Citroen C3 – Guliverov korak francuskog Liliputanca

Koja je misao koja nam se prva javila pri pogledu na novi Citroen C3? Odgovor nije težak, a dotična asocijacija glasi: C4 Cactus. Dva modela liče do te mere da je kolega nesvesno krenuo prema slučajno parkiranom Cactusu, a ne prema C3 koji se nalazio iza njega.

Dakle, sasvim je jasno gde leži inspiracija za stajling Citroenovog pulena iz B segmenta. Ovo nikako nije nepoznata teritorija za francuskog proizvođača, naprotiv. Pa, pomislimo samo na legendarne modele poput „Spačeka“, Saxoa, koji ruku na srce, u prošle dve generacije C3 nisu imali dostojne naslednike. Izvesnu dozu „hajpa“ kod mediokritetski orijentisanih „ljubitelja“ automobila i „stručnjaka“ u takozvanim „specijalizovanim medijima“ je izazvao DS3, dok su oni mudriji gledali sa strane s pravom pretpostavljajući u kakav neuspešan projekat se upustio Citroen. Na svu sreću, francuski proizvođač je prepoznao gde nije štimalo, tako da je „ispeglao“ sve greške iz prošlosti sa novim C3.

Već smo utvrdili da novi predstavnik u B segmentu neodoljivo liči na C4 Cactus. Čak mu je i forma više „krosoverska“ nego tipična za kategoriju automobila kojoj pripada. Tu su čak i famozni „Airbump“ bočni jastuci na karoseriji.
Unutrašnjost je praznik za oči za sve ljubitelje francuske automobilske škole. Ukusno pozicionirani akcenti poput žutih šavova daju poseban „šmek“, a minimalistički pravac prati aktuelne trendove. U odnosu na prošli C3, novajlija je pravi „penthouse“. No, hajde da se vozimo…

Vožnja

Model na našem testu je pogonjen 1,6-litarskim BlueHDi agregatom od 75 ks i 233 Nm maksimalnog obrtnog momenta. Najveću snagu ostvaruje pri 3.500 a obrtni moment pri 1.750 obrtaja u minuti . Dakle, rasterećen je do maksimuma. Pored toga, idealan je za gradsku eksploataciju. Što se otvorenog puta tiče, ipak je poželjno razmotriti neku snažniju verziju. Naravno, to u potpunosti zavisi od praktičnih potreba, ne toliko od afiniteta, jer se u urbanim uslovima razlika u snazi i ne oseti posebno.

Turbo dizel motor isporučuje sasvim dovoljno snage ali se njegova gruba priroda oseti, kako auditivno tako i taktilno. Ipak, preporučujemo je za sve one koji u planu imaju prevaljivanje velikog broja kilometara.
C3 1.6 BluHDi nije trkač, niti ima aspiracija da to bude. Sprint do „stotke“ obavlja za 15,5 sekundi a može da pojuri do maksimalnih 169 km/h. Mada mu „obuća“ dolazi u vidu za njega glomaznih točkova od 17 cola, prilično je „mek“. To naravno znači da dobro upija rupe i neravnine na putu, ali se danak plaća u izraženom naginjanju karoserije. Zaključak? Kao stvoren je za dame koje ionako ne žele da se upuste u bilo kakvu vrstu jurcanja. Menjač je petostepeni manuelni, sa nešto dužim hodom ručice, što se neće svideti nižim vozačima, posebno pri operaciji „prema napred“. Prenosni odnosi su takođe dugi, što doprinosi dobrim rezultatima kada je reč o ekonomičnosti i emisiji izduvnih gasova.

Iz navedenog se da zaključiti da C3 nije okretan poput nekih konkurenata iz segmenta. Mada izgleda bolje od većine, što se vozne dinamike i odziva tiče, ipak je sasvim prosečan. Međutim, ko ne želi da se upušta u ulične trke i ima karting umesto automobila, uživaće u onome što C3 ima da „kaže“.
Što se vozačke pozicije tiče ona je sasvim solidna sa izdašnim rasponom podešavanjem sedišta i volana. Zapravo, C3 dominira kada je reč o vozačkoj i suvozačkoj poziciji, ali se zamerka može uputiti nedovoljnoj lateralnoj podršci.
Sve u svemu, C3 nije vozački automobil. Njega bismo pre mogli okarakterisati kao „lifestyle“ model, atraktivan i vizuelno poseban, a oni kojima „benzin teče u venama“, treba da potraže sa sebe neki drugi model u B segmentu.

Enterijer
Unutrašnjost je estetski prijatna. Ko voli francusku školu dizajna kabinskog prostora, uživaće u novom C3. Kao što moderni trendovi nalažu, nema viška dugmića, ergonomija je sasvim dobra, a info-zabavni sistem sa Mirror Link ekranom osetljivim na dodir od 7 inča (opcioni u Feel paketu opreme), zadovoljava sve savremene kriterijume.

Ono što pozdravljamo su A stubovi koji nisu „ugojeni“, tako da obezbeđuju preglednost prema napred za primer. Naravno, kao što je slučaj sa velikom većinom novih modela, problem je u preglednosti prema nazad. Zadnji prozor je plitak zbog dizajna krova koji je blago padajući i debelih zadnjih stubova. Ipak, ništa što mala investicija u vidu zadnje kamere ne može da reši.

DAB radio i Bluetooth konekcija se podrazumevaju a pametni mobilni telefon može da se upari sa info-zabavnim sistemom. Ovo je još jedan od domena u kojem je C3 među vodećima. Doduše, sama postavka menija bi mogla da bude malo bolja.

Mada plastika u C3 jeste generalno tvrda, napravljena da je traje. Kvalitet izrade je odličan, parazitskih zvukova nema, tako da je Citroenov pulen na nivou klase, ako ne i iznad proseka. Možda neki konkurentski modeli deluju solidnije unutar kabine, ali u isto vreme ne mogu da se mere sa C3 što se vizuelnog ugođaja tiče. Ambijent koji donosi naš test automobil je za čistu peticu.

Već smo spomenuli, prednja sedišta su takođe segment u kojem C3 imponuje, naravno, u skladu sa standardima klase kojoj pripada. Čak i gabaritniji vozač i suvozač će se lepo smestiti na svoja mesta.

Praktičnost je osigurana brojnim odeljcima za odlaganje razno-raznih stvarčica. U džepove u vratima mogu da se smeste manji predmeti i flašica od 0,5 litara. Držači za čaše se podrazumevaju, a nalaze se ispred ručice menjača i iznad odeljka za mobilni telefon. Pretinac ispred suvozača je takođe sasvim solidan.

Koliko je napred superioran, C3 je pozadi unutar proseka. Prostor za noge je „knap“ kada su vozač i putnik iza njega visine od oko 1,80 metara. Sve iznad tog proseka može da bude problem. Prostor u visini glava takođe nije preterano izdašan.

Dakle, što se konfiguracije i arhitekture sedišta tiče, postoje modeli u segmentu, poput Škode Fabije, koji prednjače u odnosu na C3. Zadnja klupa u francuskom modelu je deljiva u odnosu 60/40.

Prtljažnik je, sa 300 litara zapremine (sa podignutim naslonima zadnje klupe) u proseku klase.

Rezime
Na kraju dolazimo do onog najzanimljivijeg a to su prednosti i manjkavosti testiranog modela.
Ono što je u svakom slučaju velika prednost novog C3 je njegov poseban i prepoznatljiv dizajn. Mada smo naveli neke prednosti Škode Fabije u odnosu na francuski model, ona ni u kom slučaju neće biti primećena kao lepotan iz zemlje „galskih petlova“. Avangardan stajling, koji je krasio Citroenove modele iz prošlosti, u C3 ima dostojnog predstavnika. U ovom automobilu će se gotovo svako osećati lepo i drugačije. S druge strane, oni koji preferiraju zabavu u vožnji, neće biti posebno oduševljeni ovim modelom.

Takođe, Citroen se u poslednje vreme popravio što se pouzdanosti tiče, tako da ni na ovom planu nema razloga za brigu.
Kada govorimo o bezbednosti, C3 je na Euro NCAP testu dobio četiri od maksimalnih pet zvezdica. To ne znači da je „manje bezbedan“, jer su ocene za zaštitu putnika unutar kabinskog prostora izuzetno dobre. Kao manjkavost je ocenjeno odsustvo sistema autonomnog kočenja, kao i ne baš sjajno izdanje kada je zaštita pešaka u pitanju. Dakle, Citroen ima čime da se pozabavi do restilizacije.
Kome je ovaj automobil namenjen? Pre svega mladim porodicama sa malom decom, koje većinu svog vremena za volanom provode u gradu, kao i „solo igračima“ kojima je stilski izraz ispred škripanja guma.

Mada nije performantan, naš C3 dominira kada je reč o ekonomičnosti. Proizvođač je naveo nominalnu prosečnu potrošnju od 3,6 litara. U nekim idealnim uslovima možda je i ostvariva, ali što se one realne tiče, ona je u okviru 5 litara evro dizela na pređenih 100 kilometara.

Za Citroen C3 1.6 BlueHDi Feel treba izdvojiti 13.890 evra. Za cenu možemo reći da nije ni niska ni preterana. Ipak, sa nešto nižom „cifrom“, C3 bi sigurno bio tržišno značajno konkurentniji. Dakle, sa vizuelnog (dizajnerskog) aspekta, C3 je među vodećim automobilima u segmentu. Sa onog praktičnog i performantnog, ipak kaska za konkurentskim modelima. Eto poruke Citroenu čime treba da se pozabavi u bliskoj budućnosti.

Tekst i foto: Pavle Barta

(2750)