Česi nisu spremni da se odreknu svog hečbeka, uprkos navali električnih vozila, veruju da SUS modeli poput Fabije i dalje imaju šta da kažu.

Rukovodstvo brenda iz Mlade Boleslav sigurno je da će kupci na Starom kontinentu u narednom periodu i dalje imati želju da se opskrbe sa tradicionalnim automobilom kojeg pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Iako su isprva najave iz VW grupe bile pompezne na temu elektrifikacije, realnost je, ipak, sasvim drugačija. Rast prodaje električnih četvorotočkaša je veliki, ali njihova enormno visoka cena, limitirana upotrebna vrednost, nedostatak adekvatne infrastrukture i naravno večiti problem dometa, ostaju nerešeni problemi zbog čega je svima jasno da SUS modeli, Bogu hvala, neće tek tako nestati.

Situacija za Škodu je posebno osetljiva. Ova marka važi za jedan od brendova sa najboljim odnosnom dobijeno/plaćeno, što joj je i donelo uspeh i preporod od socijalističkog proizvođača do jednog od lidera u Evropi.

Česi su oprezno krenuli sa elektrifikacijom i isprva su nudili samo EV izdanje malenog Citigoa, koji je bio klon Volkswagenovog up-a. No, otada je i Škoda počela sa talasom autentičnih električnih vozila, no ova su i dalje samo delić prodaje proizvođača iz Centralne Evrope.

Stoga su u Škodi čvrsto rešili da Fabia ostane u ponudi i posle 2030. godine. Pre svega, Fabia predstavlja uvodni model u gami ove kuće, pa je tako ujedno i najprijuštiviji automobil. Osim toga, ovo je usko povezano i sa odlukom Volkswagena da ne pošalje ni Polo u penziju, već da ga zadrži u portfoliju još neko vreme.

Uprava Škode dala je zeleno svetlo za opstanak Fabije bar do 2030. godine, a društvo će nastaviti da joj prave i rođaci Kamiq i Scala, što je još jedan dokaz da potražnja za baterijskim automobilima nije i neće još neko vreme biti na dovoljno visokom nivou.

Trebalo bi imati u vidu da je Škoda kod aktuelne iteracije Fabije u potpunosti eliminisala iz ponude dizel agregate, što nije slučaj sa ostalim rivalima iz B segmenta, naročito ne sa onima koji dolaze iz Stellantisa. Potencijalni kupci mogu se osloniti isključivo na benzinske pogonske jedinice sa tri (1,0 TSI) ili četiri (1,5 TSI) cilindra.

Očekuje se da će Škoda nastaviti da unapređuje Fabiju u narednom periodu. Primena tehnologije blagog hibrida trebalo bi da omogući nešto nižu emisiju štetnih gasova i da omogući da ovaj subkompakt komfornije izdrži pritisak Euro 7 normi.

Takođe, Škoda će verovatno bar još jednom ponuditi neku vrstu restilizacije ili ažuriranja modela, tako da Fabia ostane privlačna i zanimljiva potencijalnim kupcima. Očito da Česi računaju na to da će elektrifikacija nastaviti da gura cene novih vozila na gore, pa da bi jedan model koji počiva na staroj i proverenoj MQB arhitekturi uz prepoznatljiv kvalitet marke iz središta Evrope i solidan izbor agregata mogao da da pokupi veći broj kupaca koji nisu spremni da razbiju kasicu prasicu sa pazarenjem novog automobila.

Ukoliko as iz B segmenta zaista i opstane do 2030. godine na tržištu to će predstavljati neuobičajeno dug životni ciklus za jedan model po modernim standardima. Ipak, ni to nije dovoljno da se dostigne rok prozvodnje prve generacije Fabije, koja je sa montažnih traka u Mladoj Boleslav silazila punih deset godina.

Češki hečbek definitivno i dalje ima šta da kaže na tržištu. Prema zvaničnim podacima, u prvoj polovini tekuće godine na Starom kontinentu je upisano blizu 60.500 registracija pomenutog modela, što ujedno predstavlja rast od 6,4% naspram referentnog perioda 2024-e.

Fabia kroz istoriju

Fabia je na scenu stupila 1999. godine kada je svetlost dana ugledala prva generacija ovog modela. Reč je o automobilu koji je preuzeo palicu od tada vremešne Felicije i nastavio da niže komercijalne uspehe.

Ovaj prvenac hvalio se odličnim odnosom dobijeno-plaćeno, kvalitetom izrade i prostranošću, naravno u pogledu segmenta kojem je pripadao. Šta više, i dalje ima onih koji tvrde da u smislu robusnosti enterijera, nijedna kasnija iteracija nije bila na nivou izvornog modela. Prva po redu Fabia ostvarila je fantastičan uspeh, pa je tako na svom kontu upisala 1,78 miliona registracija!

Škoda je nastavila da unapređuje svog urbanog aduta, i već 2007. godine predstavljeno je novo izdanje. Fabia mk2 značajno je odstupila u vizuelnom smislu od prethodnika i preuzela nove estetske vrednosti u skladu sa ostatkom tadašnje game.

No, uprkos izmenama, kupci su i dalje rado birali češki hečbek, pa je tako i ova generacija uspela da se dokaže na tržištu sa 1,72 miliona isporučenih jedinica.

Treća iteracija stigla je 2014-e, da bi prodaja startovala u januaru iduće godine. Taj model je u velikoj meri porastao naspram pređašnjeg izdanja, da bi suštinski postao jedan od lidera u B segmentu po gabaritima, pre svega po zapremini prtljažnika.

Fabia mk3 osetila je snažan pritisak zbog skandaloznog Volkswagenovog dizelgejta, pa je tako bila primorana da se odrekne dizel agregata, što se definitivno negativno odrazilo na prodaju. Tako je ovaj automobil uspeo da se probije do 1,2 miliona kupaca tokom sedmogodišnje karijere.

Aktuelna verzija Fabije, četvrta po redu, na tržištu je od 2021-e, i ovo je ujedno i prvi model tog naziva koji je dostupan isključivo kao hečbek, jer su prethodne verzije imale na raspolaganju i karavanske izvedbe. Osim toga, nema ni dizel motora, pa je paleta agregata ubedljivo najmanja u istoriji ovog subkompakta.

Bilo kako bilo, Fabia je zaista jedna prava uspešna automobilska priča. Škoda je u maju ove godine zvanično saopštila da je do tada prodala preko pet miliona primeraka ovog modela. Ogroman uspeh, bez ikakve lažne skromnosti.

Uz obezbeđenu karijeru još bar pet godina, Fabia će imati dodatno vreme da ispiše nove stranice svoje respektabilne istorije.

Đorđe Platiša

(2598)