Mazdini prvi koraci u svetu električnih vozila nisu naišli na širi entuzijazam tržišta, ali se čini da japanski proizvođač konačno pronalazi pravi put. Nakon prošlogodišnjeg predstavljanja modela po imenu 6e, Mazda sada dodatno učvršćuje električnu ofanzivu, što čini novim SUV-om CX-6e, drugim potpuno električnim modelom razvijenim u saradnji sa kineskim partnerom Changanom. Evropska premijera održana je na Salonu automobila u Briselu, a prodaja na Starom kontinentu počeće kasnije ove godine. Na kineskom tržištu ovaj model se već prodaje pod oznakom Mazda EZ-60.
CX-6e donosi radikalno novo dizajnersko poglavlje za Mazdu, posebno u enterijeru. Direktor dizajna Mazde za Evropu, Jo Stenuit, ističe da tehnološki orijentisana kabina jasno pokazuje pravac u kojem kompanija želi da razvija buduće unutrašnjosti.
Model je prvi automobil firme koji uvodi niz do sada neviđenih rešenja: centralni ekran multimedijalnog sistema dijagonale od čak 26 inča, kamere umesto klasičnih bočnih retrovizora, Bluetooth zvučnike integrisane u prednje naslone za glavu, kao i potpuno odsustvo klasične instrument table, koja je zamenjena velikim i proširenim projekcionim ekranom (HUD).
Dolazak CX-6e-a na britansko tržište planiran je za kraj 2026. godine, otprilike šest meseci nakon početka prodaje u kontinentalnoj Evropi. Tada će ovaj SUV, zajedno sa tehnički identičnom električnom limuzinom s indeksom 6e, činiti kompletnu ponudu Mazdinih električnih automobila u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Kako samo ime sugeriše, CX-6e je zamišljen kao električna alternativa modelu CX-60. Ipak, dimenzije otkrivaju da je novitet nešto veći: dugačak je 4.850 mm, širok 1.935 mm i visok 1.670 mm, što ga čini dužim, širim i nižim od verzije pokretane motorima s unutrašnjim sagorevanjem goriva. Stenuit ovaj SUV opisuje kao „živu umetnost“, naglašavajući da je dizajnerski tim iz Frankfurta imao ključnu ulogu u oblikovanju njegove spoljašnjosti.
Odluka da se enterijer gotovo u potpunosti osloni na digitalne ekrane doneta je, međutim, u Japanu. Prema Stenuitovim rečima, cilj je bio da se istraži novi pravac razvoja Mazdinih kabina i da se automobil pozicionira tako da „funkcioniše globalno“. U tom kontekstu, ekrani su univerzalnije rešenje od fizičkih tastera. Iako lično nije pobornik sve većih ekrana, Stenuit ističe da oni omogućavaju jasnije i preciznije prikazivanje informacija, što u ovom slučaju opravdava njihovu veličinu.
Veliki iskorak u odnosu na ostatak Mazdine ponude delimično je rezultat činjenice da CX-6e nije isključivo Mazdin proizvod. Model je nastao u okviru zajedničkog poduhvata sa kineskim proizvođačem Changanom, s ciljem da se ubrza razvoj električnih vozila i istovremeno snize troškovi. Tehnički, CX-6e je identičan modelu Changanu Deepalu s indeksom S07, zasnovanom na platformi EPA1, a oba vozila se proizvode na istoj proizvodnoj liniji u Nandžingu, u Kini.
Na pojedinim tržištima, poput Kine i Australije, model EZ-60 se nudi i kao plug-in hibrid, ali je za Evropu predviđena isključivo potpuno električna verzija. Tehničke specifikacije za Ujedinjeno Kraljevstvo još nisu potvrđene, a znamo da CX-6e u kontinentalnu Evropu dolazi sa zadnjim elektromotorom snage 255 konjića, baterijom kapaciteta 78 kWh tipa LFP i dometom do 480 kilometara. Poređenja radi, jedan od ključnih konkurenata, Audi Q6 E-tron, nudi do 610 km autonomije.
Zapremina prtljažnika iznosi 468 litara, što je gotovo 100 litara manje u odnosu na CX-60. Dodatnih 80 litara nudi prednji prtljažnik, takozvani frunk, iako će on u praksi uglavnom služiti za smeštaj kablova za punjenje.
Mazda CX-6e predstavlja hrabar i važan iskorak za brend koji još uvek traži svoje mesto u svetu električne mobilnosti. Sa izrazito modernim dizajnom, tehnološki naprednim enterijerom i jasnim oslanjanjem na globalne trendove, ovaj SUV pokazuje da Mazda ozbiljno shvata povratak poverenja publike koja voli baterijska vozila.
Iako domet i praktičnost ne postavljaju nove rekorde u klasi, CX-6e bi mogao da posluži kao ključna prekretnica u transformaciji Mazde iz tradicionalnog proizvođača u relevantnog igrača na električnom tržištu Evrope.
AutoRepublika
(89)
