Predlog za uvođenje nove klase vozila

U poslednje dve do tri godine, mnogi evropski proizvođači su izbacili najmanje automobile iz svojih proizvodnih linija. Istovremeno, strani proizvođači su povukli svoje najmanje modele sa tržišta EU. Razlog za ovaj pokret na tržištu EU su strožiji bezbednosni propisi EU, koji su preko noći učinili male automobile neisplativim. Krajem prošle i početkom ove godine, proizvođači automobila su, jedan za drugim, odlučili da počnu sa razvojem novih malih automobila. Međutim, najavljene cene od oko 20.000 evra nisu posebno atraktivne.

S druge strane, mali automobili su veoma važni za omasovljenje električnih automobila, posebno u velikim gradovima, u kojima je ekološka situacija hronično kritična. To su razlozi da se najzad nešto konkretno preduzme kako bi se podržao i trajno stabilizovao trend ka malim električnim automobilima.

Kratka hronologija događaja u vezi ove teme

U svojim komentarima na portalu AR više puta sam napominjao da bi EU trebalo da uvede jednu posebnu klasu automobila prilagođenu potrebama gradskog saobraćaja. Početkom aprila ove godine konačno sam odlučio da preduzmem nešto konkretno u vezi ove ideje. Sastavio sam jedan dokument sa konkretnim predlozima za tehničke karakteristike nove klase vozila kao i za razne administrativne olakšice i troškove eksploatacije. Ovaj dokument poslao sam mejlom predsednici nemačkog udruženja proizvođača vozila, VDA, gospođi Hildegard Miler. U mejlu sam je zamolio da moj dokument podeli predstavnicima svih članova ovog udruženja radi dalje razrade. Samo 2-3 dana kasnije dobio sam od g-đe Miler odgovor – veoma prijatnim prijateljskim tonom obavestila me je da će moj predlog proslediti svim članovima udruženja.

Sasvim nevezano za moju inicijativu, dana 6. maja, došla je sledeća inicijativa na temu „gradska vozila“ i to od šefa Stellantisa, Džona Elkana i šefa Renaulta, Luke de Mea! Njih dvojica imali su zajednički intervju kod Le Figara (pisano i o tome na AR). Tema njihove diskusije bila je problem malih vozila, koja su takoreći prognana iz Evrope, i inicijativa da se osnuje nova klasa vozila po ugledu na japanske Kei Cars! Njihova diskusija kretala se na nivou EU politike i globalne strategije razvoja, tako da tehničkih detalja nije bilo. Ovaj intervju se munjevito raširio po Evropi, izazivajući brojne komentare u stručnim i popularnim medijima.

Bilo je potrebno nekoliko meseci dok najzad početkom septembra parlament EU na čelu sa g-đom fon der Lajen nije reagovao na temu „mali automobili“. Fon der Lajen nazvala je novu klasu malih automobila „elektro-automobili“, što je suviše uopšteno jer ovaj pojam može da obuhvati sva moguća e-vozila. Odgovarajući naziv nove klase trebalo bi da signalizira njihovu upotrebu – „gradski automobili“.

Rezime: tema „gradska vozila“ još uvek je sasvim otvorena, novih izveštaja o tome još uvek nema. Sasvim je moguće da je parlament EU konstituisao posebnu komisiju za ovu temu.

Moj predlog karakteristika i olakšica nove klase „gradska vozila“

Kao što je dobro poznato, prednosti malih automobila su raznovrsne:

• zauzimaju minimalno prostora na ulicama i parkinzima;
• za njihovu proizvodnju je potrebno manje materijala i energije;
• lagani su i troše minimalno energije;
• mogu da zadovolje sve potrebe stanovnika gradova i preduzeća.

ECE klase L6e i L7e nalaze se na najnižem kraju skale veličine vozila. Njihove performanse i kapacitet su u mnogim slučajevima dovoljni ali zakonska ograničenja težine i snage motora čine ih nepogodnim za široku upotrebu. Njihov glavni nedostatak je nedostatak pasivne bezbednosti – oni su bukvalno samo „mehuri od sapunice“ na točkovima. Daleko iznad ove dve klase je klasa M. Vozila u ovoj klasi moraju da ispunjavaju opsežan spisak propisa, što ova vozila čini teškim, složenim i skupim.

Kao što je često slučaj, istina leži negde u sredini. Konkretno, za gradski saobraćaj, potrebna nam je međuklasa čije osnovne karakteristike treba da budu:

• ograničene dimenzije;
• ograničene performanse;
• smanjeni zahtevi NCAP za pasivnu i aktivnu bezbednost;
• ova klasa treba da obuhvati sve tipove vozila, ne samo putničke automobile.

Takva vozila bi takođe trebalo da dobiju administrativne pogodnosti, kao što su:

• smanjeni PDV pri kupovini;
• smanjeni godišnji porez na vozila;
• smanjene naknade za parkiranje;
• niže i garantovane cene punjenja…

Primetićete da nigde nisam tražio državne subvencije za kupovinu ovih vozila već samo administrativne olakšice.

Koliko velika treba da budu vozila u ovoj klasi?

Japan je bio pionir u uspostavljanju privilegovane klase vozila. Ova prenaseljena zemlja je uvela posebnu klasu poznatu kao „kei automobili“ još 1949. godine. Od tada su se dimenzije i snaga motora blago povećale; trenutno stanje je: dimenzije: 3,40 x 1,475 m, maksimalna zapremina motora 658 cm³ i 64 KS. Južna

Koreja takođe ima privilegovanu klasu vozila: 3,60 x 1,60 m. Indija takođe ima privilegovanu klasu vozila, njihova dužina je ograničena na tačno 4,00 m.

Za EU procenjujem da bi vozila u ovoj međuklasi trebalo da budu nešto veća:

• zbog većih ljudi;
• više korisnog prostora da bi se zadovoljile što veće potrebe gradskog života;
• radi pasivne bezbednosti – više prostora za deformaciju po celom obimu vozila.

Moj predlog za dimenzije ove klase vozila bio bi:

• maksimalna dužina: 4,00 m;
• maksimalna širina: 1,70 m.
• nema ograničenja visine.

Pogon i performanse:

• čisto električni pogon;
• maksimalna brzina: 120–130 km/h;
• ubrzanje od 0 do 100 km/h za više od 10 sekundi. Razlog: ubrzanje je najveći potrošač energije i ova potrošnja mora biti kontrolisana;
• kočenje mora biti na nivou klase M.

Standardizacija

Da bi se smanjili troškovi razvoja i proizvodnje, imalo bi smisla standardizovati zajedničke platforme za vozila ove klase. U okviru dužine vozila do 4 metra, mogao bi se definisati standardizovani raspon: 2,50 – 3,00 – 3,30 – 3,60 – 4,00 metra.

Asortiman Kei Cars

Sledeći pregled raznih modela Kei Cars govori da ova mala vozila, i pored veoma ograničenih dimenzija, mogu da zadovolje veliki broj potreba u gradskom životu!

Za Kei Cars uspravan položaj sedenja je neophodan. Ovo je položaj sedenja sličan onom za trpezarijskim stolom. Takva pozicija tela štedi mnogo prostora po dužini čime se dobija maksimalan koristan prostor. Rezultat – vozila su neobično visoka! Štaviše, visok položaj sedenja omogućava lak i brz ulazak i izlazak iz vozila, što je takođe veoma važno u gradskom saobraćaju.

U EU sličan asortiman, ne tako širok, nudi italijanski Piaggio.

Zaključak

Male dimenzije ne predstavljaju prepreku za realizaciju svih mogućih funkcija jednog vozila! Male dimenzije u kombinaciji sa e-pogonom ispunjavaju sve potrebne funkcije i ekološke uslove za gradski saobraćaj!

Osim administracije EU i konzervativnih shvatanja, nova evropska gradska vozila nemaju nikakve druge prepreke za svoj razvoj!

Vladimir Matijašević – Matija

(37)