Nakon više meseci provedenih 1.600 kilometara daleko od kuće, gde su pomagali industrijski start proizvodnje Fiata Grande Pande, deo italijanskih radnika kompanije Stellantis počinje put u suprotnom smeru. Misija u Srbiji, koju su prihvatili kao nužnost kako bi izbegli delimičnu nezaposlenost i obezbedili punu platu, postepeno se privodi kraju, bar za neke od njih.
Prema informacijama koje prenosi Milano Finanza, više italijanskih radnika trenutno angažovanih u fabrici u Kragujevcu već je započelo povratak u Italiju. Cilj nije nužno povratak na matična radna mesta, već preraspoređivanje u fabriku Mirafjori u Torinu. Početkom januara veća grupa zaposlenih, naročito iz fabrike u Kasinu, napustiće Srbiju i uputiti se ka istorijskom pogonu u Pijemontu.
Povratak se dešava u važnom trenutku, jer je Stellantis ponovo potvrdio strateški značaj Mirafjorija, koji bi trebalo da odigra ključnu ulogu u industrijskom oporavku Italije zahvaljujući novom Fiatu 500 Hybridu.
Tokom 2025. godine, gotovo 200 italijanskih radnika iz više pogona Grupe, Melfija, Pomiljana, Atese i Kasina, pristalo je da privremeno radi u Srbiji. Odluka je bila dobrovoljna, ali u velikoj meri uslovljena situacijom u Italiji, koju su obeležili dugi periodi skraćenog radnog vremena.
U Kragujevcu su ovi radnici angažovani kako bi obezbedili povećanje obima proizvodnje Grande Pande, strateškog automobila koji se sklapa u Istočnoj Evropi radi smanjenja troškova proizvodnje. Kako su svedočanstva ranije pokazala, ovaj angažman im je omogućio povratak na punu zaradu, ponekad i veću od 2.000 evra mesečno zahvaljujući prekovremenom radu, o čemu pisasmo pre par dana. S druge strane, to je podrazumevalo dugotrajnu razdvojenost od porodice i svakodnevicu daleko od idealne.
Razlog zbog kog se deo radnika sada vraća iz Srbije leži u promenjenim perspektivama u Italiji. Stellantis snažno računa na Mirafjori, sa ambicijom da do 2026. godine proizvodi oko 100.000 primeraka modela Fiat 500 Hybrid godišnje.
Nakon predserijske faze, ograničene na oko 6.000 vozila do kraja 2025. godine, pogon u Torinu trebalo bi brzo da poveća proizvodnju. Ova dinamika ne privlači samo radnike koji se vraćaju iz Srbije, već i zaposlene iz drugih italijanskih fabrika. Od Melfija do Termolija, gde je projekat gigafabrike otkazan, mnogi radnici izražavaju spremnost da se privremeno presele u Torino kako bi učestvovali u pokretanju proizvodnje hibridnog modela 500, koji se doživljava kao stabilnija i dugoročnija prilika.
Početak „kontra-egzodusa“ ne znači i usporavanje aktivnosti u Kragujevcu. Srpska fabrika trenutno radi punim kapacitetom na proizvodnji modela Grande Panda, u tri smene. Obim posla će se dodatno povećati od 2026. godine, jer će u Kragujevcu početi i sklapanje modela Citroëna e-C3 (mada juče dobismo nezvaničnu informaciju da je kontigent modela C3 viđen kako se transportuje železnicom ka Kraljevu), sa procenjenim godišnjim obimom od oko 40.000 vozila.
Stellantis i dalje računa na međunarodnu radnu snagu kako bi održao ovakve proizvodne nivoe. Zbog nedostatka lokalnih kandidata, čije su plate oko 600 evra mesečno (mizera), Grupa je angažovala radnike iz Maroka, Alžira, Nepala i drugih azijskih zemalja. Strategija koja na papiru deluje efikasno, ali sve češće otvara i ozbiljna socijalna pitanja.
Pre svega, postepeni povratak dela italijanskih radnika potvrđuje da misija u Srbiji nikada nije bila zamišljena kao trajno rešenje. Za većinu uključenih radnika, ona je pre svega predstavljala način da se premosti težak period, u iščekivanju stabilnijih i dugoročnijih perspektiva u Italiji.
AutoRepublika
(73)
Dobro za sve, a posebno za Indijce koji su poželnjiji od Kragujevčana kao radnici 😥