Evropska unija je formalno redefinisala stav o budućnosti automobila na Starom kontinentu posle 2035. godine, kao i o drugim ključnim pitanjima važnim za proizvođače.
Nakon dugog iščekivanja, Evropska komisija se konačno izjasnila u okviru revizije planova za 2035. godinu. Ono što je prethodnih godina predstavljalo potpunu zabranu motora sa unutrašnjim sagorevanjem sada se pretvara u određeni prostor za njihov opstanak. Drugim rečima, umesto cilja od 100 odsto vozila sa neto nultim emisijama, novi cilj iznosi 90 odsto, uz dozvoljenu „rupu“ od 10 procenata.
Ovi procenti odnose se na nivoe emisija iz 2021. godine. U Strazburu je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila prihvatanje ovih predloga, ističući da su oni rezultat intenzivnih razgovora sa automobilskom industrijom, akcionarima i sindikatima u ovom sektoru.
Važno je naglasiti da će tih 10 odsto koji ne budu ugljenično neutralni morati da se kompenzuju merama koje su prihvatljive za životnu sredinu u samim fabrikama. Kao primer navodi se upotreba tzv. „zelenog čelika“, odnosno proizvodnja sa niskim ili nultim emisijama CO₂, kao i korišćenje zelenog vodonika. Takođe, proizvodnja mora biti locirana u Evropi, čime se jača lokalna industrija u odnosu na uvoz i potencijalne probleme u lancima snabdevanja.
Električni automobil, kako baterijski (BEV), tako i onaj na vodonične gorivne ćelije, ostaje prioritet, ali ovaj okvir ostavlja prostor i za motore sa unutrašnjim sagorevanjem. U to spadaju vozila sa produženim dometom (E-REV), plug-in hibridi (PHEV), klasični termički motori (koji su već sve ređi), kao i blagi hibridi (MHEV). Reč je o tehnološkoj fleksibilnosti koju je industrija dugo zahtevala, uz očuvanje planova dekarbonizacije Evropske unije.
„Prelazak sa 100 odsto nultih emisija na 90 odsto može delovati kao mala promena, ali ako sada napravimo korak unazad, nećemo samo naneti veliku štetu životnoj sredini, ugrozićemo i konkurentnost same Evrope“, izjavio je nedavno generalni direktor Polestara Mihael Lošeler.
Poslednjih dana lider Evropske narodne partije (EPP) Manfred Veber najavio je da neće biti potpune zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem, sugerišući da će oni ostati prisutni na evropskom tržištu i posle 2035, pa čak i 2040. godine. Ovakav stav usledio je nakon pritisaka proizvođača automobila, ali i nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je Evropskoj komisiji uputio pismo dobro prihvaćeno u EU, a kasnije ga je podržala i italijanska premijerka Đorđa Meloni.
Veber je ranije nagovestio da cilj neće biti 100-procentno smanjenje emisija CO₂, već 90 odsto. To ukazuje na mogući scenario u kojem će u Evropi dominirati električna vozila, modeli sa produženim dometom i plug-in hibridi, dok će motori sa unutrašnjim sagorevanjem raditi na sintetska goriva različitih vrsta. Ova mera bi, prema svemu sudeći, mogla postati realnost upravo kako bi se kompenzovao pomenuti deo od 10 odsto emisija koje nisu ugljenično neutralne.
Drugim rečima, reč je o načinu da se nastavi sprovođenje strateških pravaca Zelenog dogovora i ekoloških ciljeva EU do 2050. godine, ali na, kako se navodi, „logičniji“ način, uzevši u obzir razvoj automobilskog sektora poslednjih godina. Posebno imajući u vidu da usvajanje električnih automobila krajem 2025. godine nije dostiglo ranije projektovane nivoe, kao i da se mreža funkcionalnih punjača u Evropi ne razvija potrebnom brzinom, pri čemu je čak 56 odsto ukupne infrastrukture u 27 zemalja EU koncentrisano u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji.
U paketu mera predstavljenih u Strazburu izdvajaju se i takozvani „super-krediti“, zamišljeni kao podsticaj za razvoj vozila poznatih pod nazivom E-Cars. Svako takvo vozilo, mali električni automobili po uzoru na japanske kei automobile, računaće se kao 1,3 automobila u okviru evropske kvote.
Ovaj mehanizam omogućiće proizvođačima da akumuliraju kredite za ispunjavanje ciljeva u vezi sa emisijama, čime im se olakšava dostizanje propisanih kvota. Super-krediti biće na raspolaganju do 2035. godine, dok ostaje da se vidi da li će, po uzoru na Japan, biti uvedene i poreske olakšice koje bi dodatno podstakle kupovinu ovih vozila, uz povoljnije cene u odnosu na postojeće opcije na tržištu.
Ekološke ambicije Evropske unije i planovi dekarbonizacije nastavljaju se, ali sve veći značaj dobija i zaštita evropske industrijske baze i jednog od njenih najvažnijih sektora, automobilske industrije. suočene sa snažnom konkurencijom iz Kine, sa kojom EU već duže vreme ima niz tenzija.
Proizvođači automobila istovremeno jasno poručuju da baterijska električna vozila (BEV) predstavljaju put budućnosti, kako iz ekoloških razloga, tako i zbog njihove sposobnosti da zadovolje potrebe mobilnosti velikog dela evropskog stanovništva.
AutoRepublika
(36)
Neću te ubiti, al ću te spakovati na aparate i invalidska kolica, pa ti živi.
Nemci i Francuzi govnaju i dalje.
Električna vozila ne predstavljaju put u budućnost. Sa tim moraju da se pomire. Al oni oće u rat, vidi se da su poludeli.
Što budemo više čekali, sve će krvaviji da bude.🥴
Al mislim da Nemci itekako to razumeju. Zapravo, da su benzinski motori budućnost.
Ali pošto su im dizeli pali na ispod 10% prodaje u Evropi, a imali su nekad skoro 70%, sad upravo daju tih 10% za sve SUS motore, pa vi izvolite. Bolja osveta nije mogla da bude.
Ne deluje mi kao neka baš mnogo značajna relaksacija