“Međunarodni motor godine” je u više navrata milione vlasnika zavio u crno

Deluje da “prestižna nagrada” nije toliko prestižna, s obzirom na činjenicu kakve su sve motore birali za pobednike!

Suštinski radi se o priznanju koje dodeljuje žiri automobilskih novinara. Čitava pompezna krenulo je zapravo iz Velike Britanije daleke 1999. godine, i održavalo se sve od pre pet godina. U tom periodu podelili su veliki broj nagrada u više kategorija, i ogrešili se nebrojeno puta…

Odakle početi… Sećate li se rotacionih agregata? Šezdesetih godina prošlog veka verovalo se da su oni naredna velika stvar u automobilskoj industriji. Uprkos njihovim prednostima, pokazali su se kao nepouzdani, te su proizvođači listom okrenuli leđa ovoj tehnologiji.

Mazda ne bi bila to što jeste danas da nije bila tvrdoglava u pojedinim stvarima, kao što je to bio slučaj sa Wankel motorima. Tako su 2003. godine trijumfovali sa 1,3-litarskom jedinicom na izboru “Internacionalni motor godine“. Činjenica je da je ovaj blok bio takođe nepouzdan, kao što su bili i njegovi preci, pa je japanska marka na sebe navukla dodatne probleme kroz ogroman broj nezadovoljnih kupaca…

Dve godine kasnije, stručnjaci iz žirija ponovo su briljirali. Tada su slavom ovenčali BMW-ov 5,0-litarski atmosferski V10. No, nije bilo potrebno dugo da se iskažu mnogobrojne boljke ovog agregata koji danas važi za jedan od najlošijih koji su izašli iz pogona plavo-belog propelera.

Inače, oni kojima je bila dodeljena ta čast i odgovornost da biraju “Internacionalni motor godine”, u raznolikim kategorijama, neobično su fascinirani BMW-om. U dvadesetak godina trajanja ovog “izbora”, Bavarcima su udelili čak 62 pobede u višestrukim klasama… Štaviše, toliko su bili očarani pomenutim V10, da su ga dva puta birali za opšteg pobednika (2005. i 2006. godine). Ovo deluje krajnje sumnjivo i neiskreno…

Dalje, žiri je već 2007. nastavio sa svojim briljiranjem. Tada je trijumfovao i okitio se titulom čuveni Volkswagenov 1,4 TSI. Koliko je stotina hiljada vlasnika bacio u očaj ovaj motor i dalje je misterija, ali je čak i on poneo ovo laskavo priznanje. Lista problema koje ima 1,4 TSI, naročito u prvoj iteraciji, toliko je dugačka da se cela stvar sa ovom nagradom čini kao neka neslana šala.

Ovde, naravno, nije kraj. I Fiat se dočepao postolja sa svojim 0,9 TwinAirom. Tada su sudije nahvalile italijanski motor za njegov karakter i prijatnu prirodu. Šta je prijatno kod 0,9 TwinAir nikome nije jasno, jer iako je u pitanju potentan agregat (naročito za modele u kojima se nalazio), ostaje i činjenica da je ovaj motor od strane vlasnika označen kao nepouzdan, i sklon vrlo visokoj potrošnji.

Nije ovde reč samo o pomenutoj organizaciji koja danas više ni ne postoji, već i sličnim izborima. U prethodnim godinama u kojekakvim organizacijama titulama su se okitili recimo i 1,2 PureTech tadašnje PSA grupe, danas Stellantisa. Isti motor se kasnije pokazao kao katastrofalno nepouzdan i kratkog životnog veka, a slično je bilo i sa hvaljenim 1,5 BlueHDi iz iste kuće.

Još jedna problematična situacija bila je i sa Volkswagenovim 1,5 TSI o kom se govorilo samo sa najvišim dignitetom u raznim izborima “stručnjaka”, ali se posle pokazalo da je većina prvih primeraka bila u stanju da skače kao kengur pri hladnom startu automobila i da poseduje vrlo nisku kulturu rada, kao i brojne druge nedaće.

Sve u svemu, od tolikih žirija, nagrada, priznanja i titula, teško je doći do činjenica. Marketinška mašinerija automobilske industrije svesrdno se trudi da sakrije sve manjkavosti, a kada one isplivaju na videlo obično je kasno jer su svi oni vlasnici problematičnih automobila odnosno motora uveliko namagarčeni.

Đorđe Platiša

(270)