Koji faktori utiču na zdravlje baterije?

Za mnoge zainteresovane kupce električnih automobila najvažnije pitanje glasi: koliko dugo traje trakciona baterija u električnom vozilu? Dugoročni podaci iz realne upotrebe modernih električnih automobila još uvek su relativno oskudni, zbog čega vlada poprilična nesigurnost. Kanadska kompanija Geotab, koja se bavi telemetrijom i rešenjima za upravljanje voznim parkovima, u januaru je objavila ažuriranu analizu zdravstvenog stanja baterija u električnim vozilima, koja donosi nekoliko zanimljivih saznanja.

U najnovijem istraživanju kompanija je analizirala podatke o stanju baterija iz više od 22.700 električnih automobila. Ukupno je obuhvaćen 21 model različitih proizvođača, a analiza se zasniva na telemetrijskim podacima koje je Geotab prikupljao tokom više godina u realnim uslovima vožnje. Prema proračunima kompanije, prosečna godišnja stopa degradacije iznosi 2,3 odsto. Prošle godine Geotab je analizom utvrdio prosečnu degradaciju od 1,8 odsto.

Kako navode iz kompanije, porast degradacije posledica je promenjenog načina korišćenja električnih automobila, pre svega sve češćeg punjenja na brzim punjačima (DC). Analiza pokazuje da snaga punjenja, od svih posmatranih faktora, ima najveći uticaj na zdravlje baterije. Vozila kod kojih je brzo punjenje jednosmernom strujom činilo manje od 12 odsto svih punjenja imala su prosečnu godišnju degradaciju od 1,5 odsto. S druge strane, vozila koja su više od 12 odsto punjenja obavljala na brzim punjačima beležila su prosečnu degradaciju od 2,5 odsto godišnje.

Geotab ipak naglašava da životni vek baterije ostaje dobar čak i uz često brzo punjenje. Godišnja degradacija od 2,3 odsto znači da bi baterija nakon osam godina korišćenja zadržala još 81,6 odsto svojega početnoga kapaciteta. Vozila sa manjom učestanošću korišćenja u analizi su posle osam godina u proseku imala čak 88 odsto početnog kapaciteta.

Lokalna klima takođe utiče na stopu degradacije, ali u znatno manjoj meri. Vozila koja se pretežno koriste u toplijim područjima (gde temperature prelaze 25 stepeni Celzijusa tokom više od 35 odsto dana u godini) imala su oko 0,4 procentna poena višu godišnju degradaciju u odnosu na vozila u umerenijim klimatskim zonama.

Geotab ističe da je geografska lokacija ipak važan faktor za predviđanje trajnosti baterije. Međutim, kompanija nije raspolagala dovoljnim brojem podataka kako bi analizirala degradaciju u trajno hladnim klimama. U jednom tekstu navodi se da će električni automobil u američkoj saveznoj državi Arizoni verovatno imati kraći vek trajanja baterije nego isti model u zemlji poput Norveške.

Geotab takođe dovodi u pitanje uobičajene savete o optimalnom nivou napunjenosti baterije. Vozačima električnih automobila često se preporučuje da bateriju koriste u rasponu od 20 do 80 odsto, kako bi se izbeglo dodatno hemijsko opterećenje koje nastaje pri veoma niskim ili veoma visokim nivoima napunjenosti. Međutim, analizom se pokazuje da je ova mera opreza značajna samo ako vozilo duže vreme stoji parkirano sa ekstremno visokim ili niskim procentom napunjenosti. Za svakodnevnu upotrebu striktno pridržavanje ovih preporuka možda i nije neophodno.

Naime, vozila koja su redovno koristila širi raspon napunjenosti nisu pokazala značajno veću degradaciju. Godišnja degradacija baterije kod vozila koja su manje od 50 odsto vremena provodila sa ekstremno visokim ili niskim stanjem napunjenosti iznosila je u proseku 1,4 odsto. Vozila koja su 50 do 80 odsto vremena bila u tim ekstremnim režimima imala su gotovo identičnu vrednost, prosečno 1,5 odsto godišnje.

Ipak, postoji kritična granica: kod vozila koja su više od 80 odsto vremena provodila sa napunjenošću ispod 20 ili iznad 80 odsto, godišnja degradacija iznosila je u proseku 2,0 odsto. Takođe, intenzivnije korišćena vozila pokazala su nešto bržu degradaciju u odnosu na najmanje korišćenu grupu, njihove baterije su starile oko 0,8 procentnih poena brže.

Šarlot Argju, viša menadžerka za održivu mobilnost u kompaniji Geotab, preporučuje upravljačima voznih parkova da primenjuju uravnotežen stil vožnje i punjenja:

„Korišćenje najniže moguće snage punjenja koja i dalje zadovoljava operativne potrebe može imati merljiv pozitivan efekat na dugoročno zdravlje baterije, bez ograničavanja dostupnosti vozila“.

Kompanija dodaje da se prosečne stope degradacije mogu znatno razlikovati između pojedinih modela, što se, između ostalog, pripisuje različitim hemijskim sastavima ćelija i načinu rada sistema za upravljanje baterijom. U tekstu se ne navodi koji su tačno modeli analizirani, ali se ističe da su električna komercijalna vozila, uključujući lake električne dostavne kombije, imala višu prosečnu degradaciju od 2,7 odsto, dok je kod lakih putničkih vozila ona iznosila oko 2 odsto.

Takođe, mnoga električna vozila u prve dve godine života gube kapacitet brže nego kasnije, a u analizi je bio zastupljen veći broj novih vozila. Vozila obuhvaćena Geotabovom analizom iz 2023. godine u međuvremenu su se „stabilizovala“ na impresivnu prosečnu godišnju degradaciju od svega 1,4 odsto, navodi kompanija.

AutoRepublika

(35)