Mercedes-Benz objašnjava zašto je aerodinamika ključna za budućnost električnih automobila
Aerodinamika je oduvek igrala važnu ulogu u automobilskoj industriji, ali sa pojavom električnih vozila postala je još značajnija. Niži otpor vazduha znači veću autonomiju, manju potrošnju energije i više udobnosti na dužim putovanjima.
Mercedes-Benz je sada otkrio više detalja o svom radu na unapređenju aerodinamike, a tema je posebno došla do izražaja prilikom predstavljanja novog modela Mercedes CLA ranije ove godine. Čak i male dorade, poručuju iz kompanije, mogu doneti velike rezultate.
Na primer, smanjenje koeficijenta otpora vazduha za svega 0,01 povećava autonomiju za oko 2,5%. To u praksi znači da električni automobil koji godišnje pređe 15.000 kilometara može da dobije dodatnih 375 kilometara dometa.
Kroz istoriju, Mercedes je predstavio brojne modele koji su postavljali rekorde u ovoj oblasti. Još tridesetih godina konstruisani su modeli Stromlinienwagen poput W125 i 540 K Streamliner. Tokom osamdesetih, E-klasa je postala prvi serijski automobil kojem je koeficijent otpora pao ispod vrednosti 0,30, postavivši nove standarde u industriji.
Danas među najnaprednijim električnim automobilima iz Mercedesa nalazimo EQS iz 2021. godine, koji se može pohvaliti vrednošću od 0,20, dok je futuristički koncept Vision EQXX iz 2023. oborio rekord sa neverovatnih 0,17.
Međutim, bolja aerodinamika ne donosi samo veću efikasnost i duži domet. Ona doprinosi i većem komforu i uživanju u vožnji zahvaljujući tišoj kabini, rešenjima koja održavaju stakla i retrovizore čistim po kiši, kao i pametnim sistemima koji čine vožnju s otvorenim krovom prijatnijom.
Kao najnoviji primer vrhunskog rada na aerodinamici, Mercedes-Benz ističe potpuno električni CLA. Sa koeficijentom otpora vazduha od svega 0,21, ovaj model je jedan od najefikasnijih u svojoj klasi. Takav rezultat postignut je nizom pažljivo osmišljenih rešenja.
Nova rešenja točkova sa poklopcima na felnama donose poboljšanje u poređenju sa klasičnim felnama. Spojleri ispred prednje i zadnje osovine fino su podešeni kako bi se smanjili vrtlozi oko točkova.
Podvozje je gotovo u potpunosti zatvoreno, dok je zadnji difuzor optimizovan kako za verzije sa kukom za vuču, tako i za one bez nje. Čak su i sitni detalji na karoseriji dodatno doterani: spojevi oko farova i maske zatvoreni su radi boljeg protoka vazduha, a paneli u blatobranima pričvršćeni su direktno za karoseriju kako bi se izbegle pomične spojnice. Sve te male dorade, kada se saberu, daju CLA izuzetno nizak otpor vazduha.
Iza ovih rezultata stoji ogroman razvojni rad u vetro-tunelima i kroz digitalne simulacije. Mercedes-Benz je još davne 1943. godine otvorio svoj prvi veliki vetro-tunel u Untertirkhajmu — postrojenje koje se i danas koristi.
Danas se veliki deo istraživanja odvija digitalno, kroz napredne CFD simulacije koje se izvode na moćnim serverskim klasterima i obuhvataju hiljade proračuna. Od 2013. ovaj proces je dodatno unapređen savremenim aeroakustičnim vetro-tunelom u Zindelfingenu, gde se paralelno ispituju i protok vazduha i nivo buke.
Rezultati su vidljivi i u svakodnevnoj vožnji. Poboljšana aerodinamika ne znači samo manju potrošnju energije, već i bolju stabilnost, viši nivo bezbednosti i tišu kabinu. Putnici tako dobijaju prijatnije iskustvo, dok automobil postaje daleko efikasniji na dužim putovanjima.
AutoRepublika
(33)
