, ali specifičan dizajn i bio je dostupan samo kao karavan. Magnum ni u jednom momentu nije opravdao očekivanja i njegovo gašenje je najavljeno već posle 2007. godine, ali je 300 postao ogroman hit. Već u debi godini prodaja je dostigla približno 150.000 primeraka, uz proglašenje za automobil godine po izboru uglednog Motor Trend magazina, a kasnije je debitovao još nekoliko „blizanaca“ kao što su Charger i Challenger. Koliko je 300 bio popularan možda najbolje potvrđuje podatak da je i Barak Obama (Barack Obama) posedovao jedan primerak pre nego što je postao američki predsednik.

300 danas

Trenutna generacija 300 je predstavljena 2011. godine, ali je u velikoj meri zadržala sve karakteristike prethodnika. Dizajn je osvežen, mehanika unapređena, a pažnja polako počela da pada. Veliku ulogu u tome je imala i recesija zbog koje se publika sve više okretala prema manjim i ekonomičnim proizvodima, a slična situacija je i u današnja vremena kada dominiraju krosoveri i terenci. U 2016. godini Chrysler je prodao samo 53.058 primerka, što je više nego tokom nekoliko godina recesije, ali daleko od zlatnih dana kada je ovaj automobil bio u centru pažnje. Šta je onda tačno problem? Da li se ukus kupaca promenio u velikoj meri ili je 300 jednostavno previše zaostao i ne može više da sakriva godine?

Testirani model

Na našem testu se našao 300C iz 2017. godine sa tek nešto više od 10.000 milja (oko 16.000 km) na satu. Samo slovo „C“ u imenu označava da je reč o jednom od V8 modela koji zauzimaju sredinu ponude. Dok V6 verzije dolaze u nekoliko nivoa opreme (Touring, Limited i S), V8 motor se može dobiti samo u dve verzije i to testiranom C i moćnijem SRT-8 visokih performansi. Njegova početna cena iznosi 38.635 dolara, a interesantno je da su u ponudi samo tri opcije – moćniji audio sistem od 1.995 dolara, zatim HID farovi od 895 dolara i na kraju takozvani „SafetyTec“ sa modernijim sigurnosnim merama od 2.995 dolara. Spomenuta cena je oko 6.000 dolara viša u poređenju sa osnovnim modelom, ali moramo spomenuti da je C takođe značajno bolje opremljen.

Generalni utisak nekada

Prva generacija 300 se može opisati kao „nije zlato sve što sija“. Istina, njegov dizajn je bio takav da je predstavljao američku automobilsku industriju u najboljem svetlu i teško da bi mogao biti pomešan sa nekim drugim automobilom na ulici (mada će neki reći da previše liči na određene Bentley modele).

Novi partner Daimler je takođe želeo da pomeri Chrysler stepenicu više i da konkuriše skupljim proizvodima kao što su Buick i Lincoln umesto što se bori protiv jeftinijih Fordova i Chevroleta. Ali posle samo nekoliko minuta za volanom bilo je očigledno da 300 nije ni približno dobar u vožnji kao što se činilo na prvi pogled. Moja najveća kritika je bila na račun enterijera – jeftina plastika ne samo što je izgledala ružno već je takođe bila loše završne izrade i pravila zvukove škripeći svaki put kada bi automobil prošao preko rupe na putu. Ni mehanika nije bila na mnogo boljem nivou, posebno ako je vaš 300 bio opremljen standardnim 2,7-litarskim motorom i dugo godina će da predstavlja najveću manu.

Šta se desilo sa dizajnom?

Od tada nekoliko stvari se promenilo. Kada je osveženi model predstavljen 2011. godine, dizajn je u velikoj meri ličio na prethodnika, ali smatram da je Chrysler upropastio najbolju stvar kod ovog automobila. Nestale su sve agresivne linije koje su krasile 300 u prošlosti, a novi dizajn je delovao dosta elegantnije – što i nije čudno kada se zna da je kompanija do tada dobila novog vlasnika u vidu Fiata. Ovo je shvatio i sam Chrysler pa je 2015. godine predstavio još jednu osveženu verziju sa većim grilom, spuštenom haubom i nešto izmenjenim branikom. Ove promene su donele određenu dozu agresivnosti, a iako je dizajn svakako subjektivno mišljenje smatram da 300 deluje previše bezlično u moru sličnih proizvoda. Sve ipak nije tako crno, pa sudeći po Chrysleru naš testirani 300C pruža crnu masku upravo da bi bio agresivan, dok neki ostali modeli (kao što je 300S) poseduju više hroma da bi se stekao utisak luksuza. Tu su i određene linije za koje mislim da su unapređenje, kao što su zadnja svetla koja sada imaju po 48 LED lampica i zbor felni od 17 do 20 inča.

Enterijer

Slično kao i kod ostalih prozvoda od kada ga je preuzeo Fiat, i 300 stiže sa velikim brojem unapređenja po pitanju enterijera. Tu je i dalje veliki broj jeftinih detalja, ali kada usporedimo testirani model sa onim od pre samo pet ili deset godina, razlika ja više nego očigledna.  Jeftiniji materijali se nalaze uglavnom na dugmićima za otvaranje prozora i zaključavanje vrata, zatim komandama za klimu i na kraju svi sivi detalji koji su da se dobije impresija hroma. Ali na ostatak enterijera nisam imao većih zamerki. Sat za brzinu je detaljan i pregledan, a vozač može po želji da podesi koje informacije želi da vidi. Velike pohvale dobija i 8-inčni monitor, koji je definitivno jedan od najboljih koje sam ikada video u nekom Chryslerovom proizvodu. U prošlosti bi me uglavnom dopao daleko manji ekran bez ikakvih opcija, ali naš 300 je imao gotovo sve u ponudi. U današnja vremena gotovo svi povezuju mobilne telefone pa na taj način koriste muziku, navigaciju i slično, ali se Chrysler potrudio da pruži identičnu opremu u samom automobilu i sve to kao deo standardne opreme. Satelitski radio pruža oko 1.000 stanica iz SAD, Kanade i Meksika, navigacioni sistem je bez greške i, na moje veliko iznenađenje, odlično prepoznaje sve komande na glas (čak i sa mojim teškim akcentom), a ovaj sistem takođe dozvoljava da se sa interneta skine bilo koja aplikacija i instalira u automobilu. Simboličan detalj je mali sat dizajniran u retro stilu koji ovom automobilu svakako daje poseban karakter.

Sedišta su baš onakva kakvim ih očekujemo – kao fotelje. Velika i udobna i idealna za duže vožnje. Prostor na zadnjim sedištima nije toliko veliki koliko se očekivalo od automobila dimenzija kao što je 300, pa se isto može dobiti i kod nekih daleko manjih proizvoda. Sam „nedostatak“ prostora (ako ga tako mogu nazvati) se ne primećuje samo na zadnjim sedištima. Moja kritika ide i na račun kutije između sedišta koja nije preterano velika i može da primi tek nekoliko stvari. Slična situacija je i sa držačima za čaše – ne samo što su dostupna samo dva već su dovoljno veliki tek da prime manje flaše.

Jedan detalj koji mi se mnogo dopao je pozicija automatskog menjača. Chrysler već neko vreme nema tradicionalnu ručicu menjača već poveće dugme, ali u prošlosti njegova pozicija nije bila baš najbolje osmišljena. Naime, ono se nalazilo nedaleko od dugmeta za podešavanje klime pa nije bilo retkost da greškom krenem da koristim pogrešno dugme. Pozicija je sada pomerena između sedišta pa samim tim više ne može da dođe do slične greške.

Mehanika

Jedna kategorija gde 300 nikada nije zaostajao je njegov fantastični Hemi motor. Originalno razvijen za Ram pikape, Hemi nije bio preterano moćan za svoju zapreminu, ali je uvek donosio odličnu kombinaciju snage, performansi i kvaliteta. Nova generacija Hemi motora je i dalje zapremine 5,7 litara, a sada razvija 363 ks i 527 Nm obrtnog momenta. Ispod nje se nalaze dva Pentastar V6 motora zapremine 3,6 litara sa 292 ks i 300 ks dok je vrh ponude još jedan Hemi V8 zapremine 6,4 litre sa 470 ks. Nažalost, iako je blizanac Charger dobio spomenuti motor i sa kompresorom sa 707 ks, takva verzija nije dostupna kod 300. I pored težine koja dostiže skoro dve tone, 300C je veoma spretan automobil. On može da ubrza do 100 km/h za samo 5,1 sekundu dok je maksimalna brzina limitirana na 230 km/h. Međutim, V8 verzije čine svega 15% od ukupne prodaje 300 najviše iz razloga što spomenuti Pentastar V6 motor pruža visok obrtni moment na niskim obrtajima pa samim tim većina vozača i neće moći primetiti razliku u gradskoj vožnji. Sa druge strane, C dodaje i veće kočnice i modifikovano ogibljenje.

Kada već spominjemo vešanje, da spomenemo da se ono nije menjalo od kada je ovaj automobi originalno predstavljen, a ono ima još dužu istoriju. Naime, takav tip je razvio bivši partner Daimler još 2003. godine za tadašnji Mercedes E klase, a iako mnogi misle da je 300C samo prepakovani „Nemac“, to svakako više nije istina. Naime, tokom godina, Chrysler je unapređivao svoj model pa je izgubio veliki deo mehanike kao što su dizel motor i menjač od svog nemačkog rođaka. Tokom osveženja 2015. godine je stigao i potpuno novi osmostepeni automatski menjač, koji prenosi snagu na zadnje točkove. Dok je pogon na sva četiri točka opcija na V6 modelima, iz Chryslera kažu da je samo 1% kupaca V8 modela izabrao pogon na sva četiri točka u prošlosti pa samim tim nije bio koristi da on opstane u proizvodnji.

Potrošnja

300C često deluje kao tenk pa se samim tim i očekuje da će i da troši kao tenk. Sudeći po fabričkim podacima, ovaj automobil bi trebalo da ima prosečnu potrošnju od 14,7 litara u gradu i 9,4 litre na autoputu. Moja vožnja se uglavnom odnosila na autoput u idealnim vozačkim uslovima i pri brzinama do 120 km/h i na kraju dana sam dobio kombinovanu potrošnju od 12,3 litre. Da budem iskren, malo me je navedena brojka i razočarala, posebno zato što su američki V8 motori poznati kao izuzetno elastični na autoputu, pa sam tako uspevao da izvučem i manju potrošnju u nekim većim pikapima.

Sigurnost

Sudeći po Chrysleru, 300 pruža preko 80 sigurnosnih delova, ali popularni SafetyTec paket opreme je i dalje samo opcija. On je velika preporuka pošto su standardne sigurnosne mere, bar one sa kojima sam se ja sreo, izuzetno niske. Vozač ne dobija nikakvo upozorenje ukoliko krene da skreće sa glavnog puta ili ukoliko je previše blizu automobila ispred sebe, što je nešto što bi trebalo biti standard na automobilu sa takvom cenom. Spomenuti SafetyTec rešava te probleme pa tako dodaje automatsko kočenje u slučaju opasnosti, upozorenja o „mrtvom uglu“, automatsko podešavanje farova zavisno od uslova vožnje i pomoć pri parkiranju. Čak i bez takvog paketa opreme, 300 je siguran automobil i dobio je najveće moguće ocene na testovima sudara.

Utisak vožnje

300C nije sportski sedan, pa samim tim od njega se i ne može očekivati da će se ponašati na putu kao BMW serije 5 ili Audi A6. On je i dalje veliki i teški sedan namenjen za vožnju na duže relacije, što znači da je izuzetno udoban, ali takođe pruža i dovoljno snage da bez problema dostigne veće brzine kada je potrebno. Ipak, na moje veliko iznenađenje, on je lakši za vožnju nego što se originalno činilo. Dugačka hauba i kratka stakla daju impresiju da je reč o značajno većem automobilu, ali je vidljivost izuzetno dobra pa tako ni gradska vožnja više nije izazov. Iako je Chrysler uložio velike napore da smanji težinu, osećaj je da je 300 i dalje pretežak i nije namenjen za ozbiljnije krivine. Mercedesovo vešanje će ih savladati bez većih problema na nižim brzinama, ali pri većim brzinama šanse su velike da ćete završiti u jarku. Sedišta, iako izuzetno udobna, takođe nisu namenjena za bržu vožnju u krivinama i svakako ne pružaju visoku podršku. Sama vožnja u normalnim uslovima je bolja nego ikada pre pa je tako 300C moćan, udoban i tih.

Nejasna budućnost

Kada se zna da većina kupaca ovog automobila izabere V6 opciju, niko nije iznenađen vestima da bi on uskoro mogao da pređe na novu platformu sa pogonom na prednje točkove. Ostala dva blizanca (Dodge Charger i Challenger) i dalje privlače veliki broj kupaca, posebno Charger koji je takođe popularan kao policijski automobil. Takođe, nije isključena ni opcija da ceo brend bude ugašen „zahvaljujući“ podatku da on privlači svega oko 150.000 kupaca na godišnjem nivou, čime bi Pacifica postala novi model Dodgea ili čak Rama (pošto ni Dodgeu ne cvetaju ruže i trenutna ima samo tri modela u prodaji). Bez obzira šta budućnost donosi, 300 će ostati upamćen kao tradicionalni američki sedan koji u najboljem svetlu predstavlja automobilsku industriju svoje države. On možda nije više mlad i moderan kao neki konkurenti, ali je tokom svoje kratke karijere uspeo da napiše stranice istorije.

Zoran Tomasović

(4201)