Lancia Gamma Coupe – umetnost u pokretu

Sedamo u vremeplov i vraćamo se u vesele sedamdesete kako bi ispračili priču o jednom od najlepših automobila svih vremena.

Ne tako davno, prilikom specijala koji je snimao Top Gear o vozilima iz osme decenije prošlog veka, Džeremi Klarkson dao je svoje mišljenje o Gammi Coupe: “Ovo je sigurno jedan od najlepših automobila svih vremena!”

O ukusima se ne raspravlja, ali je sasvim izvesno da je Gamma Coupe jedan vraški zgodan i privlačan automobil. Cela istorija iza ovog modela je, u italijanskom maniru, puna raznih peripetija, što mu dodatno daje na šarmu ili kako bi moderne generacije rekle – auri.

Početkom sedamdesetih 20. veka, rukovodstvo Lancije odlučilo je da se posveti razvoju novog modela. U međuvremenu je Fiat preuzeo vlasništvo nad ovim brendom, i kako neki kažu – osudio ga na propast, dok drugi tvrde da je uspeo da prolongira upravo tu propast.

Bilo kako bilo, Gamma je stupila na scenu 1976. godine, na ženevskom auto-salonu. Zamišljena u dve varijante – kao fastback i coupe, u potpunosti je dominirala u švajcarskom gradu. Stručna štampa bila je oduševljena, a podjednaka ekstaza vladala je i među publikom u Ženevi.

Tako se Lancia vratila grčkoj etimologiji koju je napustila tridesetak godina pre toga za označavanje svojih modela. Gamma je trebalo da predstavlja novu uzdanicu Lancije koja je pod upravom Fiata trebalo do stigne do novih visina u automobilskoj industriji.

Uprava italijanskog brenda rešila je u startu da Gamma Coupe izađe na tržište nekih godinu dana kasnije nakon fastback-a, kako bi se prodaja razvijala prirodnijim putem. Tako je pomenuti model imao svoju startnu godinu tek 1977. godine.

Dizajn

Mnogo je onih koji smatraju Gammu Coupe za najlepši automobil iz sedamdesetih godina, a ima i drugih koji je prišivaju epitet jednog od estetski najuspešnijih četvorotočkaša svih vremena. Dizajn je bio posvećen Pininfarini, a za izgled vozila bio je zadužen Aldo Brovarone. Do danas se smatra da je Gamma Coupe njegovo najveće i najbolje delo…

Brovarone se odlučio da striktno prati trapezoidnu liniju koju je Pinifarina uspostavila još dvadesetak godina ranije. Stvoren je trovolumenski kupe impresivnih linija. Šta više, mnogi su u ovom automobilu videli značajne sličnosti sa Ferrarijem 365 GT4 2+2.

Duga hauba, stepenasti C stub, dvoje vrata, i nešto manje međuosovinsko rastojanje u odnosu na izvornu Gammu, činile su kupe verziju značajno atraktivnijim izborom, bar kada je reč o vizuelnom utisku. Iako je razlika u međuosovinskom razmaku bila 115 mm, Gamma Coupe bila je kraća od standardnog modela samo 95 mm.

Jedan interesantan detalj u vezi sa enterijerom je da su se sedišta mogla obarati samo napred, što je pokvarilo doživljaj italijanskim šmekerima, te su se sve radnje sa lepšim polom morale preduzimati na zadnjim sedištima…

Pres predstavnici marke sa Apeninskog poluostrva isticali su da je novim rešenjima za masku hladnjaka poboljšan protok vazduha, kao i da je primenjen novi dizajn felni, prednjih sedišta, te instrumentalne table. Radilo se vozilu gde se mnogo vodilo računa o novitetima u estetskom smislu, ali se nije zaboravila ni mehanika.

Pogon

Umesto da se okrenu nekom od starijih agregata u upotrebi, ili nekom od motora koje je tada nudio Fiat, u Lanciji su se odlučili za potpuno drugačiji pristup i razvoj svoje pogonske jedinice.

Tako se stiglo do 2,5-litarskog četvorocilindarskog bokser motora koji je dostavljao 140 ks. Posebno pohvala stizala je na račun maksimalno obrtnog momenta koji je bio “uhvatljiv” već na 2.000 obrtaja. Zbog većih poreza na vozila sa motorom čija je radna zapremina iznosila preko 2.000 “kubika” na Starom kontinentu, pre svega u Italiji, Lancia je uskoro ponudila i manju varijantu istog agregata koji je raspolagao sa 20 ks manje.

Obe navedene pogonske jedinice koristile su Weberove karburatore, da bi kasnije 2,5-litarska verzija dobila i elektronsko direktno ubrizgavanje. U protokolu su bile dve opcije za transmisiju, petostepeni ručni ili četvorostepena automatska transmisija.

Italijani ne bi bili Italijani, da nisu primenili neko nesvakidašnje mehaničko rešenje. Konkretno, ovde se radi o (ne)slavnom sistem za servo volan!

Umesto da servo pumpu pokreće običan dodatni kaiš – kao što je to bilo uobičajeno – Lancia je rešila da se upusti u inženjersku igru „šta bi bilo kad bi bilo“ i direktno je povezala pumpu na bregastu osovinu s leve strane, i to na zadnjem delu motora. Sjajna ideja…

Sve dok ne okreneš volan do kraja ili ne startuješ automobil po “debelom minusu”. Tad pumpa povuče malo jače, kaiš preskoči (ili pukne), a motor – pa, njemu se ne piše dobro. Rezultat? Umesto uživanja u vožnji, dobiješ kartu u jednom pravcu do servisa i izdašan račun.

Tržišni neuspeh

Iako se radilo o izuzetno privlačnom automobilu, Gamma Coupe nije ostvarila bilo kakav zapažen uspeh u komercijalnom smislu. U proizvodnji se nalazila sve do 1984. godine, (uz jednu restilizaciju), i ukupno je stvoreno skromnih 6.790 primeraka. Nije se proslavila ni fastback verzija sa tek nešto više od 15.000 proizvedenih jedinica…

Lancia Gamma Coupe doživela je najbolji rezultat 1978. godine kada je do novih vlasnika stiglo malo više od 2.000 automobila. Naravno, najpopularnija je bila na domaćem tržištu, dok je prodaja u ostalim razvijenim evropskim zemljama u potpunosti zakazala.

Kao najpopularnija opcija u vezi sa motorizacijom ispostavio se dvolitarski agregat, dok je najmanje zastupljena karburatorska verzija 2,5-litarskog pogona.

Moderni, ali priuštiv klasik

Uprkos svojim nedostacima, neodoljiva estetika Gamme Coupe uvrstila ju je u red modernijih italijanskih klasika. Nažalost, zbog problema sa rđom, mali broj vozila je i dalje u opticaju.

Lancijin adut je i dalje zastupljen na tržištu. Cene variraju od stanja vozila, i ima značajnih amplituda. Ko ima sreće može se dočepati primerka i za nekih pet do šest hiljada evra u zemljama Zapadne Evrope, dok se bolje očuvani automobili sa vrlo malim brojem pređenih kilometara kreću u rasponu od 12-13.000 evra pa sve do 25.000…

Gamma se vraća na scenu

Po sada već dobro oprobanom receptu savremene automobilske industrije, i Lancia je rešila da iskoristi poznati naziv iz svoje bogate istorije – pa se tako i Gamma vraća u portfolio italijanskog brenda.

Rukovodstvo ove marke zamislilo je da se Gamma reinkarnira u vidu električnog vozila koje bi ujedno trebalo i da predstavlja perjanicu Lancije. Nadolazeća Gamma biće bazirana na STLA Medium arhitekturi, koju će deliti sa nizom drugih modela iz grupacije Stellantis.

Buduća Gamma trebalo bi da bude smeštena u D segment, i predstavljaće nekakav spoj krosovera i limuzine. Italijanski stručni mediji navode da Stellantis namerava da usmeri novu Gammu protiv nemačke premijum trojke, bar u EV tržišnoj niši.

Lancia je potvrdila da će ovaj električni novitet stupiti na scenu 2026. godine, tačno pet decenija nakon što je prvobitna Gamma imala svoju premijeru pred ženevskom publikom.

Đorđe Platiša

(98)