Ukrajinci teško oštetili rusku podmornicu klase Kilo

Ruska Crnomorska flota pretrpela je još jedan ozbiljan udarac ispod površine mora. Podmornica projekta 636.3 (Varšavjanka), poznata u NATO klasifikaciji kao Kilo-klasa, za koju se veruje da je reč o B-271 Kolpino, pogođena je dok je bila privezana u Novorosijsku, bazi na koju se Moskva oslanjala nakon što je Sevastopolj postao česta meta napada.

– Ukrajinska Služba bezbednosti (SBU) tvrdi da je u napadu korišćen podvodni dron „Sub Sea Baby“, a dostupni snimci ukazuju na eksploziju dovoljno blizu trupa da izazove ozbiljno plavljenje i primetno spuštanje podmornice u vodi.

– Ukoliko su oštećeni čvrsti (pritisni) trup i krmeni sistemi, popravka bi mogla biti nepraktična ili čak nemoguća, naročito imajući u vidu ograničenja u transportu do brodogradilišta sa punim kapacitetima, što dodatno smanjuje ruske sposobnosti lansiranja krstarećih raketa Kalibr u ovom operativnom prostoru.

Moskva je sada faktički izgubila polovinu podmornica klase Kilo koje je imala u sastavu Crnomorske flote na početku rata u Ukrajini. Britansko Ministarstvo odbrane (UK MoD Defence Intelligence) objavilo je 20. decembra procenu posledica prošlonedeljnog, bez presedana, napada na „unapređenu“ verziju dizel-električne podmornice Kilo-klase Ratne mornarice Rusije (VMF).

U trenutku napada podmornica se nije nalazila na moru, već je bila privezana u pomorskoj bazi Novorosijsk, u istočnom delu Crnog mora. Ironično, Moskva je ranije premestila značajan deo Crnomorske flote upravo u ovu bazu, tražeći zaklon nakon ponovljenih napada na krimsku luku Sevastopolj.

Ukrajinska Služba bezbednosti preuzela je odgovornost za napad, navodeći da je izveden tokom noći između 14. i 15. decembra, korišćenjem jednog od njihovih podvodnih bespilotnih sistema „Sub Sea Baby“. Ovo je prvi zabeleženi slučaj upotrebe ovog oružja protiv podmornice, ali i drugi put da je podmornica ove klase uspešno napadnuta dok je bila u luci.

Prvi slučaj odnosio se na podmornicu Rostov na Donu, koja je oštećena 13. septembra 2023. godine dok se nalazila u suvom doku u Sevastopoljskom brodogradilištu. Nakon devet meseci popravki, u junu 2024. vraćena je u stanje koje joj je omogućavalo plutanje. Zatim je prebačena u 13. brodoremontni zavod u Kilen zalivu, ali je u noći 2. avgusta ponovo pogođena raketama i potom potonula.

Ovaj sled događaja ukazao je na dve ključne slabosti baze Sevastopolj: njenu visoku ranjivost na napade i ograničene kapacitete za ozbiljne popravke.

Smatra se da je ovog meseca napad bespilotnim podvodnim vozilom (UUV) iz upotrebe izbacio još jednu rusku podmornicu projekta 636.3 Varšavjanka (NATO: Kilo-klasa). Prema dostupnim informacijama, reč je o B-271 Kolpino, koja je u trenutku napada bila privezana uz kej u Novorosijsku.

SBU je 15. decembra objavio snimak koji prikazuje snažnu eksploziju na keju, neposredno pored podmornice. Satelitski snimci nastali dan kasnije pokazuju da je podvodni dron promašio cilj za veoma malu razdaljinu, pri čemu je deo eksplozivne sile udario i u betonsku obalu.

Analiza snimaka ukazuje na krater na keju prečnika oko devet metara, što sugeriše upotrebu izuzetno snažne bojeve glave, koja je eksplodirala praktično uz sam trup podmornice.

Dodatni snimci pokazuju da podmornica i dalje pluta, ali da je uronjena više od jednog metra dublje u odnosu na svoju normalnu vodenu liniju. Uporedne fotografije potvrđuju razmere oštećenja: Kolpino se nalazi znatno niže u vodi u poređenju sa drugom, neoštećenom podmornicom iste klase, koja je usidrena na suprotnoj strani keja.

Plavljenje više unutrašnjih odeljaka ima dve izuzetno ozbiljne posledice. Prva je direktno oštećenje trupa, ukoliko su pojedini odeljci zaista poplavljeni. Kako je jedan NATO-ov obaveštajni analitičar, upoznat sa ruskim i kineskim dizajnom podmornica, izjavio za portal 19FortyFive: „Ovakav nivo oštećenja znači da su i laki i pritisni trup pretrpeli ozbiljna oštećenja. Kada do toga dođe, podmornicu je gotovo nemoguće popraviti – barem do nivoa koji bi joj omogućio povratak u redovnu operativnu službu“.

Na osnovu satelitskih snimaka i fotografija za koje se veruje da potiču sa dronova, čini se da je udar bojeve glave bio na udaljenosti od 12 do 14 metara ispred krme podmornice. Drugo, plavljenje unutrašnjih odeljaka na toj poziciji gotovo sigurno znači oštećenja upravljačkih mehanizama, osovina, propelera, hidroelektričnih motora i druge pogonske opreme, a da se i ne govori o elektronskim sistemima koji bi bili uništeni kontaktom sa morskom vodom.

U praksi, to znači da je za VMF verovatno jednostavnije da ovu podmornicu iseče u staro gvožđe nego da pokuša kompleksnu i neizvesnu popravku.

Kapitalni remonti podmornica projekta 636.3 tradicionalno se obavljaju u brodogradilištu Kronštat na Baltičkom moru. Međutim, prebacivanje ratnih brodova iz Crnog mora ka tom postrojenju sada je onemogućeno Montrealskom konvencijom, koja zabranjuje prolaz kroz Bosfor u oba pravca za države učesnice u oružanom sukobu.

To znači da je oštećena podmornica praktično zarobljena u operativnom prostoru u kojem ne može biti adekvatno održavana. Podmornice ove klase sposobne su za lansiranje krstarećih raketa „Novator Kalibr“, koje su u velikoj meri korišćene u napadima na ciljeve u Ukrajini.

Nesposobnost VMF-a da zaštiti ovu podmornicu, navodi jedan ukrajinski izvor, „verovatno će ozbiljno narušiti poverenje ruskog vojnog rukovodstva u mere zaštite snaga Crnomorske flote“.

AutoRepublika

(67)